B92.net

Item 1
Id 50833182
Date 2019-10-15
Title Mađarski recept za opoziciju u Srbiji?
Short title Mađarski recept za opoziciju u Srbiji?
Teaser Opozicija je osvojila Budimpeštu i još par gradova. Da li je to njihova 1996. godina kada je slično načet Miloševićev režim? Šta srpska opozicija može da nauči iz susedstva? Za DW govore poznavaoci obe političke scene.

Poraz Fidesa, partije mađarskog premijera Viktora Orbana, na lokalnim izborima u Budimpešti i još nekoliko većih gradova može da bude znak da autokratski režimi u Evropi neće biti dugovečni kao što se činilo.

Ali, da li se odatle mogu izvući pouke za situaciju u Srbiji? Jer, Orban i srpski predsednik Aleksandar Vučić već godinama vladaju na sličan način, kažu sagovornici DW.

„Vrlo su slični njihovi metodi vladanja: cenzura medija, uspostavljanje propagandne mašinerije, označavanje neprijatelja, devastiranje institucija i privatizacija države kroz tendere“, kaže za DW novinar Čaba Presburger, urednik vojvođanskog portala Autonomija na mađarskom.

On dodaje da je Mađarska po nekim pitanjima ugrožavanja demokratskih vrednosti i znatno „smelija“ od Srbije pošto je već članica Evropske unije i često ne mora ni da glumi evropske standarde.

Sa ocenom da je Vučić zagledan u populistički režim u Budimpešti saglasan je i novosadski politikolog Boris Varga. On smatra da bi lokalni izbori u Mađarskoj trebalo da postanu putokaz opoziciji u Srbiji, koja nije sigurna u svoju strategiju niti je sigurna da je bojkot izbora dobar korak.

„Mislim da je za srpsku opoziciju i za dobrobit demokratije u Srbiji najbolja kombinacija mađarskog iskustva i septembarskog iskustva na izborima u Moskvi“, smatra Varga. U Moskvi, naime, većini opozicionih kandidata nije bilo dozvoljeno da se kandiduju pa su oni vodili kampanju da se glasa za bilo koga osim za kandidata vladajuće stranke.

Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kaže da je opozicija u Mađarskoj postigla dobar rezultat jer je, nakon brojnih poraza, bila primorana da se ujedini. „Opozicione stranke su uspele da se dogovore da postave jednog zajedničkog kandidata za mesta gradonačelnika i formiraju zajedničku listu za lokalne parlamente“, navodi za DW ova novosadska analitičarka.

„Slobodni gradovi“, a režimu manja mesta

Da li onda rezultati lokalnih izbora u Mađarskoj podsećaju na pobedu opozicije u više desetina gradova i većih mesta u Srbiji 1996 i 1997. godine?

„Paralela je očigledna, iako u slučaju Mađarske niko sa strane vlasti nije osporio rezultate što je jako važna i dobra okolnost. A dobro znamo da je u Srbiji slična pobeda na lokalu bila prvi korak ka rušenju Miloševićevog režima“, kaže Čaba Presburger.

Boris Varga ocenjuje da su autokrate najosetljivije u prestonicama, što dokazuje i Orbanov poraz u Budimpešti. Varga dodaje da to nije novi recept za srpsku opoziciju pošto je poznat iz devedesetih godina kada su u Srbiji nastali „slobodni gradovi“ nakon pobede na lokalnim izborima. Među tadašnjim slobodnim gradovima je bio i Beograd.

Orbanova partija odnela je ipak pobedu u većini opština, a bila je posebno ubedljiva u malim mestima. Žužana Serenčeš kaže da je to jasna ilustracija da postoji „užasno oštra“ podela među stanovnicima.

„Sigurna sam da je uzrok i medijska situacija u Mađarskoj, koja je skandalozna kao i ovde. Tamo je vlast formirala jednu fondaciju u koju je sakupila oko 500 medija, koji sprovode odurnu propagandu. A u malim sredinama ljudi verovatno nemaju način da se informišu. Ali, kako god, očigledno je da je vlast dobila žestok šamar“, zaključuje Žužana Serenčeš.

Mađarska opozicija nije htela bojkot

Iako su izborni uslovi u Mađarskoj iz godine u godinu Orbanove vladavine postajali sve lošiji, tamošnja opozicija nije se odlučivala na bojkot izbora. Bilo je reči o tome uoči poslednjih parlamentarnih izbora 2018. godine, ali su se ipak svi odlučili za izlazak na izbore.

Posle šokantnih rezultata, kada je Orban ponovo osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu, bilo je pojedinačnih poziva za bojkot rada parlamenta, ali su opozicioni poslanici ipak ostali u skupštinskim klupama.

„Bojkotom izbora se gubi i ovih nekoliko opozicionih gradova u Srbiji. I gubi se mogućnost za promenu u dve etape, sličnu onoj iz devedesetih, kada je opozicija pobedila Miloševića prvo na lokalu, a potom i na predsedničkim izborima“, ocenjuje Boris Varga.

„Mislim da bojkot u ovom trenutku nije dobro rešenje, pogotovo nakon izbora u Mađarskoj. Ako već Vučić kopira Orbana, trebalo bi i opozicija u Srbiji da kopira inače nimalo maštovitiju, više kompromitovanu i posrnulu mađarsku opoziciju“, smatra Čaba Presburger.

Prema njegovim rečima, na lokalnim izborima u Mađarskoj opozicija je najzad shvatila da je u izbornom sistemu koji je Fides krojio za sebe jedina nada za opozicione stranke bila da ostave po strani nesporazume i podrže opozicionog kandidata koji, po anketama, ima najveću šansu za pobedu.

Boris Varga takođe smatra da nas iskustvo iz Budimpešte uči da je moderne autokrate i populiste moguće pobediti jedino ujedinjavanjem opozicije. „Raštimovana i podeljena opozicija u Srbiji nema šanse da pobedi režim“, siguran je on.

Varga, međutim, smatra da je bitna razlika između Mađarske i Srbije i u „tranzicionoj kriminalizaciji“ srpskog režima. Vlast će, kaže, na sve načine pokušati da ubedljivo dobije izbore pa i po cenu brutalnog nameštanja rezultata ili čak i izazivanja regionalnih kriza i unutrašnjih sukoba.

Jedan skandal kao okidač

Prema opštoj oceni, izborna kampanja pred lokalne izbore u Mađarskoj bila je veoma prljava a Orbanova vlast nije prezala ni od najnižih udaraca prema opoziciji: od nipodaštavanja preko diskreditacije do objavljivanja audio i video-zapisa koji je trebalo da kompromituju opozicione političare.

Ipak, isplivao je i snimak Žolta Borkaija, gradonačelnika Đera iz redova Fidesa, sa jahte u blizini Dubrovnika, gde je organizovao bahanalije sa devojkama.

„Taj snimak je praktično opisao sve malverzacije, sve načine na koje fidesovska oligarhija dolazi do novca građana, trpa ga u svoj džep, uključujući i sredstva iz EU, zatim koje se šeme koriste da se na tenderima povećaju cene da samo njihovi ljudi, njima bliski ljudi dobijaju poslove. To je bio šamar za građane, koji su shvatili šta se dešava. Izazvali su bes ljudi“, navodi Žužana Serenčeš.

Čaba Presburger kaže da su i građani Mađarske, slično kao i građani Srbije, pre toga bili oguglali na brojne korupcionaške afere pa su samo odmahivali rukom i govorili: Pa svi kradu.

„Ali ovo ih je sada pogodilo! Jer mogli su da vide svojim očima eksplicitne snimke kako svemoćni Fidesov kadar troši verovatno njihove ukradene pare na prostitutke na jednom luksuznom putovanju jahtom, a kune se u porodicu i konzervativne vrednosti. Dakle, za dobar rezultat opozicije je zaslužna sama opozicija ali i skandal kao spoljni faktor“, navodi Presburger.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Opozicija je osvojila Budimpeštu i još par gradova. Za DW govore poznavaoci mađarske i srpske političke scene.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Ma%C4%91arski%20recept%20za%20opoziciju%20u%20Srbiji%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50833182&x4=11475&x5=Ma%C4%91arski%20recept%20za%20opoziciju%20u%20Srbiji%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fma%C4%91arski-recept-za-opoziciju-u-srbiji%2Fa-50833182&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/mađarski-recept-za-opoziciju-u-srbiji/a-50833182?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48880745_303.jpg
Image caption Mađari su izašli na izbore umesto da sede kod kuće
Image source picture-alliance/AP Photo/MTI/P. Komka

Item 2
Id 50839120
Date 2019-10-15
Title Hercegovačko selo u strahu od migranata: „Osećamo veliku nevolju“
Short title „Osećamo veliku nevolju“
Teaser Strah vlada selom Vranjska kod Bileće. Tu je nedavno jedan meštanin ubio migranta. Seljani kažu da došljaci provaljuju u kuće, a policije nigde nema. Reporterka DW posetila je hercegovačko selo i srela bespomoćne ljude.

Meštani bilećkog sela Vranjska okupili su se u nedelju u seoskoj mesnoj zajednici kako bi poručili da se „u svojim kućama ne osećaju sigurno zbog sve većeg broja migranata koji prolaze ovim područjem“.

Zatražili su od vlasti i policije da što pre reše problem jer, kako su kazali, u poslednje vreme migranti „nepozvani upadaju na njihove privatne posede, uznemiravaju ih i plaše“.

Tako su u ovom delu Hercegovine zapravo i došljaci i meštani prepušteni sami sebi – i strahu od nepoznatog.

Migrantima koji žele da se dokopaju Hrvatske i, dalje, zapadnih zemalja, potrebni su hrana, voda, san, često i medicinska pomoć. Dug i neizvestan put i borba za goli opstanak i za život ponekada mijenjaju i ćud, kažu jedni.

To ne znači da treba da upadaju u naše kuće, lupaju u gluvo doba noći i zastrašuju mahom staro i iznemoglo stanovništvo, kažu meštani sela Vranjska.

Pomoć se svodi na individualni čin humanosti – neko im da da jedu, piju, da se odmore i tu se cela priča završava. Samo je bilećka džamija stalno otvorena kako bi u njoj mogli da prespavaju, sklone se od kiše i nevremena.

Meštani sela Vranjska kažu da su prvi migranti počeli pristizati još pre godinu i po, ali da ih je sada više od meštana. „Suočili smo se sa vlastitom nemoći i nemoći nadležnih organa i zato moramo da progovorimo. Mi nismo ti koji napadamo, mi smo napadnuti“, kazao je jedan od okupljenih mještana.

Ubistvo migranta i pitanja bez odgovora

Do pobune meštana je došlo nakon što je pre nekoliko dana Milorad Č. iz ovog sela ubio jednog migranta. Sve se navodno odigralo u kući koja mu je bila poverena na čuvanje. Kako je rekao policiji, čuo je da se u toj kući nešto dešava i video da je provaljeno, uzeo je pušku i uperio ju kroz prozor.

Desetak migranata, koliko ih se navodno sklonilo u kuću, uzrujalo se kada je ugledalo pušku, došlo je do naguravanja i Č. je pucao. Metak je pogodio jednog od njih u oko. On je kao NN lice sahranjen na bilećkom mezarju.

Ubistvo je podgrejalo pitanje migracije kroz hercegovačka sela, ali i celu BiH, na koje država već duže vreme ne daje odgovor.

Milenko Kešelj u selu Vranjska živi sam. Pre nekoliko noći nije nikako spavao. Migranti su, tvrdi, lupali na njegova vrata u gluvo doba noći.

„Lupali su i komšinici koja takođe živi sama, hteli su da uđu u kuću. U tri grupe bilo ih je ukupno 37, zamislite kako je to kad ste sami, a toliko nepoznatih ljudi vam dođe na vrata u sitne sate. Sve su to momci od 20 do 30 godina, a mi smo stari“, kaže nam Kešelj.

„Neki su osuđivali ovaj naš skup unapred, ali mi ovdje ne nosimo nikakvu ksenofobičnu poruku. Mi smo odlučili da progovorimo, jer osećamo veliku nevolju“, dodaje on.

Ratko Novčić kaže da ga je strah da zaspi u sopstvenoj kući. „Ja sam ih pre nekoliko dana najeo i napojio, pustio ih u svoju kuću da se odmore. Tako je bilo i u početku kad su počeli da dolaze u ovo selo, a onda su to počeli da zloupotrebljavaju i počeli su da upadaju u kuće, crkve, groblja, seoske objekte. Razvalili su sve i odneli ono što se moglo odneti“, tvrdi Novčić.

Zbog toga stanovnici sela Vranjska zahtevaju hitno održavanje sednice Skupštine opštine Bileća, te da patrola policije stalno boravi u selu. Traže i da se do sada pričinjena šteta nad privatnom imovinom i seoskim objektima popiše i da se zahtev za odštetom uputi Opštini i Vladi Republike Srpske.

Policija nema dovoljno ljudstva

Menadžer Opštine Bileća Mihajlo Vujović kaže da je skup od nedelje početak rešavanja. „Ovo više nije lokalni problem, ovo je problem cele države i svi se moramo uključiti“, rekao je Vujović.

Iz Policijske stanice Bileća je potvrđeno da su meštani gotovo svakodnevno prijavljivali da migranti prolaze kroz seoska područja i provaljuju u napuštene kuće, te da su više puta do sada izlazili na teren tim povodom.

Međutim, kažu, policija je nemoćna, jer je migranata mnogo, a policajaca malo. Kažu da zbog toga ne mogu da kontrolišu šta će se desiti u sitne noćne sate. Prema zvaničnim podacima policija je od početka godine tom delu BiH locirala 227 migranata.

Načelnik opštine Miljan Aleksić nedavno je rekao da ima tri rasna psa koja su najbolja zaštita od migranata. Tako je načelnik očigledno poručio da je prihvatljivo na migrante puštati pse i onda kad dolaze bez ikakvih loših namera.

Meštani do sada nisu sledili njegov primer, ali mnogi nam kažu da su spremni da se brane kako znaju i umeju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Strah vlada selom Vranjska kod Bileće. Tu je nedavno jedan meštanin ubio migranta.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Hercegova%C4%8Dko%20selo%20u%20strahu%20od%20migranata%3A%20%E2%80%9EOse%C4%87amo%20veliku%20nevolju%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50839120&x4=11475&x5=Hercegova%C4%8Dko%20selo%20u%20strahu%20od%20migranata%3A%20%E2%80%9EOse%C4%87amo%20veliku%20nevolju%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fhercegova%C4%8Dko-selo-u-strahu-od-migranata-ose%C4%87amo-veliku-nevolju%2Fa-50839120&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/hercegovačko-selo-u-strahu-od-migranata-osećamo-veliku-nevolju/a-50839120?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50823760_303.jpg
Image caption "Nećemo uspeti!" - poruka kancelarki Merkel koja je u pogledu izbegličke krize rekla "Uspećemo!"
Image source DW/N. Bjelica

Item 3
Id 50837126
Date 2019-10-15
Title Islamističke paravojske se bore za Erdogana
Short title Islamističke paravojske se bore za Erdogana
Teaser Turska ofanziva u Siriji tera desetine hiljada Kurda u beg. Na strani Ankare se bori šaroliki front plaćenika – neke bije glas da su brutalni džihadisti. Optužbe su teške, a nije lako razdvojiti istinu od propagande.

Internetom kruže snimci sa severa Sirije koji navodno prikazuju zločine tokom turske vojne invazije. U jednom od videa može se videti kako vojnik iz neposredne blizine puca u čoveka sklupčanog na zemlji. Zajedno sa ostalim borcima glasno viče: „Svinje!“

Ti mutni snimci sa severoistoka Sirije gde se vode borbe navodno prikazuju ubistvo kurdskog zarobljenika. Autentičnost zapisa još uvek nije potvrđena.

„Godinama se u ratu na svim stranama vode propagandne kampanje čiji je cilj da se druga strana okrivi za kršenje ljudskih prava. Širenje lažnih vesti je česta pojava, ali takve video snimke je uvek teško proveriti“, kaže Hajko Vimen iz predstavništva Međunarodne krizne grupe u Kairu.

U pograničnom gradu Ras al Ain sirijski pobunjenici su na glavnom putu postavili kontrolni punkt. Tu su navodno zaustavljeni i potom ubijeni kurdska političarka Hevrin Kalaf, generalna sekretarka stranke „Budućnost Sirije“, i njen vozač.

Prema navodima vojnog saveza SDF, ubice su pripadnici sirijskih trupa koje pomažu Turskoj. To su bivši borci Slobodne sirijske armije (FSA) koja je jedno vreme kontrolisala značajne delove Sirije. „To su ostaci FSA, koji su sada u potpunosti pod kontrolom Turske, a Ankara ih finansira već godinama“, kaže Vimen.

Niko ne može da odredi tačan sastav tih grupacija. Jedan deo se tokom rata pridružio islamistima, drugi deo je umereniji. „Ove borce Turska obučava i oprema još od 2016. Oni se nadaju oslobađanju dela Sirije koji je pod kontrolom Asadovog režima“, dodaje naš sagovornik.

Brutalne parvojske

U snimku na kojem se vide naoružani ljudi koji pretresaju prazno vozilo sa uništenim prozorima čuju se reči „Nacionalna vojska“ i „Sultan Murat“. U „Nacionalnoj armiji“ koju je osnovala Turska bore se i pripadnici sirijske paravojske „Sultan Murat“.

Ove pretežno islamističke grupe poznate su po svojoj brutalnosti još od osvajanja kurdskog regiona Afrin. Ankara ih je angažovala prošle godine. Ujedinjene nacije i organizacije za ljudska prava od tada optužuju pobunjenike za više ratnih zločina.

Pripadnici takozvane milicije „Ahrar al Šarkia“ („Slobodni muškarci Istoka“) posebno su ozloglašeni: pre tri godine osnovali su ih bivši pripadnici paravojski povezanih sa Al Kaidom.

U svakom sukobu postoje paravojne trupe, koje nisu podložne strogoj vojnoj disciplini i nisu obučene kao vojnici, kaže Vimen. „Oni su uvek prvi koji krše ljudska prava. Veoma je problematično što Turska angažuje takve ljude.“

Međutim, sa aspekta unutrašnje politike, Turskoj to pomaže da opravda ofanzivu jer tako ne ginu turski vojnici. Tako se bolje može „prodati“ vojni angažman na severu Sirije, objašnjava Vimen.

Predah za Islamsku državu

Turski zvaničnici su u nedelju na Tviteru tvrdili da su njihove trupe prodrle 30 kilometara unutar Sirije. Turska novinska agencija Anadolu je javila da su turska vojska i njeni saveznici, nakon teških borbi sa Kurdima, zauzeli centar pograničnog grada Tal Abjad.

Nevladina organizacija „Sirijska opservatorija za ljudska prava“ sa sedištem u Velikoj Britaniji izvestila je da je grad gotovo u potpunosti pod turskom kontrolom. U Ras al Ainu se još vode teške borbe.

Upravo taj haos Islamskoj državi daje prostora da predahne. Pritisak na ovu terorističku miliciju se smanjuje: članovi porodica IS u nedelju su iskoristili trenutak i pobegli iz pritvora u Ras al Ainu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Na strani Ankare se u Siriji bori šaroliki front plaćenika – neke bije glas da su brutalni džihadisti.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Islamisti%C4%8Dke%20paravojske%20se%20bore%20za%20Erdogana&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50837126&x4=10660&x5=Islamisti%C4%8Dke%20paravojske%20se%20bore%20za%20Erdogana&x6=0&x7=%2Fsr%2Fislamisti%C4%8Dke-paravojske-se-bore-za-erdogana%2Fa-50837126&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/islamističke-paravojske-se-bore-za-erdogana/a-50837126?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50816094_303.jpg
Image caption Snajperista Slobodne sirijske armije se bori na strani Turske u Tal Abjadu
Image source picture-alliance/dpa/A. Alkharboutli

Item 4
Id 50835552
Date 2019-10-15
Title Robija za separatiste – da li to može da smiri Kataloniju?
Short title Robija za separatiste – da li to može da smiri Kataloniju?
Teaser „Mali su izgledi da će oštre presude“ vođama katalonskih separatista „smiriti region“, čitamo u nemačkim novinama o situaciji u Kataloniji. Komentatori uglavnom smatraju da su kazne bile neizbežne, ali da su – preoštre.

Najviši sud Španije je osudio devetoro od 12 optuženih vođa katalonskih separatista na kazne zatvora između devet i trinaest godina.

Svi oni su bili optuženi zbog „pobune“, ali ne i zbog „pokušaja nasilnog menjanja ustavnog poretka“ za koje su predviđene mnogo oštrije kazne. Sudije su saopštile i da su neki od optuženih proglašeni krivim i za „proneveru“ državnog novca.

Troje bivših članova vlade Katalonije nisu osuđeni zbog „pobune“ već samo zbog „neposlušnosti“ i to na novčane kazne.

Sud se bavio pre svega ulogom optuženih u organizaciji i sprovođenju protivustavnog referenduma o nezavisnosti Katalonije iz 2017. godine. Bivši premijer Katalonije Karles Pudždemon nalazi se u inostranstvu pa zbog toga njemu nije suđeno.

Presuda je izazvala žestoke reakcije pristalica otcepljenja Katalonije. Desetine hiljada ljudi su u ponedeljak izašle na ulice i izazvale haos u saobraćaju. U Barseloni je povremeno blokiran prilaz aerodromu, desetine letova su otkazane, a slično je bilo i sa drugim prevoznim sredstvima.

Došlo je i do sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila pendreke – povređeno je više od 30 ljudi. Tokom večeri se u centru Barselone ponovo okupilo više hiljada ljudi koji su tražili oslobađanje vođa separatista.

Nemački javni servis ARD piše na svom portalu: „Referendum o nezavisnosti Katalonije je bio protivustavan i zato – ilegalan. Separatistima je to bilo svejedno i oni su ga održali, da bi nešto kasnije u parlamentu proglasili fiktivnu nezavisnu republiku. Jasno je da jedna pravna država ne sme da toleriše takvo postupanje. Drugo je pitanje da li je kazna zaista morala da ide i do 13 godina zatvora. To je veoma dugo, užasno dugo vreme.“

„Stav suda je lako razumeti“, piše dalje ARD: „Izricanje presuda zbog nasilnog menjanja ustavnog poretka bi teško moglo da se opravda. Naposletku, katalonski pokret za nezavisnost se uglavnom mirno borio za svoje ciljeve. I to čini i danas. Bilo bi apsurdno optuživati njegove vođe da su htele nasilan prevrat.“

„I narednih dana će mnogi izlaziti na ulice Katalonije da izraze svoje ogorčenje. Moguće je i da će srednjoročno doći i do promena na političkoj sceni Katalonije – da će na nju stupiti pragmatične snage, one koje se bore za veću autonomiju umesto za brzu nezavisnost. Jer, do nezavisnosti se ne može lako doći – kao što pokazuju ove presude“, zaključuje se u ovom komentaru.

Zidojče cajtung je uveren da su „mali izgledi da će ove oštre presude smiriti region. Ankete pokazuju da većina žitelja Katalonije, a među njima i protivnici nezavisnosti, sa velikom skepsom gledaju na ove presude. I među liberalnim i levo orijentisanim španskim publicistima preovladava uverenje da ovaj konflikt ne može da reši pravosuđe, već da to mora da učini politika.“

„Katalonski konflikt je“, piše dalje minhenski dnevnik, „dobar primer za političku zadrtost obe strane: Madrid je mnogo puta imao priliku da opusti situaciju. Dovoljno je bilo da se oko tri procenta birača u regiji simboličnim gestovima ubedi da ostanak u Kraljevini ima smisla. Jer, u tom slučaju bi separatisti izgubili tesnu većinu u katalonskom parlamentu. Tu su (bivši premijer) Rahoj i kralj Felipe potpuno zakazali: umesto da se zalažu za zajedničku budućnost, oni su verbalno napali separatiste i pretili im najoštrijim kaznama.“

„Separatisti, opet, žive u svom mehuru, pa su potpuno pogrešno procenili odnose snaga. Prava ironija u istoriji ovog suvišnog konflikta koji je ugrozio stabilnost Evropske unije, jeste to što su neki političari i publicisti predlagali da kralj Felipe sada sve reši pomilovanjem, dakle čovek kojeg većina Katalonaca, pa i onih koji su protivnici secesije – odlučno odbacuje“, piše između ostalog Zidojče cajtung.

Frankfurter algemajne cajtung piše da bi „moglo da smiri strasti“ to što niko nije osuđen za „ustanak“, to jest za rušenje ustavnog poretka. „Time je španski premijer Pedro Sančez dobio manevarski prostor i na sledećim izborima bi mogao da sklopi pakt sa katalonskim partijama. Sančez nije hteo ni da čuje za pomilovanje, ali bi poslednja reč o sudbini separatističkih vođa jednog dana ipak mogla pasti - u političkim pregovorima.“

Badiše nojeste nahrihten prenosi da „Španija ima problem sa sistemom krivičnog prva. On naginje tvrdoći – prema jednom istraživanju Saveta Evrope, španski zatvorenici sede u zatvorima dvostruko duže nego što iznosi evropski prosek. Nema dobrog objašnjenja za tu tendenciju. Ali ona povremeno ima fatalne posledice. Kao sada u slučaju katalonskih separatista.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser „Mali su izgledi da će oštre presude“ vođama katalonskih separatista „smiriti region“, čitamo u nemačkim novinama.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Robija%20za%20separatiste%20%E2%80%93%20da%20li%20to%20mo%C5%BEe%20da%20smiri%20Kataloniju%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50835552&x4=10687&x5=Robija%20za%20separatiste%20%E2%80%93%20da%20li%20to%20mo%C5%BEe%20da%20smiri%20Kataloniju%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Frobija-za-separatiste-da-li-to-mo%C5%BEe-da-smiri-kataloniju%2Fa-50835552&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/robija-za-separatiste-da-li-to-može-da-smiri-kataloniju/a-50835552?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50830805_303.jpg
Image caption Sukobi demonstranata i policije u Barseloni
Image source AP-Photo/E. Morenatti

Item 5
Id 50834843
Date 2019-10-15
Title Svaki deseti čovek je gladan
Short title Svaki deseti čovek je gladan
Teaser Novi indeks UN o gladi u svetu pokazuje da nijedan čovek ne mora da bude gladan. To što je ipak svaki deseti stanovnik planete gladan duguje se oružanim sukobima i klimatskim promenama, ali i nepravednoj raspodeli.

„Od 2000. godine su na globalnom nivou postignuti napreci u smanjenu gladi koja je širom sveta smanjena za 32 procenta“, naglašava Frejzer Paterson iz Svetskog programa za hrane, posebnog tela Ujedinjenih nacija. „Vidimo napredak u skoro svim zemljama sveta“, kaže on.

Ova organizacija u saradnji sa Concern Worldwide svake godine objavljuje indeks i izveštaj o stanju gladi u svetu. Pre tri godine recimo nije postojala ni jedna zemlja na svetu u kojoj je nivo gladi stanovništva bio toliko ozbiljan da je zemlja morala da bude označena crvenom bojom.

Ipak od 2017. godine je glad u Centralnoafričkoj republici ponovo markirana crvenom bojom: opšta situacija kada je reč o hrani je zastrašujuća u ovoj zemlji koja je rastrgnuta oružanim konfliktom. Pothranjenost je više pravilo nego izuzetak.

Svako osmo dete tamo umire pre navršenih pet godina. Ona koja prežive mahom pate od usporenog rasta i iscrpljenosti.

U četiri druge zemlje situacija je vrlo ozbiljna – u Čadu, Madagaskaru, Jemenu i Zambiji. U 43 od ukupno 117 zemalja obuhvaćenih u indeksu je stanje „ozbiljno“.

Prema izveštaju, širom sveta 822 miliona ljudi pati od gladi. To je svaki osmi čovek na svetu. Pre tri godine taj broj je bio ispod 800 miliona.

Stanje se pogoršalo

„Pre svega dva faktora igraju ulogu za povećanja broja gladnih u protekle tri godine: jedan je delovanje klimatskih promjena, a drugi povećanje broja oružanih konflikata širom sveta“, kaže Paterson u razgovoru za DW.

Indeks se objavljuje od 2006. godine. Od početka devedesetih su se širom sveta udvostručile vremenske nepogode, kaže Paterson. Nastaju ogromni gubici u žetvi zbog poplava, erozije tla i oluja.

„Više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi vodi do smanjenja mikrohranjivih sastojaka u usevima, premalo proteina, cinka ili gvožđa“, dodaje Paterson.

Filip Elston, specijalni izvestilac UN za ekstremno siromaštvo i ljudska prava, to naziva „klimatskim aparthejdom“.

„Rizikujemo da dođemo u situaciju klimatskog aparthejda gde bogati mogu da priušte beg od globalnog zagrevanja, gladi i konflikata dok ostatak svetskog stanovništva mora da pati zbog klimatskih promena“, rekao je Elston.

Filip Mimkes iz Mreže za ljudsko pravo na hranu u razgovoru za DW naglašava da danas po glavi stanovnika u svetu postoji mnogo više namirnica nego ikada. „To znači da nemamo problem proizvodnje nego raspodele.“

Ovaj stručnjak ukazuje da se manje od polovine poljoprivredne proizvodnje koristi za prehranu ljudi. „Ostatak završava drugde, u bioplastici, u proizvodnji energije, u hrani za životinje.“

Zbog toga, prema njegovim rečima, ne pomaže samo davanje novca koji decenijama obećavaju industrijske: „U najvažnije uzroke gladi spadaju zapravo politička pitanja poput diskriminacije, socijalne nejednakosti i nepravednih trgovinskih struktura.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser To što je svaki deseti stanovnik planete gladan duguje se sukobima i klimatskim promenama, ali i nepravednoj raspodeli.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Svaki%20deseti%20%C4%8Dovek%20je%20gladan&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50834843&x4=10660&x5=Svaki%20deseti%20%C4%8Dovek%20je%20gladan&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsvaki-deseti-%C4%8Dovek-je-gladan%2Fa-50834843&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/svaki-deseti-čovek-je-gladan/a-50834843?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 6
Id 50833942
Date 2019-10-15
Title „Olovne teme lake kao pero“
Short title „Olovne teme lake kao pero“
Teaser Saša Stanišić je dobio Nemačku književnu nagradu za roman „Poreklo“. Ovaj pisac rođen u Višegradu tako je zacementiran kao relativno nova zvezda književne scene. Na dodeli je kritikovao dodelu Nobela Peteru Handkeu.

Saša Stanišić se obradovao i to nije krio. Najznačajnija književna nagrada nemačkog govornog područja otišla je u ruke ovog 41-godišnjaka za roman „Poreklo“. Prethodno je rekao da se radi „o knjizi o prvoj slučajnosti naše biografije: roditi se negde. I onome što dolazi posle. Poreklo je knjiga o domovinama u sećanju i mašti.“

Ovaj nemački autor rođen u Višegradu 1978. godine je očito romanom ubedio i sedmočlani žiri. Oni su pohvalili „oštroumnost, humor i jezički vic“, kao i odsustvo „kiča pripadnosti i prizvuka žrtve“. Time, saopštio je žiri, Stanišić „olovno teške teme čini lakim kao pero“.

Jedno putovanje sa bakom

Stanišić je 1992. izbegao sa roditeljima – otac Srbin, majka Bošnjakinja – u Nemačku. Imao je već 14 godina i mnogi je književni kritičar do sada nahvalio činjenicu da neko ko je učio nemački tek u pubertetu vlada finesama jezika kao malo koji savremeni pisac.

Inspiraciju i dalje najčešće pronalazi u prvoj „slučajnoj“ domovini. Sa svojom bakom je 2009. posetio bosansko selo Oskorušu gde su mu koreni. U tom selu je živelo svega trinaest ljudi. „Poreklo“ je tu dobilo impuls, autor je odlučio da se pozabavi korenima.

Dok je Stanišić radio na romanu, saznao je da je baka, već obolela od demencije, preminula. „U romanu živi i dalje. Tako je nosim kroz noć. Nosim je do njene sahrane i moram još jednom da je pustim da umre na papiru. Ništa se ne da porediti sa dobrotom te žene, nijedna reč ne može biti životna kakva je ona bila.“

Na dodeli nagrade je Stanišić pak želeo da govori o jednom drugom piscu koji je pre par dana odlikovan Nobelovom nagradom. Peter Handke, kaže Stanišić, u svojim knjigama ne pominje žrtve. „Imao sam sreće da pobegnem od onoga što Handke ne opisuje u svojim tekstovima“, rekao je Stanišić.

Nemačku književnu nagradu prihvata kao predstavnik „jedne drugačije literature koja nije cinična“ i koja „ne drži čitaoce za budale tako što poetično zaogrće u laž“, rekao je Stanišić, aludirajući na Handkea.

Pisanje među ljudima

Stanišićev prvi roman „Kako vojnik popravlja gramofon“ (2006) je ubrzo nakon objavljivanja preveden na više od 30 jezika. Svojim drugim romanom „Uoči svetkovine“ (2014) Stanišić postaje zvezda književnosti, a s nagradom Sajma u Lajpcigu veoma brzo postaje poznat i na međunarodnoj sceni.

Ipak, autor svoju slavu uživa u skromnosti, što se primećuje i u dokumentarcu „Nakon zbega“ u produkciji DW.

Stanišić je zanat profesionalnog pisanja izučio na Institutu književnosti u Lajpcigu. Intenzivni rad na tekstovima pokazao mu je koliko zapravo književnik mora razmišljati o tome šta se sve može uplesti između redova, rekao je Stanišić za DW. Kada piše, rado je okružen ljudima.

„U Hamburgu, gde trenutno živim, često idem u Centralnu medicinsku biblioteku. Tamo uče kao ludi i mogu dobro da se koncentrišem. Da ne bih privlačio pažnju, uvek uzmem par knjiga sa police i stavim ih pored sebe.“

Iako je već zvezda u Nemačkoj, nema sumnje da će nova nagrada učiniti da se Stanišić popne visoko na listama bestselera. Ove godine je 105 izdavačkih kuća prijavilo 173 romana za nagradu jer se dobro zna – romani koji uđu u najuži krug, a posebno pobednički, imaju praktično garanciju da će ih nemačka književna publika prigrliti.

nr/sc

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Saša Stanišić je dobio Nemačku književnu nagradu za roman „Poreklo“.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::%E2%80%9EOlovne%20teme%20lake%20kao%20pero%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50833942&x4=10690&x5=%E2%80%9EOlovne%20teme%20lake%20kao%20pero%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Folovne-teme-lake-kao-pero%2Fa-50833942&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/olovne-teme-lake-kao-pero/a-50833942?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 7
Id 50833325
Date 2019-10-15
Title Život od tezge do tezge
Short title Život od tezge do tezge
Teaser Taksisti su blokadama saobraćaja u Beogradu srozali svoj ionako slab ugled. Naspram njih stoji „moderna“ kompanija koja nudi jeftinije vožnje. Ona je međutim vesnik propasti radničkih prava, piše sociolog Dario Hajrić.

Taksisti su se ovih dana pobrinuli da nesposobnost Gorana Vesića ne bude jedini uzrok svakodnevnog kolapsa u Beogradu. Njihovi protesti dodatno parališu ionako neprohodan i razrovan grad, ali povod za blokade saobraćaja nisu ni rupčage koje razvaljuju amortizere, niti je to (sada već zaboravljeno) poskupljenje goriva.

Krivac je izvesna aplikacija za mobilni telefon.

Reč je o srpskoj verziji Ubera i Lyfta po imenu CarGo, koja se već pokazala kao vrlo ozbiljna alternativa taksistima, ne samo po pitanju cena već i zahvaljujući kvalitetu usluge. Za one koji ne znaju, CarGo omogućava naručivanje vožnje putem aplikacije, a vozači su „slobodnjaci“ koji nisu zaposleni u kompaniji nego, suštinski rečeno, tezgare.

CarGo u Srbiji ima zanimljiv, raznorodan front pobornika, od libertarijanaca sklonih da do krvi brane bilo šta što ima eho slobodnog tržišta, preko mlađe generacije kojoj je bliska upotreba aplikacija pa do populističkih vetrokaza koji podržavaju sve za šta misle da ima podršku većine.

Ipak, najveći deo pobornika CarGoa čine ljudi kojima se prosto smučilo ponašanje taksista i taksi kompanija: to su svi oni kojima je vozač šuknuo nenormalnu cenu, svi oni koji su tokom vožnje nebrojeno puta odslušali neželjenu političku tiradu, sve žene koje su istrpele nabacivanje ili izliv seksizma od preterano raspoloženog majstora i svi oni koji su se do odredišta vozili zakučastim alternativnim pravcima dok taksimetar otkucava poput tempirane bombe u novčaniku.

Poslednjih nedelja tu možemo ubrojati i one koji džedže u saobraćajnoj gužvi pojačanoj protestom taksista i iz frustracije im psuju sve po spisku.

CarGo isprva zvuči bolje

Vožnja taksijem u Srbiji ume da bude prilično egzotično iskustvo. Od taksista sam saznao više verzija toga ko je, kako i zašto ubio Đinđića. Koje tajne organizacije i sa kojim podlim ciljevima dopremaju migrante put Srbije. Ko nas od okolnih naroda najviše mrzi i koga je trebalo više pobiti. Razjašnjeno mi je da Bog nije stvorio Adama i Stevu. Niti jedan od navedenih razgovora nisam inicirao.

Za razliku od tih situacija, nekoliko vožnji CarGoom proteklo je u prijatnoj minimalnoj komunikaciji, u čistim vozilima, a platio sam nešto manje nego što bi me za istu rutu stajala vožnja taksijem.

Na papiru, dakle, CarGo zvuči kao bolje rešenje. Problem je u tome što su nam poznata iskustva drugih zemalja i efekti koje kompanije poput CarGoa imaju na tržište.

Reč je o fenomenu poznatom kao gig ekonomija. Gig doslovno znači gaža, poslić, ali adekvatniji izraz bio bi – tezga. Poslednja decenija izrodila je čitav niz platformi koje na ovaj ili onaj način spajaju korisnika sa uslugom, a najpoznatija i najviše kopirana među njima je već pomenuti Uber.

Niz evropskih zemalja pokušao je da reguliše slične kompanije na svojim tržištima zato što su ih ocenile kao nelojalnu konkurenciju. Evropski sud je 2014. godine doneo odluku da se Uberovi klonovi ne bave informatičkim uslugama kao što tvrde, već da pružaju usluge transporta, čime je ojačao tumačenje da zakonodavstvo treba da ih izjednači sa taksistima.

To nije lako zato što ove kompanije koriste pogodnosti globalne ekonomije da izbegavaju nacionalna zakonodavstva kad im to ide u prilog, pa je tako hrvatski Uber zapravo registrovan u Holandiji. Britanskom je privremeno bilo zabranjeno poslovanje.

Za to postoji dobar razlog. Naime, u praksi se pokazalo da ovakve firme dovode do gašenja radnih mesta s punim radnim vremenom i da su dugoročno loše za same radnike.

Troškovi vaši, profit naš

Kompanije poput CarGoa nude zavodljiv koncept: radi kad ti odgovara, koliko ti odgovara i stavi sebi u džep dodatni prihod. Takav pristup prodao ih je širom sveta, od SAD do Bosne i Hercegovine. Korišćenje aplikacija CarGo naplaćuje sa 30 odsto od cene svake vožnje.

U praksi je stanje daleko od idealnog: broj mušterija varira u zavisnosti od doba dana, i ako ne radite u udarnim satima, vožnje će biti ređe a zarada osetno manja. Pošto niste zaposleni, ne možete da računate na zakonom propisani minimalac. Iz istih razloga 96 odsto vozača Ubera prestaje da radi taj posao za manje od godinu dana.

Biznis model održava ogroman broj ljudi kojima je novac neophodan da sastave kraj s krajem, tako da vozača nikada ne manjka. Stanje u kojem se nalazi srpska ekonomija garantuje da će CarGo – ako politika ne upetlja prste – takođe imati neograničen izvor radne snage, što znači da će moći da diktira uslove kakve zaželi.

Naravno, mušterija uvek može da slegne ramenima i kaže: to nije moj problem. Nije, dok tezgarska ekonomija ne uđe u sektor u kojem i sam radiš.

Mnogi građani Srbije su se već oprobali na raznoraznim frilens platformama poput Fiverra. Nedavno se na tržištu pojavio i Glovo, kompanija za dostavu čiji dostavljači takođe tezgare, a za njima će početi da dolaze i brojni drugi.

Firme koje uspeju da puste korenje doneće korisnicima marginalnu korist, poput nešto jeftinije dostave pice ili vožnje tokom koje niko nema potrebu da sa vama proanalizira da li je Arkan živ, ali će ujedno dovesti do gašenja radnih mesta koja su ranije zauzimala to mesto na tržištu. Ljudi koji su radili na tim radnim mestima će mahom i sami počinjati da tezgare, radeći sličan posao ali bez radničkih prava koja su ranije imali.

Hoćemo li svi tezgariti?

Promena dolazi postepeno, i teško ju je registrovati ako i sami nismo u branši koja je zahvaćena tezgarskim trendom. Međutim, iskustva zemalja sa liberalizovanim tržištem rada pokazuju tendenciju postepenog kretanja u smeru ekonomije u kojoj će mnogi od nas raditi i po sedam ili osam tezgica, ali nijedna neće predstavljati siguran, stabilan posao koji nudi zdravstveno osiguranje, radni staž, trudničko bolovanje, slobodne dane i uplate u penzioni fond.

U državi u kojoj mnogi ionako deo kućnog budžeta pune radom na crno, to možda ne zvuči kao najgora stvar na svetu – na kraju krajeva, barem nekakav posao postoji. Međutim, to što su decenije krize ozbiljno spustile kriterijume ne znači da je takvo stanje normalno.

Ne treba zaboraviti da vozači CarGoa rade istu stvar koju rade i taksisti: prevoze mušterije od tačke A do tačke B za novac. Međutim, pravno gledano, oni nisu zaposleni u klasičnom smislu, što znači da se na njih ne primenjuje gotovo ništa od radnog zakonodavstva.

Taksistkinja bi, primera radi, imala pravo na porodiljsko bolovanje. Njena koleginica koja vozi CarGo nema to isto pravo iako se njen posao ne razlikuje ni u čemu sem u poslovnom modelu kompanije. Taksista koji stekne zakonski uslov na osnovu radnog staža može da se penzioniše. Vozač CarGoa to pravo ne stiče nikad. Kompanijama postaje izuzetno lako da zamene radnika, što automatski govori o tome kakvu pregovaračku poziciju imaju.

Postoji li način da imamo najbolje od oba sveta? Zapravo, postoji.

Vozači CarGoa bi mogli da imaju udeo u kompaniji i ubiru još veći deo prihoda, čime bi im posao postao dugoročno isplativiji.

Ko bi imao interesa da uloži u razvijanje takvog modela poslovanja? Države koje gledaju dovoljno daleko u budućnost da vide nuspojave tezgarske ekonomije i ne žele da im građani ostaju na ulici zato što su ostali u drugom stanju, razboleli se ili ostareli pa ne mogu više da tezgare.

Druga opcija nam je da urgiramo kod iluminata i Bilderberške grupe. Jedan taksista mi kaže da oni mogu da urade šta god hoće.

*u prvobitnoj verziji teksta je pogrešno pisalo da u sistemu rada CarGo vozilo i pripadajući troškovi uvek pripadaju samom vozaču. Firma ima i svoju flotu vozila koja vozači koriste. Izvinjavamo se zbog nenamerne greške.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Naspram taksista stoji „moderna“ kompanija koja nudi jeftinije vožnje. Ona je međutim vesnik propasti radničkih prava.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::%C5%BDivot%20od%20tezge%20do%20tezge&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50833325&x4=11475&x5=%C5%BDivot%20od%20tezge%20do%20tezge&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%BEivot-od-tezge-do-tezge%2Fa-50833325&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191015&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/život-od-tezge-do-tezge/a-50833325?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 8
Id 50821110
Date 2019-10-14
Title Via Dinarica - s mirisom majčine dušice i ukusom istorije
Short title Via Dinarica - s mirisom majčine dušice i ukusom istorije
Teaser Hodati po stazama Zelengore je kao kretati se kroz crtać Čarobna šuma, piše Aida Sofić u svojim utiscima sa planinarenja. A i Traveler je Via Dinaricu uvrstio u najbolje destinacije sveta 2017. godine.

„Šta, ti bi da se zavežeš? Ma šta ćeš se vezati? Nema potrebe!“, rekao je vozač mom mužu dok je ovaj pokušavao da pronađe sigurnosni pojas sa svoje desne strane u starom džipu koji nas je vozio od Orlovačkog jezera prema Hotelu Mladost na Tjentištu. U automobilu Nacionalnog parka Sutjeska sigurnosnog pojasa nije ni bilo. Sve je išlo na poverenje. Takav opušteni i nemarni stav pratio nas je tokom cele dve sedmice na planinama. Na kraju krajeva, ali i na svu sreću, ništa se nije desilo, a bosanski domaći duh je svojim šarmom samo dao doprinos našoj ukupnoj avanturi.

Tu je već bio kraj naše posete Zelengori, planini na istoku BiH, između Foče na severu i Gacka na jugu. Udobno smo se smestili, sretni što se nakon 7,5 sati planinarenja možemo odmoriti i samo uživati u pogledu. Zelena planina kroz prašnjave prozore džipa ne izgleda ni blizu tako divlje kao put koji vodi nazad u civilizaciju. Pred njim bi ustuknuo i najbolji vozač prosečnog četverotočkaša. A prizor, s druge strane, poziva na šetnju svojim mekim oblim pašnjacima prekrivenim raznobojnim cvećem, borovnicama i lekovitim biljem kao što su majčina dušica, lincura, kantarion, te hajdučka trava.

Jer, hodati po planinarskim stazama Zelengore je kao kretati se kroz crtać Čarobna šuma. Sve izgleda skladno i pitomo. Tu se ne mora gledati prema dole u strahu da će se spotaknuti o kamen. Jer, i put do njenog najvišeg vrha, Bregoča, koji se nalazi na 2014 metara nadmorske visine, vodi preko livada. Jedini razlog da se pogled usmeri prema stopalima je da se slučajno ne stane na niski grm borovnice, nego da se ta borovnica primeti, ubere i pojede uz put.

Život jednog bosanskog jagnjeta i čobana

Naša mala grupa od tri osobe planinarenje je počela na jezeru Donje bare. Tamo smo iznajmili prelepu lovačku kućicu - bez struje i interneta. Bio je to najlepši digitalni detoks. Nakon jedne noći provedene u potpunoj tišini i mraku u kojem ni jedan tračak svetlosti ne narušava lepotu vedrog noćnog neba, čovek poželi da se nikad ne vrati u gradsku svakodnevicu.

Sutradan smo prema Orlovačkom jezeru krenuli u 7 sati ujutru. Planinarske cipele i štapovi, lagana odeća, nekoliko sendviča i nekoliko litara vode je sve što nam je trebalo. Nakon 18 pređenih kilometara smo preko jezera Gornje bare, Uglješinog vrha i Bregoča stigli do Orlovačkog jezera koje se nalazi na 1439 metara nadmorske visine. Ovo jezero se ukotlilo na sredini planine – dugo 330, a široko 75 metara. Voda je bogata ribom, a leti je temperatura odlična za kupanje. Zelengora je inače poznata po svojim ledničkim jezerima, ili kako ih još zovu „Gorske oči". To su pored Orlovačkog i Štirinsko, Crno, Bijelo jezero, Kotlaničko jezero, te jezera Gornje i Donje bare.

„Ovdje najviše dolazi stranaca", govori natprosečno krupan vozač Nacionalnog parka Sutjeska dok uspešno manevriše oko rupa na putu. „Nemci, Italijani, Holanđani, Belgijanci... Ima i naših, ali ne toliko često", dodaje on.

Tu njegovu tvrdnju možemo samo da potvrdimo. U skoro osam sati hoda preko vrhova i pašnjaka Zelengore, sreli smo tri divokoze, usamljenog planinara koji ne govori naš jezik, jednog lovca i čobana sa stadom ovaca. Sa čobanom smo proveli najviše vremena. Jedno njegovo kovrčavo jagnje udaljilo se od stada i krenulo za nama. Kada je čoban to primetio, došao je trčeći za nama. „Ništa ne sluša!", galamio je za njim čoban, pokušavajući beuspešno da ga uhvati. Na kraju smo se na njegov savet sakrili iza obližnjeg grma i pravili se da ne primećujemo jagnje. Nakon desetak minuta trik je upalio i ono je otrčalo nazad prema stadu, a mi naše planinarenje uz misao o životu jednog planinarskog bosanskog čobana.

Bitka na Sutjesci i drugi ostaci prošlosti

Ali Zelengora u sebi nosi i dašak nekada veličanstvene istorije. Mnogima je prva asocijacija na ovu planinu legendarni jugoslovenski film Sutjeska ili pak Vrhovi Zelengore. Oba filma govore o pobedi Partizana nad Nemcima u Drugom svetskom ratu. Bitka koja se odigrala 1943. godine do danas slovi za najveću vojnu pobedu nad fašizmom u bivšoj Jugoslaviji.

„Ovde na Barama od 5. do 9. juna 1943. Dalmatinci su vodili žestoke borbe protiv daleko nadmoćnijih nemačkih jedinica osiguravajući probijanje naših snaga na čelu sa Titom iz obruča na Sutjesci. Bila je to najteža i najslavnija borba Druge dalmatinske brigade. U borbi je učestvovala i Majevička brigada". To je natpis na jednom partizanskom spomeniku kojeg smo slučajno otkrili na Zelengori u blizini jezera Donje bare. Izgledao je sasvim zapušteno, a pored spomenika mirno je ležao ostatak buketa cveća sa trakom na kojoj je jedina prepoznatljiva reč bila - Korčula.

Osim tog usamljenog simbola prošlosti, svima je poznato je da je u samom podnožju planine Zelengore poginulim partizanima 1971. podignut spomenik Tjentište, delo vajara Miodraga Živkovića. Oko spomenika koji se nalazi na uzvišenju, u vreme bivše Jugoslavije izgrađen je i kompleks za kampovanje, bazen, Hotel Mladost, te Hotel Sutjeska, koji još od 90-ih godina kao ruševina svedoči surovim ratnim vremenima. Danas se samo da naslutiti veličanstvenost tog mesta u bivšoj Jugoslaviji. Ono sada stoji zapušteno, tužno, delom razrušeno i uglavnom zaboravljeno.

Ali istorija nije razlog zbog kojeg je Zelengora zanimljiva strancima. Razlog je netaknuta priroda i činjenica da je planina deo projekta Via Dinarica.

Via Dinarica: Bela, Plava i Zelena staza

Zelengora je dio Bele staze Via Dinarice. Projekat Programa Ujedinjenih naroda za razvoj (UNDP) i Agencija SAD-a za međunarodni razvoj (USAID) povezuje planinski venac Dinarida od Slovenije do severne Albanije i ima ukupno tri staze: Belu, Zelenu i Plavu.

Bela staza prati skoro sve najviše vrhove planina u zemljama kroz koje prolazi. Neke od planina su, pored Zelengore, Velebit, Dinara, Troglav, Prenj, Bjelašnica, Čvrsnica, zatim Durmitor i Prokletije. Plava staza se kreće duž obala Jadranskog mora i jedinstveni je spoj mora, planine i šume. Staze ove rute prolaze preko Oriena, Biokova, pa sve do Istre na severu. Zelena staza prati niže planine Dinarida i nalazi se najsevernije od sve tri rute. National Geographic Traveler je Via Dinaricu uvrstio u najbolje destinacije sveta za 2017. Bela staza je na primer svečano otvorena na Blidinjem jezeru u BiH 2016, a staze se svake godine dalje razvijaju.

Kad smo stigli do odredišta na Zelengori, Orlovačkog jezera, sreli smo porodicu iz Belgije. Na pitanje zašto baš planinare u BiH, Belgijanka sa uočljivom tetovažom planine na podlaktici odgovora sasvim jednostavno: „Moja sestra je prešla Via Dinaricu i onda sam odlučila da to i ja uradim sa svojom porodicom". Nakon što smo porazgovarali još nekoliko rečenica na engleskom, plavi kombi sa belgijskom porodicom otišao je u pravcu kompleksa pored Hotela Mladost, gde su, kaže kampovali.

Hajdučka vrata

Mi smo, s druge strane, svoje putovanje nastavili ka planini Čvrsnici u centralnoj BiH, te uživali na Blidinjem jezeru u podnožju ove planine. Tamo smo sreli još nekoliko kampera i posetitelja sa stranim registarskim tablicama, a najveći broj njih je dolazio iz susedne Hrvatske.

Oni koji dolaze na Čvrsnicu, koja se takođe nalazi na ruti Via Dinarica, uglavnom je posećuju zbog njene najveće atrakcije – Hajdučkih vrata. To je prirodni fenomen nastao pod uticajem različitih geomorfoloških faktora. Nalazi se iznad kanjona Dive Grabovice na 2000 metara nadmorske visine i svakom posjetiocu pruža nevjerovatan pogled na rijeku Neretvu, te planine kao što su Prenj i Čabulja. Do Hajdučkih vrata su staze markirane besprekorno, a kada se kroz crnogorično rastinje ugleda kameni obruč, običnom čoveku zastane dah. U takvim trenucima se zaboravi umor i čovek shvati koliko je mali i beznačajan u poređenju sa snagom i veličanstvenošću prirode koja ga okružuje. Svi smo mi deo te prirode, savršeni u svim našim nesavršenostima, baš kao i svaka naša šuma, planina i reka.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Hodati po stazama Zelengore je kao kretati se kroz crtać Čarobna šuma, piše Aida Sofić u svojim utiscima sa planinarenja
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Via%20Dinarica%20-%20s%20mirisom%20maj%C4%8Dine%20du%C5%A1ice%20i%20ukusom%20istorije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50821110&x4=10690&x5=Via%20Dinarica%20-%20s%20mirisom%20maj%C4%8Dine%20du%C5%A1ice%20i%20ukusom%20istorije&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvia-dinarica-s-mirisom-maj%C4%8Dine-du%C5%A1ice-i-ukusom-istorije%2Fa-50821110&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/via-dinarica-s-mirisom-majčine-dušice-i-ukusom-istorije/a-50821110?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50673054_303.jpg
Image caption Zelengora
Image source DW/A. S. Salihbegovic

Item 9
Id 50823177
Date 2019-10-14
Title Crkva, „patriotizam“ i pokloni – Kačinjski je opet pobednik
Short title Crkva, „patriotizam“ i pokloni – Kačinjski je opet pobednik
Teaser Ishod parlamentarnih izbora u Poljskoj nije iznenađenje. Stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog zadržaće većinu i to Poljsku vodi dalje od demokratije, piše Bartoš Dudek, urednik redakcije DW na poljskom.

Pravo i pravda je u socijalnom pogledu populistička, a u nacionalnom tvrdo konzervativna stranka. Tu je tajna što je poboljšala rezultat sa 37,6 odsto od pre četiri godine na 45 odsto u nedelju 13. oktobra 2019.

Najjača opoziciona stranka je liberalno-konzervativna Građanska platforma. Noviteti su veliki povratak Levice koja će biti druga najznačajnija opozicija u Sejmu kao i rekordna izlaznost od 61 odsto – to je dokaz da su i vladajući i opozicija uspeli da pokrenu svoje biračko telo.

Veliki uspeh PiS je iznad svega nagrada za izdašnu socijalnu politiku. Jaroslavu Kačinjskom i ekipi je uspelo da obrlate često zanemarenog „malog čoveka" iz manjih gradova i sela, čoveka koji se oseća pregaženim tranzicijom.

Dečiji dodatak, trinaesta i četrnaesta penzija, poreske olakšice za mlade i minimalna plata za sve upareni su sa neprestanom patriotskom retorikom. To bio recept velikog bosa Kačinjskog za ove izbore. Računica je bila tačna.

Ubedljiva pobeda populista ne bi bila zamisliva bez podrške moćne Katoličke crkve. Nastavlja se alijansa „trona i oltara". Odgovor na to je dobar rezultat antiklerikalne levice. Iskustvo iz drugih katoličkih zemalja poput Španije pokazuje da ovakva alijansa dugoročno može da ima fatalne posledice po crkvu.

Uspeh Kačinjskog je ujedno šamar opozicionoj Građanskoj platformi koja je posle izbornog debakla 2015. godine propustila priliku da se obnovi kadrovski i programski. To se sada gadno osvetilo.

Jedina uteha za opoziciju: bili je tesno, ali u drugom domu parlamenta, Senatu, PiS ipak nema većinu. Opozicija u gornjem Domu neće moći da sruši zakonske predloge PiS-a, ali će barem moći da ih uspori.

Nova ubedljiva pobeda PiS može imati teške posledice po demokratiju i vladavinu prava u Poljskoj. Opravdan je strah da će Poljska mutirati u „iliberalnu" demokratiju, u neku vrstu poluautoritarne države.

Prve četiri godine vladavine pokazale su da istinski poljski moćnik Jaroslav Kačinjski teži da podredi nezavisne institucije poput pravosuđa kao i medije. Njegov ratoborni politički nastup onemogućava kompromise sa opozicijom koji bi trebalo da budu deo demokratske kulture. Otuda uvek previsoka temperatura političkih sukoba čije posledice mogu biti opasne.

Jak mandat koji su birači dali PiS znači da će Poljska ostati težak partner celoj EU i, pojedinačno, Nemačkoj. Ukoliko PiS, kao što je najavila u izbornom programu, istraje u spornim reformama pravosuđa i medijske scene, to će sigurno doneti novo zatezanje sa Evropskom komisijom.

U izbornom programu se našao i zahtev Nemačkoj za ratnim odštetama. Tu će zvanični Berlin morati da pokaže da razume Poljake i da ponudi odgovor drugačiji od klasičnog: „Za nas je stvar gotova."

Jedno je izvesno: i Berlin i Brisel moraju da se pomire sa činjenicom da će još četiri godine imati pred sobom nezgodnu i svađalačku vlast u Varšavi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ishod parlamentarnih izbora u Poljskoj nije iznenađenje, piše Bartoš Dudek, urednik redakcije DW na poljskom.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Crkva%2C%20%E2%80%9Epatriotizam%E2%80%9C%20i%20pokloni%20%E2%80%93%20Ka%C4%8Dinjski%20je%20opet%20pobednik&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50823177&x4=10660&x5=Crkva%2C%20%E2%80%9Epatriotizam%E2%80%9C%20i%20pokloni%20%E2%80%93%20Ka%C4%8Dinjski%20je%20opet%20pobednik&x6=0&x7=%2Fsr%2Fcrkva-patriotizam-i-pokloni-ka%C4%8Dinjski-je-opet-pobednik%2Fa-50823177&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/crkva-patriotizam-i-pokloni-kačinjski-je-opet-pobednik/a-50823177?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50817597_303.jpg
Image source AFP/W. Radwanski

Item 10
Id 50826320
Date 2019-10-14
Title Vozačica bez premca
Short title Vozačica bez premca
Teaser Svake godine u Nemačkoj u penziju odlazi 30.000 vozača kamiona. Špedicije očajnički traže personal ali na tržištu ga nema. Sada se javlja ideja da žene popune tu prazninu. Evo kako to može da izgleda.

Žena koja hoće da profesionalno vozi kamion možda to ne može da radi ako nema nonšalanciju jedne Kati Radke (36). Ona od ranog jutra poput mrava najpre električnim viljuškarom poput mrava vijuga kroz tesne prolaze između rafova skladišta špedicije u Ešvajleru kod Ahena. Svuda su brda paketa na drveim paletama.

Na dan naše posete špediciji Hincenm, kolege su zujale oko gomila paketa poput pčela, ali nisu mogle da nađu paket koji je na listi označen kao „isporuka br. 8" koja ide preko „Amazona". Vremena je bivalo sve manje i za sat vremena Radkeova je dobila zeleno svetlo da krene na teren bez traženog paketa. Obezbeđuje robu metalnim šipkama da se ne bi prevrtala i ulazi u kabinu kamiona nosivosti 12 tona. „To je sada moje vreme, moj hobi“, objašnjava ova majka četvoro dece i pali motor kamiona.

Posao i porodica – zajedno uz perfektnu organizaciju

Kati Radke je već dugo na nogama. Najpre je probudila svoju decu, staru četiri, sedam, devet i 16 godina, pripremila im doručak i sendviče „za kasnije", pa ih odvezla u obdaništa i školu. Mnogi drugi bi se žalili zbog tolikih obaveza. Radkeova ne zna za žalopojke. „Žena ne sme da dozvoli da je ubede da ne može da spoji obaveze i porodicu. Treba da istera svoje i da se ne obazire ne ono što drugi pričaju", kaže, ne bez ponosa.

Danas ona prevozi metalne rešetke, gumene bombone za jednu samoposlugu i 1200 kilograma specijalnog lepila. Radke živi svoj san. „Neka deca su se ranije igrala Lego-kockicama, a ja sam se igrala kamiončićima“, seća se ona. Sedenje za volanom joj je uvek davalo osećaj slobode, sve i ako je morala da vozi samo u obližnja mesta.

Mir, talenat za organizaciju i ljubaznost – to su osobine bez kojih se ne može ako čovek hoće da se bavi tim poslom. A najvažnije: „taj posao se mora voleti. Inače je čovek na pogrešnom mestu. Problem sa branšom je u tome što sve manje ljudi voli taj posao i nedostatak radne snage stvara velike probleme.

Očajnički tražeći vozača

To najbolje znaju ljudi kao što je Hajdi Radler. Kada je 1999. počela da radi u špediciji Hincen, to je bila mala porodična firma sa malom kancelarijom i osmoricom vozača. Dvadeset godina kasnije, ima 90 vozača koji krstare po širokoj oblasti oko Kelna. No, vozače je sve teže naći: „Konkurencija je oštra, i teško je naži pouzdane ljude, a teško je i sačuvati dobre vozače", žali se asistentkinja direktora.

Trećina vozača kamiona u Nemačkoj je starija od 55 godina. Prema jednoj studiji Svetske banke, za deset godina bi u ovoj zemlji moglo da nedostaje oko 150.000 vozača i to je rupa koju ne mogu da popune ni vozači iz Istočne Evrope. Branša ima akutan problem sa podmlatkom.

Ranije je nemačka vojska obučavala vozače kamiona, i oni su posle toga mogli da direktno počnu rad u nekoj špediciji. Toga više nema. „Morate da se školujete tri godine ili da privatno platite vozačku dozvolu. To košta između 4000 i 5000 evra, ko bi imao taj novac?“, pita Radlerova. A i budućnost vožnje kao takve je neizvesna – mnogo se govori o tzv. autonomnim vozilima. Već za nekoliko godina bi na nemačkim putevima moglo da bude mnogo kamiona bez vozača.

Vozači kamiona su na lošem glasu

Danas još uvek važi: bez vozačica kao što je Kati Radke, Nemačka ne bi funkcionisala. Oni su mali, ali važan zupčanik u gigantskoj logističkoj mašini u kojoj se trgovina preko interneta stalno povećava, jer svako želi da dobije paket što pre – ako može, čim se porudžbina potvrdi klikom miša!

I pored toga, vozači nemaju dobar imidž. „Poziv vozača teretnog vozila nije priznat", kaže i Hajdi Radler, „to znači da ih na auto-putevima svi smatraju smetnjom i nečim što samo proizvodi zastoje i zagađuje životnu sredinu“. Zato je njena špedicija odlučila da obuči jednu ženu za taj posao i zaposli je – iako ona ima četvoro dece.

Više žena za volan!

„Prijavila sam se kod 20 špedicija. Dvanaest njih mi nije ni odgovorilo, kod osmorih sam imala razgovor. Špedicija Hincen je bila jedina koja je odlučila da me zaposli“, priseća se Kati Radke. Radno vreme od 35 sati nedeljno je skrojeno po njenoj meri, i to je za nju velika stvar: samo 1,7 odsto vozača kamiona čine žene.

Mnoge žene još uvek ne žele da se bave takvim poslom jer strahuju da bi zbog njega morale da zapuste porodicu. „Osim toga, žene tu moraju da se dokazuju u oblasti koja je rezervisana za muškarce, i to često nije prijatno. Tu jedna žena mora imati veliko samopouzdanje."

Žene su sada bolje prihvaćene

Nema brige za Kati Radke: „Kao vozačica kamiona, povremeno moram da se suočavam sa glupim primedbama", kaže uz osmeh. Jedan klijent joj je nedavno rekao da ženama nije mesto za volanom kamiona, a jedan kolega se žalio zbog njenog radnog vremena. „Njemu sam rekla: zato tvoje stanje na tekućem računu izgleda drukčije – i odmah je zamukao".

Ona je već pola godine na dužnosti i „sada sam prihvaćena i poštuju me", kaže. Može li Nemačka da smanji probleme sa nedostakom vozača kamiona tako što će zapošljavati sve više žena? „Da", kaže Kati Radke, „ali bi zato i preduzeća morala da povedu računa o potrebama porodica i da na primer šalju majke na smenu tek posle 9 sati".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Svake godine u Nemačkoj u penziju odlazi 30.000 vozača kamiona. Da li žene tu mogu da pomognu?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Voza%C4%8Dica%20bez%20premca&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50826320&x4=10690&x5=Voza%C4%8Dica%20bez%20premca&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvoza%C4%8Dica-bez-premca%2Fa-50826320&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/vozačica-bez-premca/a-50826320?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50742442_303.jpg
Image caption Kati Radke vozi kamion - profesionalno
Image source DW/O. Pieper

Item 11
Id 50825615
Date 2019-10-14
Title Izolacija Turske zbog invazije u Siriju
Short title Izolacija Turske zbog invazije u Siriju
Teaser Turska invazija u Siriju nailazi na brojne osude zbog kršenja međunarodnog prava, "etničkog čišćenja" Kurda i jačanja IS-a. Dugoročno je ona štetna i za samu Tursku, smatraju neki analitičari.

Savezna kancelarka Angela Merkel je u telefonskom razgovoru u nedelju zahtevala od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odmah obustavi intervenciju na severu Sirije. Na to se osvrću brojni nemački mediji.

Die Velt iz Berlina piše: "Sultan Murat je jedna od sirijskih milicija u sklopu "Nacionalne vojske" koju je osnovala Turska i koju ona finansira. U njoj su većinom islamističke grupe koje su poznate po svojoj brutalnosti. Ankara je te milicije upotrebljavala već prilikom osvajanja kurdske regije Afrin 2018. godine. UN i organizacije za ljudska prava te pobunjenike smatraju odgovornim za ratne zločine".

Frankfurter Algemaje cajtung analizira ko ima koristi od turske intervencije: "Od turske ofenzive profitiraju sirijski režim koji će Kurdima diktirati uslove za priskakanje u pomoć i Rusija koja vešto balansira između odbijanja turske ofanzive i razumevanja za politiku Ankare".

Za Noje cirher cajtung nema sumnje da će Erdogan profitirati od vojne intervencije samo kratkoročno. "Dugoročno, Ankara sebi u svakom slučaju pravi velike probleme. Turska se izoluje kod svojih tradicionalnih partnera na zapadu. A u direktnom susedstvu, najvažnijem tržištu, ona protiv sebe okreće gotovo svaku zemlju. Ne sme se zaboraviti kakve istorijske senzibilnosti postoje u arapskom svetu protiv agresivnog ponašanja Turske".

Tagescajtung (taz) iz Berlina upozorava da bi sukob sa severa Sirije mogao da se prenese i u Nemačku. "Raspoloženje je napeto. S turskom vojnom ofanzivom rastu i strahovi da dođe i do sukoba ljudi turskog i kurdskog porekla u Nemačkoj. (...) Brojni Kurdi su pobegli iz Turske i imaju velik problem s turskom državom i Erdoganom".

Priredio: Anto Janković

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Turska invazija u Siriju dugoročno je štetna i za samu Tursku, smatraju neki analitičari.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Izolacija%20Turske%20zbog%20invazije%20u%20Siriju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50825615&x4=10687&x5=Izolacija%20Turske%20zbog%20invazije%20u%20Siriju&x6=0&x7=%2Fsr%2Fizolacija-turske-zbog-invazije-u-siriju%2Fa-50825615&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/izolacija-turske-zbog-invazije-u-siriju/a-50825615?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50805223_303.jpg
Image source picture-alliance/AP Photo/Presidential Press Service

Item 12
Id 50824620
Date 2019-10-14
Title Mržnja prema Jevrejima nikada nije nestala
Short title Mržnja prema Jevrejima nikada nije nestala
Teaser Napad na sinagogu u Haleu pokazuje da Jevreji žive u opasnosti. Kajra Levin je Jevrejka poreklom iz SAD koja živi u Berlinu. Ona smatra da Nemačka treba da predvodi borbu protiv antisemitizma.

Na vest o neuspelom napadu na singaogu u Nemačkoj morala sam da se prisetim reči Martina Lutera Kinga mlađeg: „Nepravda koja se dešava negde je pretnja za pravosuđe svuda... ono što nekog pogađa direktno, pogađa i sve ostale – indirektno". Antisemitizam ugrožava slobodu veroispovesti svih ljudi – nezavisno od njihove vere. I pored toga, oživljavanje mržnje prema Jevrejima širom sveta niko nije hteo da vidi.

Jevreji koji ne hodaju naokolo sa kipom ili Davidovom zvezdom ne mogu da sagledaju sve razmere problema. Pre nekoliko nedelja su u Berlinu jevrejska deca maltretirana i napadnut jedan rabin na ulici, a dvanaest Jevreja je prošle godine ubijeno u oružanom napadu na sinagoge u mojoj domovini SAD. Kao i mnogi drugi, i ja sam pokušala da to proglasim za izolovane slučajeve, jer ja sam Jevrejka koja kao takva nije direktno prepoznatljiva i osećala sam se sigurno u svojoj svakodnevici.

No, posle Halea moram da priznam: prevarila sam se!

Neznanje stvara predrasude

Još 2017. se u Nemačkoj 78 odsto Jevreja osećalo sve ugroženijim. Broj napada na Jevreje u toj zemlji se između 2017. i 2018. Povećao za 10 odsto na 1646 slučajeva. No, i pre toga je bilo napada na sinagoge u Nemačkoj. Antisemitizam nikada nije sasvim zamro.

Godine 2013. sam bila gošća na izložbi: „Kompletna istina: sve što se uvek želeli da znate o Jevrejima“, Jevrejskog muzeja u Berlinu. Na toj neobičnoj izložbi je više Jevreja sedelo u jednoj otvorenoj vitrini i odgovaralo na pitanja posetilaca.

Tada sam shvatila koliko ljudi malo znaju o nama Jevrejima. Na primer, pitali su me da li sam obrezana (nisam jer sam žena); drugi su tražili da im objašnjavam izraelsku politiku (ja sam Jevrejka, a ne građanka Izraela, ili ekspert za tu državu).

Iako je Holokaust okončan 1945, neznanje o Jevrejima i stavovi koji podstiču mržnju prema njima bili su prenošeni na sledeće generacije. Godine 2017. Više od polovine Nemaca starih između 14 i 16 godina nije imalo pojma o tome šta se dešavalo u Aušvicu. Gotovo svaki sedmi odrastao čovek nije znao da kaže šta je Aušvic bio ili šta se tamo dešavalo. Negiranje Holokausta u Nemačkoj jeste zločin. Ali ta zemlja je propustila da sve ljude koji tu žive na pravi način informiše o zločinima prošlosti.

Nemačka istorijska obaveza

Tek krajem marta ove godine je grad-pokrajina Berlin doneo prvi državni plan za borbu protiv antisemitizma. Šta je sa ostalim saverznim pokrajinama ili nemačkom vladom? Vladi je trebalo gotovo 80 godina da imenuje opunomoćenika za antisemitizam – a kada je on 2018. konačno imenovan, to nije bio Jevrejin. Uz poštovanje za Feliksa Klajna koji ima veliko iskustvo sa jevrejskim zajednicama u Nemačkoj i inostranstvu – kako neko ko nema specifično iskustvo života u Nemačkoj kao Jevrejin može da prepozna pretnje kojima su Jevreji izloženi svakog dana? U maju je on upozorio Jevreje da ne nose javno kipu ili druge verske simbole. Može li to pomoći? I treba li tako da ostane?

Verska netolerancija – svejedno da li je reč o antisemitizmu, islamofobiji ili nečem trećem - biće iskorenjena samo ako svako u Nemačkoj bude znao šta je neprihvatljivo i do kakvog je genocida ona dovela. Nemačka zbog svoje istorijske uloge tu mora da ima ulogu predvodnika. Masovno ubijanje miliona Jevreja i mnnogih drugih grupa je precizno dokumentovano. Ako neko to ne zna, svi se moramo stideti zbog toga što mlađe generacije o tome nisu dovoljno informisane.

Posle Halea

Značenje praznika Jom Kipur je ogromno. I sekularni Jevreji slave taj dan. Razmišljamo o tome koga smo povredili tokom prošle godine i kako to možemo da izgladimo. Ove godine sam počela praznik time što sam pisala izveštaj o napadu koji me je potresao do srži. Kao jevrejski roditelji moramo pomoći našoj deci da razumeju našu veru, naše tradicije i našu istoriju, i da to ponesemo sa sobom u sinagogu kao mesto za učenje. U sredu sam se prvi put bojala da to učinim.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Napad na sinagogu u Haleu pokazuje da Jevreji žive u opasnosti. Kajra Levin, je Jevrejka poreklom iz SAD piše o tome.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Mr%C5%BEnja%20prema%20Jevrejima%20nikada%20nije%20nestala&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50824620&x4=10660&x5=Mr%C5%BEnja%20prema%20Jevrejima%20nikada%20nije%20nestala&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmr%C5%BEnja-prema-jevrejima-nikada-nije-nestala%2Fa-50824620&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/mržnja-prema-jevrejima-nikada-nije-nestala/a-50824620?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/44585775_303.jpg
Image source picture alliance/dpa/M. Hitij

Item 13
Id 50822430
Date 2019-10-14
Title Šef Malteškog reda u poseti Nemačkoj
Short title Šef Malteškog reda u poseti Nemačkoj
Teaser U posetu Nemačkoj je došao šef organizacije koja ima status države ali nema svoju teritoriju. Đakomo Dalatore je vrhovni poglavar humanitarnog Malteškog reda, koji ima dugu istoriju i pomaže ljudima širom sveta.

Dočekali smo kneza i pripadnika tradicionalnog italijanskog plemstva, Velikog majstora 900 godina strarog suverenog Ordena malteških vitezova i samim tim – i šefa države. No, fra Đakomo Dalatore Deltempio Disanguineto se vrlo moderno zalaže da se poboljšaju mogućnosti uređene imigracije. Sada je gost u Nemačkoj, u četvrtak će se sresti i sa predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i predsednikom Bundestaga Volfgangom Šojbleom.

Pitanje migracije, kaže za DW ovaj 74-godišnjak na svom uglađenom aristokratskom italijanskom jeziku, i narednih godina će biti jedna od kritičnih tema za Evropu. „Mene brine to što se o tome ne razgovara argumentativno, već emocionalno. Pri tome treba samo da sledimo ono što traži papa Franja, a to je da omogućimo više legalnog doseljavanja i više humanitarnih koridora."

Iz Jerusalima u Rim

Dalatore je najviši predstavnik jednog prilično jedinstvenog udruženja. Malteški red je osnovan pre više od 900 godina kao red negovatelja bolesnika – u Jerusalimu. Sa krstaškim pohodima je narastao do viteškog reda, Kasnije, od 1530. do 1798, sedište tog reda je bilo ostrvo Malta – otuda i njegovo današnje ime. Potom je Napoleon proterao „Maltežane" sa ostrva ali se red ponovo konsolidovao u Italiji i Austriji. I već mnogo godina je samostalan subjekat u međunarodnom pravu. On sme da izdaje poštanske marke, da kuje kovanice i ima sopstvenu diplomatiju. Od 2017. i Nemačka, kao i oko 100 drugih zemalja, ima pune diplomatske odnose sa tim redom.

Za vrhovnog poglavara, Malteški red je sa svojom dugom istorijom i svojom orijentacijom na socijalnu odgovornost istorijska „preteča" angažovanja laika u katoličkoj crkvi. Orden malteškog reda, prema zvaničnim podacima, ima oko 13.500 muških i ženskih članova kao i više od 120.000 počasnih članova. Samo u Nemačkoj ih ima 55.000. Veliki deo rada katoličke crkve sa izbeglicama se u ovoj zemlji odvija preko „Maltežana". Za vreme boravka u Nemačkoj, Dalatore će sa svojom delegacijom posetiti i jedno prihvatilište za izbeglice u Berlinu i tamo razgovarati sa ljudima.

Pohvale za Nemačku

„Nemačka je zemlja koja je u Evropi dala najveći doprinos kada je reč o prihvatu izbeglica i migranata. Malteški red je ponosan što je potpomogao njen trud“, rekao je Dala Tore za DW. On je dodao da se nada da će njegova poseta „dalje jačati aktivnosti Reda u Nemačkoj i zemljama kao što su Kongo, Sirija, Irak, Liban i Turska, u kojima smo zajednički aktivni". Oni koji u Jordanu, Libanu ili Iraku odu u posetu nekom većem izbegličkom logoru, verovatno će sresti pomagače iz Malteškog reda. Angažovanje za izbeglice nam posebno leži na srcu", kaže Dalatore.

On je 80. po redu Veliki majstor koji se na toj funkciji našao posle žestokog sukoba na čelu Reda u kojem je na kraju presudio papa lično – u korist Dalatorea. Koji je kasnije doživotno izabran za vrhovnog poglavara.

"Težak trenutak, prava kriza"

„I tako smo, Bogu hvala, prevazišli te teške trenutke", kaže Dalatore o „prvoj i kako se nadam poslednjoj pravoj krizi Ordena u 21. veku". Pre dve godine, rukovodstvo Reda radi na novom ustavu uz pokušaje da se identifikuju dublji uzroci spora i da se spreči ponovno izbijanje konflikta.

Kada govori o angažovaju za ljude sa oboda društva, Veliki majstor Dalatore rado prelazi na priču o statusu „Maltežana" kao suverenog subjekta međunarodnog prava. „Naša mreža diplomatskih odnosa olakšava rad medicinskih, socijalnih i humanitranih ustanova na terenu“. Još jednom se zalažući za nove odredbe o imigraciji, on naglašava: „Kada su granice zamandaljene, to donosi veći profit onima koji prave posao sa ilegalnim doseljavanjem. To podstiče kriminal i terorizam. Na duži rok to ne može biti ni u čijem interesu."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U posetu Nemačkoj je došao šef organizacije koja ima status države ali nema svoju teritoriju.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::%C5%A0ef%20Malte%C5%A1kog%20reda%20u%20poseti%20Nema%C4%8Dkoj&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50822430&x4=10660&x5=%C5%A0ef%20Malte%C5%A1kog%20reda%20u%20poseti%20Nema%C4%8Dkoj&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ef-malte%C5%A1kog-reda-u-poseti-nema%C4%8Dkoj%2Fa-50822430&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šef-malteškog-reda-u-poseti-nemačkoj/a-50822430?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 14
Id 50819752
Date 2019-10-14
Title Šamar za Orbana – ključ je bilo jedinstvo opozicije
Short title Šamar za Orbana – ključ je bilo jedinstvo opozicije
Teaser Opozicioni savez u Mađarskoj dobio je lokalne izbore u Budimpešti i drugim velikim gradovima, iako stranka premijera Orbana ostaje ukupno najjača. Da li će savez opozicije potrajati do sledećih parlamentarnih izbora?

„Glavni grad se okrenuo protiv Orbana", naslovio je ugledni Frankfureter algemajne cajtung tekst o delimičnoj pobedi mađarske opozicije na lokalnim izborima.

„Premijerova stranka Fides je pretrpela neprijatne poraze u Budimpešti u drugim važnim gradovima. To počiva na skandalima i optužbama za korupciju, ali i na opozicionoj strategiji saradnje od levice do krajnje desnice", piše frankfurtski list.

Novi gradonačelnik Budimpešte biće levičar Gergelj Karačonj koji je govorio o „istorijskoj pobedi" i početku poduhvata u kojem će Mađari „povratiti slobodu".

Karačonj predvodi levo-liberalnu grupaciju „Dijalog", koja do sada nije imala velikog značaja u mađarskoj politici. Ovaj političar je izgradio dobar imidž kao predsednik jedne opštine u glavnom gradu. Karačonja je u izbornoj trci podržala široka koalicija stranaka, čak se i ekstremno desničarski Jobik odrekao svog kandidata.

Opozicioni kandidati su pobedili između ostalog u Miškolcu, Pečuju, Hodmezvašarhelju, a odbranili su vlast u Segedinu.

„Ipak, ne sme se prevideti da je Fides na lokalnim izborima u nedelju ostao najjača snaga u zemlji – uprkos nekim porazima u velikim gradovima koji su pitanje prestiža", piše Frankfurter algemajne. Orban je nakon glasanja saopštio da je Fides ostao vlast u 13 od 23 najveća grada, u svih 19 regiona kao i više od polovine opština u zemlji.

Portal nedeljnika Fokus piše da su „posle prljave kampanje Mađari udarili Orbanu snažan šamar". U tekstu se podseća da su kampanju odredili skandali, između ostalog objava snimaka koji prikazuju gradonačelnika Đera u eksplicitnim odnosima sa devojkama na jednoj jahti.

List Velt piše da je ključ uspeha opozicije bio zajednički nastup, ali da je pitanje „da li će njihova ljubav opstati do sledećih parlamentarnih izbora 2022. godine".

„Ako opstane, onda će se Orbanu zatresti tlo pod nogama: čitav njegov sistem zasniva se na principu 'centralne sile' – Fides u sredini, a levo i desno druge partije. Međutim sada se Mađarska pomera u pravcu bipolarnog sistema u kojem je Fides desno, a pored nje je levi, liberalni blok", zaključuje Velt.

priredio Nemanja Rujević

Short teaser Opozicioni savez u Mađarskoj dobio je izbore u Budimpešti i drugim gradovima. Orbanova stranka ipak ukupno najjača.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%C5%A0amar%20za%20Orbana%20%E2%80%93%20klju%C4%8D%20je%20bilo%20jedinstvo%20opozicije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50819752&x4=10687&x5=%C5%A0amar%20za%20Orbana%20%E2%80%93%20klju%C4%8D%20je%20bilo%20jedinstvo%20opozicije&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1amar-za-orbana-klju%C4%8D-je-bilo-jedinstvo-opozicije%2Fa-50819752&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191014&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šamar-za-orbana-ključ-je-bilo-jedinstvo-opozicije/a-50819752?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 15
Id 50812641
Date 2019-10-13
Title Balkanski političari su ostali u dvadesetom veku
Short title Balkanski političari su ostali u dvadesetom veku
Teaser Masovne migracije, razorena infrastruktura, male plate: zemlje jugoistočne Evrope, bilo da su već članice EU ili zemlje kandidatkinje, imaju mnogo zajedničkih problema. Zašto je tako teško pronaći zajednička rešenja?

Loše vesti stižu iz Brisela, a dobre vesti od sopstvene vlade - da ovu metodu koriste stare članice EU je već odavno poznato, ali je u međuvremenu ova taktika postala omiljena i na periferiji Evropske unije, a praktikuju je i zemlje koje žele u EU.

Pomislite samo na stoprocentne carine, koje je Kosovo uvelo na srpsku robu, što je bila reakcija na pokušaje Beograda da blokira pristup Kosova Interpolu. Postoji li veća protivrečnost evropskom duhu od uvođenja carina i onemogućavanja saradnje na polju bezbednosti? Što je još gore, građani obe zemlje podržavaju ove korake.

Političke igre moći umesto pomirenja

Drugi primer: Bugarska preti vetom na pristup Severne Makedonije Evropskoj uniji. Slično kao što je Grčka 28 godina blokirala pristup svom susedu na putu ka međunarodnim institucijama, Bugarska ispunjava populističke želje i slavodobitnički zahteva da Skoplje preispita svoj odnos prema prošlosti.

"Kazus beli" je zapravo pitanje kome pripada revolucionar Goce Delčev, Bugarin, rođen u Osmanskom carstvu, a osnovao makedonski revolucionarni pokret. Jedna zajednička komisija istoričara bi trebalo da razjasni spornu temu, i barem su došli do zaključka da dva naroda imaju zajedničko srednjevekovno nasleđe. Ali, moderno doba se pokazalo kao kamen spoticanja, zato što se u okviru socijalističke Jugoslavije pojavila autonomna makedonska nacija.

Sofija je zadrto odbijala da prizna ovu naciju. Zašto baš sada dolazi do ovakvog skandala? Bugarskoj predstoje važni lokalni izbori, a desničarski ekstremisti, iscrpljeni od učešća u vladajućoj koaliciji, izgleda da traže neprijatelje i političke poruke.

Takođe zbog političkih igara moći u oba entiteta u Bosni i Hercegovini nije moguće da se dođe do pomirenja i do jedinstva ove problematične zemlje.

Osim toga, na putu ka EU postoji i konkurentska borba između zemalja kandidatkinja, što potpaljuje negativna osećanja protiv susednih zemalja. Ko je bliže cilju, Severna Makedonija ili Albanija?

Oslanjanje na EU, za konsolidovanje nacionalnih država

Značaj evropskih integracija se u određenoj meri pretvara u njegovu suprotnost. Umesto da se nacionalne razlike pokušaju prevazići udruživanjem ekonomskih resursa (kao što su to činile države osnivačice 1950-ih) , balkanske zemlje se oslanjaju na EU kako bi konsolidovale svoje nacionalne države i dale legitimitet sopstvenim političkim elitama.

Ove male balkanske države su nastale razgraničavanjem od suseda - i uz pomoć geopolitičkih "sponzora" iz vremena oko Prvog svetskog rata, odakle i potiče pojam "balkanizacija". Podsticaj u pravcu ujedinjavanja često dolazi spolja: od saveznika kao u slučaju posleratne Jugoslavije, od Varšavskog pakta i NATO, a sada od evropskih projekata poput "Berlinskog procesa" iz 2014, koji kroz finansijsku pomoć podstiče bolju integraciju.

Da li bi Balkan mogao i bez podsticaja spolja da ovu integraciju vidi kao smislen cilj? U tom smislu bi trebalo prvo da prestanemo da zemlje delimo na članice EU i kandidatkinje, jer te zemlje su veoma slične jedna drugoj.

Prosečne zarade su između 400 i 600 evra, samo su u Grčkoj i Hrvatskoj nešto više. Članice EU Bugarska i Rumunija su neznatno ispred zemalja kandidatkinja Srbije i Crne Gore, koje su pak tek nedavno započele pristupne pregovore.

Infrastruktura je svuda loša, nacionalni protekcionizam često ometa trgovinu i investicije, a turizam je veoma važna privredna grana za ovaj region. Zbog masovnih migracija ogromne su rupe na tržištu rada. Najveći broj valuta je slab ili su vezane uz evro kao bugarski lev. Crna Gora i Kosovo, bez obzira što nisu članice evrozone, kao valutu koriste evro. A još nismo ni krenuli da nabrajamo sve ono što je zajedničko kada je reč o muzici, kuhinji, jezicima i običajima.

Mali i veliki Šengen

Zar ne bi ove sličnosti mogle da budu osnova za tešnju regionalnu saradnju?

Nedavno su Severna Makedonija, Srbija i Albanija diskutovale o moćnosti da se napravi neka vrsta male "Šengen zone" za ove tri zemlje. Zašto ne bi i Bugarska i Rumunija pristupile ovoj grupi? Zbog sličnog životnog standarda to ne bi dovelo do velikih migracija iz jedne u drugu zemlju, a granični promet i trgovina bi profitirali od otvorenih granica.

Ali, Bugarska i Rumunija sa zadrškom razmišljaju o tome, plaše se da ako bi pristupili jednom regionalnom malom "Šengenu", više ih ne bi primili u evropski šengenski prostor. No, u osnovi je to upravo obrnuto. Jer, što se više sarađuje na regionalnom nivou, to je lakše postati deo Evrope. Slične forme i saradnje bi se takođe mogle zamisliti i u drugim oblastima, bez da se čeka na prepopruke Evropske unije; na primer u transportu, zaštiti prirodne sredine, komunikacijama ili bankarstvu.

Ova vizija bi mogla da bude dalje razvijana u jednu regionalnu grupu - slično Nordijskom savetu, Baltičkoj skupštini, Beneluksu ili Višegradskoj grupi - koja bi se zalagala za interese regiona Balkana.

Koncentrični krugovi

Ovo bi moglo da odgovara geometriji "koncentričnih krugova" koji se upravo formiraju. Balkan neće biti u centru tih krugova, ali nadajmo se ne i na autsajderskim pozicijama.

Zašto je implementacija takve regionalne integracije toliko komplikovana? Između ostalog, verovatno zbog rivalstva između Srbije i Bugarske, ili pokušaja Grčke i Srbije da preuzmu vođstvo. Osim toga Hrvatska i Rumunija odbijaju da budu svrstane u balkanske zemlje.

Iz Sjedinjenih Američkih Država i Rusije stižu oprečni uticaji, a populisti su uveliko zaokupljeni evociranjem duhova prošlosti. U regionu Balkana, političarima se daje preveliki značaj u odnosu na građane i preduzeća. Poltičari strahuju da će u današnje vreme postati beskorisni i zbog toga radije ostaju u dvadesetom veku.

IIvajlo Dičev je profesor kulturne antropologije na Univerzitetu u Sofiji. Predavao je i u Nemačkoj, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Masovne migracije, razorena infrastruktura, male plate: zemlje jugoistočne Evrope imaju mnogo toga zajedničkog.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Balkanski%20politi%C4%8Dari%20su%20ostali%20u%20dvadesetom%20veku&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50812641&x4=10660&x5=Balkanski%20politi%C4%8Dari%20su%20ostali%20u%20dvadesetom%20veku&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbalkanski-politi%C4%8Dari-su-ostali-u-dvadesetom-veku%2Fa-50812641&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191013&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/balkanski-političari-su-ostali-u-dvadesetom-veku/a-50812641?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/39569736_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka

Item 16
Id 50796414
Date 2019-10-13
Title Apel Jevrejima u Nemačkoj: Ostanite ovde!
Short title Apel Jevrejima u Nemačkoj: Ostanite ovde!
Teaser Posle napada u Haleu jevrejske zajednice traže bolju zaštitu sinagoga. Opunomoćenik vlade za antisemitizam apeluje na Jeverje da ne odlaze iz Nemačke. Ministar unutrašnjih poslova najavljuje nove mere protiv ekstremista.

Opunomoćenik nemačke vlade za antisemitizam Feliks Klajn je apelovao na sve Jevreje u Nemačkoj da ostanu u zemlji. U Nemačkoj danas ima Jevreja koji ozbiljno razmišljaju da se isele, zjavio je Klajn u razgovoru za list Mannhajmer Morgen: “To je alarmantno. Ako bi se Jevreji odlučili za odlazak, to bi bio pogrešan signal, jer bi to značilo da su počinioci postigli svoj cilj."

Vladin opunomoćenik naglašava da je "čudo da u Nemačkoj posle 1945. uopšte postoji jevrejska zajednica.“ Klajn je istovremeno pozvao sve nemačke građane da posete sinagoge, jevrejske kulturne programe ili restorane. "Jevreji su deo naše društvene raznolikosti. Budimo odvažni i stavimo ponekad kipu (jarmulku) na glavu. To bi bio znak empatije", poziva Klajn.

Istovremeno je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u jednom intervjuu njemačkoj televiziji ZDF najavio skoru zabranu šest desnoekstremnih grupa u Nemačkoj. On smatra da je opasnost od desnog ekstremizma u zemlji vrlo velika i da se u svakom trenutko može računati s novim napadima. Po njegovoj proceni u zemlji trenutno ima oko 24.000 desnih ekstremista, od čega su bar polovina potencijalno spremni na nasilje. Na ulaznim vratima sinagoge u Haleu vide se rupe od metaka iznad i ispod brave. To su tragovi napada. Desnoekstremni terorista pokušao je da upadne u zaključanu sinagogu, pred sinagogom je ubio jednu ženu, a jednog muškarca u obližnjem turskom restoranu brze hrane. Da vrata sinagoge nisu bila tako čvrsta, napadač je mogao da upadne u sinagogu i počini masakr.

Iza vrata je bilo oko 80 ljudi na bogosluženju povodom Jom kipura, Dana pomirenja, najvažnijeg jevrejskog praznika. "Prvo sam morao da shvatim šta se događa", izjavio je predsednik zajednice Maks Privorocki za DW. Privorocki je onda pozvao policiju, vernici su na vrata nagurali nameštaj i od vrata pobegli u unutrašnjost zgrade, u kuhinju. Nakon više od deset minuta policijski auto je stigao pred vrata, kaže Privorocki.

Ubistva su mogla biti sprečena

Dobro posećenu sinagogu u Haleu, znači, nije čuvala policija? "U Haleu, u Saksoniji Anhaltu to je normalno", kaže Privorocki. "U stalnom smo kontaktu s policijom. Ali, po njihovim navodima bilo je dovoljno što su povremeno, ne znam koliko često, prolazile policijske patrole. Oni kažu: ako ne vidite policiju to ne znači da ona nije tu."

Da je jedan policajac bio na licu mesta, na straži ispred sinagoge, onda bi napadač mogao odmah biti onesposobljen, kaže Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj u razgovoru za Dojčlandfunk. Dva ubistva bi tako verovatno bila sprečena, kaže on. "Očito policija nije pre napada ispravno procenila situaciju", smatra Šuster.

Sinagoga kao utvrđenje

Policija u Nemačkoj je stvar pokrajina. U većini saveznih pokrajina se više radi na zaštiti sinagoga nego u Saksoniji Anhalt. U Severnoj Rajni Vestfaliji policijska zaštita ispred sinagoga i drugih jevrejskih ustanova poput škola ili staračkih domova je stalno "visoka", kaže jedna portparolka pokrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova u razgovoru za DW. Ne otkriva pojedinosti iz bezbednosnih razloga, i dodaje da je nakon napada u Haleu angažovano više policajaca nego inače. "Ustanove su pod nadzorom 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji."

Ispred sinagoge u Kelnu zaštita je vidljiva po policijskom vozilu. Kao i svakog dana i danas je ono ispred zgrade s Davidovom zvezdom. Ispred zgrade do ulice su postavljeni veliki betonski blokovi, a zbog teških metalnih vrata i neoromaničkih ukrasnih tornjića sinagoga pomalo podseća na utvrđenje. Danas je pred vratima cveće.

Za zaštitu sinagoga savezna pokrajina Severna Rajna Vestfalija ne stavlja na raspolaganje samo policajce. Sa jevrejskom zajednicom je potpisan i državni ugovor po kojem ova pokrajina svake godine daje tri miliona evra za jačanje bezbednosti jevrejskih ustanova: za čvršća vrata, nadzorne kamere i skloništa u koja se ljudi mogu skloniti u slučaju opasnosti. Neke jevrejske zajednice su osim toga angažovale privatno obezbeđenje. Pritom kao savetnici za bezbednost pomažu i bivši izraelski vojnici.

Cveće i policajci i u Berlinu

Slična slika kao u Kelnu vidi se i ispred Nove sinagoge u centru Berlina. I nju svakodnevno čuva policija, a prolaznici su pred nju položili cveće za žrtve napada. Jedna starija žena kaže da je ovamo došla jer je čula da se tu održava tihi protest, ali njega nije bilo.

"Mora se nešto hitno preduzeti. Političari ništa ne čine. 3. oktobra su neonacisti mogli da marširaju, a ljudi kao ja su bespomoćno stajali." Jedan mladić koji radi za jednu hrišćansku crkvu došao je ovamo iz solidarnosti. "To se već duže oseća u vazduhu, politički i društveni razvoj je takav", kaže on. Smatra da su jevrejske zajednice više ugrožene nego pre nekoliko godina. "Ako se društvo cepa, polarizuje, onda se uvek postavlja pitanje: šta je sa Jevrejima?"

Posetioci iz inostranstva su znatno manje zabrinuti za Jevreje u Nemačkoj. Iz Australije je došao jedan stariji jevrejski bračni par. Muškarac kaže: "Raduje nas da ovde vidimo policiju i da Nemačka preuzima odgovornost i štiti sinagoge." A njegova supruga dodaje da bi i u njenoj domovini policija morala da štiti škole i sinagoge. Jedan mladi par iz Londona je zgrožen zbog napada u Haleu, ali žena kaže: "Ovamo smo došli jako srećni. I otkako smo ovde ni u jednom trenutku se nisam osećala nesigurnom."

Zaštita sinagoga u Nemačkoj je apsolutno potrebna, kaže Izrael Ben-Ami Velt, krizni menadžer JEvropskog kongresa Jevreja (EJC). "Za jevrejsku zajednicu ovde u Nemačkoj je situacija vrlo komplikovana", kaže Velt u razgovoru za DW.

"S jedne strane je ekstremna desnica u Nemačkoj vrlo jaka, ali prisutni su i džihadisti. Mnogi od njih su se vratili iz borbi u Iraku i Siriji." Velt tu vidi obvezu nemačkih vlasti: "Mora se jasno reći: to nije problem jevrejskih zajednica. To je problem Nemačke."

Molitva bez straha

Šta će se promeniti nakon napada u Haleu? Ubuduće će verovatno pred svim sinagogama moći da se vide policajci. To zahtevaju predstavnici jevrejskih zajednica, na primer Jehuda Tajhtal, rabin Jevrejske zajednice u Berlinu.

"Od vlasti očekujemo da svaka sinagoga u Nemačkoj bude čuvana za vreme molitve", kaže Tajhtal. "Kad ljudi idu na molitvu, oni ne bi trebalo da se boje i trebalo bi da znaju da su zaštićeni."

Ali, ne radi se samo o zaštiti od ubistva. Tajhtal je i sam ovoga leta doživeo da ga pljuju i psuju kad je iz sinagoge, zajedno sa svojom decom, išao kući. Sve više je takvih antisemitskih napada u policijskim izveštajima u Nemačkoj. Mnogi smatraju da takvi napadi stvaraju atmosferu u kojoj nastaju i ubilački napadi kao ovaj u Haleu.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je nakon posete sinagogi izjavio: "Celokupno društvo mora pokazati svoj stav i odlučnu solidarnost sa Jevrejima u našoj zemlji - ne samo nakon događaja kao što je ovaj."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Posle napada u Haleu jevrejske zajednice traže bolju zaštitu sinagoga. Apel Jeverjima da ne odlaze iz Nemačke.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Apel%20Jevrejima%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Ostanite%20ovde%21&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50796414&x4=10660&x5=Apel%20Jevrejima%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Ostanite%20ovde%21&x6=0&x7=%2Fsr%2Fapel-jevrejima-u-nema%C4%8Dkoj-ostanite-ovde%2Fa-50796414&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191013&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/apel-jevrejima-u-nemačkoj-ostanite-ovde/a-50796414?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50773251_303.jpg
Image caption Nova sinagoga u Berlinu
Image source picture-alliance/dpa/C. Soeder

Item 17
Id 50773640
Date 2019-10-13
Title Zastave i dalje proizvode sukobe
Short title Zastave i dalje proizvode sukobe
Teaser Korišćenje nacionalnih zastava manjinskih naroda u Crnoj Gori, prvenstveno albanskog i srpskog, dovodi do prekršajnih prijava. Zakoni koji tretiraju ovu oblast su, slučajno ili namjerno, nedorečeni i kontradiktorni.

Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je sredinom avgusta da će podneti dve prijave protiv pripadnika manjinskih naroda zbog navodnog korišćenja simbola drugih država u Crnoj Gori. Prva je najavljena protiv organizatora humanitarnog koncerta „Za naše Kosovo i Metohiju" u Herceg Novom zbog, kako su naveli iz Ministarstva, isticanja simbola Srbije i skrnavljenja nacionalne himne Crne Gore. Takođe, najavljena je prijava i protiv organizatora jedne manifestacije na reci Cijevni, kod Tuzi, zato što su se tamo vijorile albanske zastave a nije bilo crnogorske.

Skoro dva meseca kasnije, ne zna se da li je Ministarstvo podnosilo prijave i je li bilo kazni ili je „pretilo praznom puškom”. Na takvo pitanje, za DW su samo saopštili da su ranije u više navrata jasno precizirali stav u vezi sa ovom temom pa neće da se ponavljaju. Kad su pompezno najavljivali prijave, učesnike spornih manifestacija optužili su za nacionalizam i kršenje zakona.

Ovakve prijave nisu novina u Crnoj Gori u kojoj pored crnogorskog živi još 6 naroda: Srbi, Bošnjaci, Muslimani, Albanci, Hrvati i Romi. Svi oni imaju pravo na isticanje svojih zastava, pod određenim uslovima. Ipak, slučajno ili namerno, crnogorski zakoni su, kako neki tvrde, kontradiktorni i zbog toga dolazi do ovih problema.

Kazne zbog zastava

Još pre dve godine, na Dan nezavisnosti Crne Gore 1. maja, policija je u Budvi pozvala na informativni razgovor menadžera tog grada Mila Božovića jer je na svoju kuću okačio srpsku trobojku. Nadležni su to shvatili kao provokaciju na praznik kad se Crna Gora odvojila od Srbije, dok je Božović tvrdio da nije prekršio zakon jer ta zastava nije zvanična zastava Srbije već „stara crnogorska zastava".

Istog da­na, na vr­hu pla­ni­ne Ru­mi­je iz­nad Ba­ra, oku­pi­la se ve­ća grupa Al­ba­na­ca sa na­ci­o­nal­nim, ali i zastavama „Ve­li­ke Al­ba­ni­je", ko­ja ob­u­hva­ta i deo te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Nadležni se nisu oglašavali a srpski političari u Crnoj Gori ukazali su da su ovde u pitanju dvostruki aršini.

Ipak, da nije baš tako, pokazala su dešavanja prošle i ove godine kada su sudovi kaznili više Albanaca u Tuzima i u Ulcinju jer su na svoje kuće kačili ili u javnosti širili albanske zastave. To je izazvalo oštre proteste albanskih političara koji su sami plaćali kazne sunarodnicima. Predsednik opštine Tuzi Nik Đeljošaj i ministar za ljudska i manjinska prava iz koalicije albanskih partija Mehmed Zenka i pre mesec su ponovili da će se „albanske zastave po Crnoj Gori i dalje vijoriti".

Njihov koalicioni partner i potpredsednik Skupštine Crne Gore Genci Nimanbegu kaže za DW da Albanci, kao autohtoni narod u Crnoj Gori, očekuju da ne budu kažnjavani zbog korišćenja nacionalnih simbola.

„To je neprihvatanje naše autentičnosti i naše zajednice. Albanska zastava je naš nacionalni simbol i mi ga nećemo menjati”, poručuje Nimanbegu.

Albanci u Crnoj Gori (ne) mogu mahati zastavom Albanije

Albanska zastava je ista kao zastava Albanije i zbog toga dolazi i do kažnjavanja. Naime, po crnogorskom Zakonu o javnom redu i miru, građanin koji na javnom mestu istakne zastavu, grb ili drugi simbol druge države, bez odobrenja, kazniće se novčano od 100 do 500 evra ili zatvorom do 30 dana. Albanci, pak, tvrde da su pravo na isticanje nacionalne zastave stekli još 2000. godine, kada je donet Zakon o upotrebi nacionalnih simbola, te da su taj i Zakon o javnom redu i miru u očiglednoj koliziji.

Nimanbegu je zato prošle godine tražio da se ukine sporna odredba o kažnjavanju ali to nije prošlo u Skupštini jer je falio jedan glas vladajuće koalicije, pošto je taj poslanik bio odsutan. Nimanbegu je pre dva meseca obnovio svoju inicijativu. Ranije je predložen i novi Zakon o javnom isticanju i upotrebi nacionalnih simbola a Nimanbegu traži da se sve to harmonizuje sa krovnim Zakonom o državnim simbolima Crne Gore.

„Došlo je do zastoja u nekim ministarstvima jer Vlada je utvrdila ove predloge ali oni nisu pošli ka Skupštini. Harmonizacijom ta tri zakona dobilo bi se ono što želimo a to je da imamo slobodnu upotrebu nacionalnih simbola, što nam je garantovano Ustavom, kao i da se pojedinci ne kažnjavaju zbog korišćenja zastava", kaže Nimanbegu.

On očekuje podršku vlasti, sa kojom su Albanci već dugo u koaliciji ali ga, kako kaže, „političko iskustvo uči i da su moguće promene".

Zakon nedorečen

S druge strane, predsednik Udruženja pravnika Crne Gore Branislav Radulović tvrdi da sve ove probleme pravi to što je Zakon o upotrebi nacionalnih simbola ostao nedorečen.

„Njime se ne određuje etalon ili izgled zastave i grba, koji svaka od nacionalnih zajednica koristi”, kaže za DW Radulović.

Na pitanje kako to prevazići, Radulović je jasan.

„Neupitno je da pripadnici svih nacionalnih manjina imaju pravo izbora i upotrebe nacionalnih simbola, ali zakonom treba propisati da ovi simboli ne mogu biti identični sa simbolom druge države. To je osnovno pravilo, koje je eksplicitno normirano u zakonima drugih država i strogo se primenjuje. Sve dok se ovo na ovakav način ne uredi, postojaće konfuzija šta je nacionalna zastava a šta zastava druge suverene države. Takvo nerazumevanje, nažalost, na Balkanu uvek pretenduje da se pretvori u „otvoreno političko pitanje“, tvrdi Radulović.

„Nećemo menjati našu zastavu"

Ovo bi značilo da Albanci u Crnoj Gori mogu koristiti svoju zastavu ali da se ona makar u nečemu razlikuje od zastave Albanije. Radulović ukazuje da su srpska, bošnjačka ili romska zajednica u Crnoj Gori, i bez zakonske obaveze, na ovaj način uredili svoje nacionalne zastave.

Nimanbegu, međutim, poručuje da promena nacionalne zastave Albanaca u Crnoj Gori nije moguća.

„Mi na to ne pristajemo. Zašto bi to radili?", pita Nimanbegu, koji u ovakvim zahtevima vidi nacionalizam.

„Kao što je svaki nacionalizam opasan, tako je i novi crnogorski nacionalizam ili neodukljanizam možda i opasniji nego drugi nacionalizmi u Crnoj Gori. Ja ga upravo vidim u neprihvatanju prava drugih zajednica, kao što je ovdje slučaj sa našom zastavom. Ovo kažnjavanje je represivno, nacionalističko i promiloševićevsko tumačenje zakona od strane organa sile i to je nasilje nad našom zajednicom. Svako nasilje, nažalost, rađa reakciju i to svakako utiče i na rast ekstemizma i na našoj strani jer smo mi jedina nacionalna zajednica koja se kažnjava dok druge nacije u Crnoj Gori slobodno koriste svoje zastave”, tvrdi Nimabegu i insistira da se sporna odredba o kažnjavanju zbog korišćenja zastava drugih država, jednostavno izbriše. Za Radulovića to nije rešenje.

„To je odredba koju imaju sve suverene države. Umesto da se u svakom pojedinačnom slučaju pokreću krivični i prekršajni postupci, bolje je rešiti ovu koliziju i razgraničiti državnu zastavu drugih suverenih država od simbola nacionalnih zajednica koje žive u Crnoj Gori“, jasan je Radulović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Korišćenje nacionalnih zastava manjinskih naroda u Crnoj Gori, prvenstveno albanskog i srpskog, je problematično.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Zastave%20i%20dalje%20proizvode%20sukobe&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50773640&x4=10660&x5=Zastave%20i%20dalje%20proizvode%20sukobe&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzastave-i-dalje-proizvode-sukobe%2Fa-50773640&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191013&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zastave-i-dalje-proizvode-sukobe/a-50773640?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50774482_303.jpg
Image source DW/Mustafa Canka

Item 18
Id 50797725
Date 2019-10-12
Title Da li će bahatost gradonačelnika Đera ugroziti Orbana?
Short title Da li će bahatost gradonačelnika Đera ugroziti Orbana?
Teaser Lokani izbori nisu toliko važni u Mađarskoj, ali bi ovog puta mogli biti svojevrsni referendum o Orbanu. Jer, gradonačelnik Đera, Orbanov stranački kolega - našao se u žiži javnosti zbog bahanalija i korupcije.

U principu lokalni izbori u Mađarskoj nemaju neki poseban značaj. Proteklih 10 godina i zbog toga jer je vlada Viktora Orbana smanjila nekada velika ovlašćenja lokalne uprave i izvršila veliku centralizaciju zemlje. Ipak ovaj put je drugačije: Još ni jedni lokalni izbori u istoriji postkomunističke Mađarske nisu imali tako veliku simboličku vrednost kao ovi koji se održavaju u nedelju (13.10.).

Razlog: Istina je da Viktor Orban od 2010. godine na nacionalnom nivou ima dvotrećinsku većinu i da njegova stranka Fides na lokalnom nivou dominira skoro u celoj državi. Ipak do sada podeljena opozicija u brojnim mestima prvi put nastupa zajedno – iako se njen spektar proteže od levog do i krajnje desnog. I u Budimpešti: Ovde je levičarski lokalni političar Đerđeli Karačonj zajednički kandidat opozicije i u ispitivanjima javnog mnjenja ima istu podršku kao i aktuelni gradonačelnik koji dolazi iz redova Fidesa Ištvan Tarloš.

Ukoliko opozicija pobedi sa konceptom zajedničkih kandidata postoji nada da se Orbanova nadmoćna superiornost u jednom trenutku prekine. Ukoliko opozicija izgubi to je onda verovatno kraj sadašnje opozicione partijske slike. Za Orbana nasuprot tome bi gubitak lokalne vlasti u Budimpešti i u drugim mestima bio osetljiv simbolički udarac.

Prljava predizborna kampanja

Nije čudo da su on i njegova stranka Fides vodili izrazito nefer i prljavu predizbornu kampanju koja je u mađarskoj političkoj kulturi dostigla novi donji nivo. Opozicioni kandidati odjednom bivaju maltretirani od strane policije, njihovi predizborni skupovi ometaju aktivisti Fidesa, vladajući političari iznose laži o njihovim navodnim planovima da se u Mađarsku masovno dosele migranti. I još više: Orban i političari iz njegove stranke su indirektno zapretili da će gradovima i opštinama biti oduzeta finansijska sredstva ukoliko opozicioni kandidati pobede.

No sada se pojavila seks i korupcijska afera o jednom od najuspešnijih gradonačelnika iz redova Fidesa. Reč je o Žoltu Borkaiju, nekadašnjem olimpijskom pobedniku u gimnastici, koji je sada gradonačelnik Đera, grada na severozapadu Mađarske. Ovde je već godinama smeštena jedna od najvećih fabrika Audija – jednog od najvažnijih preduzeća za Mađarsku.

Jedan poznati bloger, koji sebe naziva "đavoljim advokatom" i koji tvrdi da je pravnik iz Borkaijovog okruženja, pre nekoliko dana objavio različite seks video snimke o Borkaiju i informacije o njegovim navodnim korupcijskim mahinacijama u gradu. Porno filmovi, koji potiču iz maja 2018. godine, pokazuju Borkaija u orgijama na jahti na hrvatskoj obali. U jednoj sceni on ima seks sa prostitutkom. Borkai je priznao da je snimak autentičan, ali opovrgava optužbe da je konzumirao drogu. On je uputio izvinjenje svojoj porodici, ali je odbio da podnese ostavku na mesto gradonačelnika.

Hobotnica i đavolji advokat

Borkaijevo učešće u takvoj vrsti orgija je već neprihvatljivo, jer on u predizbornoj kampanji nastupa kao porodični čovek i propagira hrišćansko-konzervativno-tradicionalne vrednosti Fidesa. Ipak suština je nešto drugo: S objavljenim video snimcima na svetlo dana sada polako izlazi i to kako su se obogatili - Borkai, njegova porodica i neki od njegovih odanih saradnika.

Nepoznati bloger ovaj sistem naziva "Hobotnicom iz Đera". Njegove optužbe u najkraćem glase ovako: Borkai i njegovi saradnici su godišnje otuđili milione evra iz javnih sredstava i usmerili na račune of šor kompanija. Dokaze o tome on do sada nije podneo. Ipak istraživanja mađarskih medija potkrepljuju optužbe. Tako je privredni nedeljnik HVG u svom novom izdanju objavio opsežne informacije o mreži luksemburških i of šor firmi i bliskog Borkaijevog okruženja. Vlasnici i učesnici su navodno na osnovu prevare novac iz javnih sredstava usmerili na račune koncerna Audi. Centralna figura je Borkaijev prijatelj i advokat Zoltan Rakosfalvi, koji se takođe pojavljuje u porno snimku.

On je već 2012. godine bio u centru korupcijske afere: Tada je kupio jeftino poljoprivredno zemljište na obroncima Đera koje je kasnije preuređeno u industrijsko zemljište. Koncern Audi je tamo smestio svoj logistički centar. Iz Audija su, u izjavi za DW, negirali da imaju bilo kakve veze sa aferom. Teren i logistički centar su u početku samo iznajmljivani i tek 2014. godine kupljeni, kaže portparolka Audija za Mađarsku za DW.

Drugi mađarski mediji su dokumentovali da su preduzeća Borkaijeve supruge i njegove dece od Đera dobili brojne ugovore i finansijske potpore. Borkaijev sin Adam mesečno kasira oko 3.000 evra jednog preduzeća koje ne može dokazati nikakvo aktivno poslovanje.

Sveukupno konci afere sežu do krugova vlade Viktora Orbana. Neki od biznismena iz Borkaijevog okruženja koje pominje list HVG su takođe prijatelji zamenika premijera Žolta Semjena kao i Orbanovog zeta Ištvana Tiborča, protiv kojeg je Kancelarija za borbu protiv pravare EU vršila istragu u jednom slučaju pronevere subvencija.

"Afera oko Borkaija otkriva prirodu Orbanovog sistema", glasi zaključak lista HVG. Skandal bi sada mogao da postane jedna vrsta referenduma o ovom Orbanovom sistemu. Neki političari Fidesa su izrazili opreznu kritiku kada je reč o gradonačelniku Đera. Orban sam pak o svemu ćuti. Zašto ćuti objasnio je nedavno na Kongresu Fidesa: "U politici je neophodna 11. zapovest. Ona glasi: 'Ne govori ništa loše protiv nekoga iz svoje stranke'".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Lokani izbori nisu toliko važni u Mađarskoj, ali bi ovog puta mogli biti svojevrsni referendum o Orbanu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Da%20li%20%C4%87e%20bahatost%20gradona%C4%8Delnika%20%C4%90era%20ugroziti%20Orbana%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50797725&x4=10660&x5=Da%20li%20%C4%87e%20bahatost%20gradona%C4%8Delnika%20%C4%90era%20ugroziti%20Orbana%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fda-li-%C4%87e-bahatost-gradona%C4%8Delnika-%C4%91era-ugroziti-orbana%2Fa-50797725&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191012&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/da-li-će-bahatost-gradonačelnika-đera-ugroziti-orbana/a-50797725?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47999118_303.jpg
Image source Reuters/E. Plevier

Item 19
Id 50806236
Date 2019-10-12
Title Pakt konzervativne vlasti sa građanima u Poljskoj
Short title Pakt konzervativne vlasti sa građanima u Poljskoj
Teaser U nedelju Poljaci izlaze na izbore. To neće biti "normalni" izbori, već izbori na kojima će biti odlučeno "da li će Poljska biti demokratska pravna država ili će i dalje klizati u pravcu autoritarne diktature.

Jaroslav Kačinjski (PiS) koji je doduše normalan poslanik, ali u stvarnosti vodi glavnu reč, siguran je: "Većina u društvu je iza nas. Još se ne zna hoće li ta većina masovno i da izađe na biračka mesta. Ako izađe, pobedićemo, ako ne izađe, moglo bi biti pomešano."

Nekoliko dana pred izbore, rame uz rame sa premijerom Mateušom Moravjeckim, dva političara PiS već naveliko govore o tome šta će kao prvo uraditi posle izbora. U okviru "Plana od pet tačaka" PiS obećava da će rasteretiti manja preduzeća kada je reč o socijalnim davanjima, da će isplatiti 13. a možda čak i 14. penziju (u visini minimalne penzije), da će rasteretiti manje i srednje gradove gradnjom 100 obilaznica i da će se založiti da seljaci u Poljskoj dobijaju iste subvencije kao i oni u Francuskoj i Nemačkoj, itd.

Letvica kredibilnosti je visoko

Sociolog Marcin Sinčuh sa Univerziteta u Varšavi kaže da PiS vodi politiku kakve u Poljskoj nije bilo u poslednjih 30 godina.

"Letvica kredibliteta je sada postavljena tako visoko da to postaje čak opasno, jer podrazumeva automatizam prema načelu: održaćemo obećanja šta god se desilo. Pitanje je kako bi to trebalo da funkcioniše u krizi. U tom slučaju bi moralo da bude skraćenja".

No, pitanje je: gde zaseći? Sada je već potrebno vreme da se nabroje svi programi u oblasti ekonomije i socijalnog staranja u koje PiS ulaže ili hoće da ulaže novac. Manji porez, raniji odlazak u penziju ili dečji dodatak su najpoznatiji - mnogo toga je vlada sprovela i pored upozorenja stručnjaka, ali je to dosad funkcionisalo.

"PiS je vratila ljudima dostojanstvo", kaže jedan taksista iz jednog manjeg grada na istoku zemlje. Ono što nekim stranim posmatračima izgleda kao "podmićivanje birača" (neke dodatne usluge države, kao štio je povećanje dečjeg dodatka, bivaju isplaćene baš pred izbore) bi trebalo da vraća ljudima dostojanstvo? Kako to? Tu ključna reč glasi: simboli. PiS ume sa njima. Nacionalni ponos, heroizam, odricanje od sopstvenih prednosti u korist drugih - to je retorika kojom se služi partija Jaroslava Kačinjskog, i koja kao da je potrefila duh vremena. Interesantno je što dečji dodatak, kojim je počeo put ka socijalnoj državi uz PiS, na selu hvale i oni koji nemaju dece.

Država se stara

Nakon godina odricanja koje su usledile posle političkog zaokreta, kada su čak i levičarske vlade propovedale slobodno tržište, država se vraća i "stara" čak i o onima za koje je izgledalo da do sada nisu imali nikakvu ulogu. To je pozivitno iskustvo.

"Za mnoge je transformacija bila traumatična", seća se sociolog Sinčuh. "U socijalizmu država nije bila voljena, ali je nudila određenu sigurnost i snabdevala ljude najvažnijim stvarima". Socijalnim staranjem, ali i naglašavanjem zajedničkih vrednosti kao što su "nacija", "ckva" i "porodica", PiS je stranka koja ponovo otelovljuje red i sigurnost. "To mnoge starije podseća na godine njihovog detinjstva i mladosti". Sinčuh kaže da mnogo toga deluje podsvesno.

Problem liberalnog tabora: vođa opozicije Gžegorž Šetina nije posebno omiljen. On je uglavnom odgovoran za to što savez "Građanska koalicija" važi uglavnom kao anti-Pis stranka umesto da na nju svi gledaju kao na stranku koja ima sopstvenu snagu oblikovanja i dobrih ideja.

I dok PiS u predizbornoj kampanji samo niže obećanja i kao da istresa iz rukava poteze koji će usrećiti građane, nastup opozicije važi kao slab. Ona na selu, pre svega u glavnim uporištima PiS na istoku zemlje, gotovo da i nije prisutna kada je reč o plakatima, ali i sadržajima. Umesto toga, u udarne vesti dospevaju neuspeli nastupi poput onog bivšeg predsednika Leha Valese na jednoj konvenciji Građanske platforme - PO - koji je Kornela Moravjeckog, oca sadašnjeg premijera, samo dan nakon njegove sahrane nazvao "izdajnikom" pokreta Solidarnost.

Pri tome PiS ima zašto da se kritikuje. Stanje pravosuđa je veoma loše, suđenja traju duže nego ikada. Bitni delovi "reforme", kao što je prisilno slanje top-sudija u penziju, zaustavljeni su uz pomoć Evropskog suda ili će uskoro biti zaustavljeni. Mnoge sudije neće da se odazovu pozivu nove Disciplinske komore, jer sumnjaju u njenu političku nezavisnost.

PiS vodi

No, umesto da iznosi sopstvene planove, opozicija stalno izdaje neka nova upozorenja da je demokratija ugrožena - što, sudeći bar po pismima bivšeg predsednika, sve više podseća na pastira koji je stalno vikao "To je vuk!" i kada vuka nije bilo - da se na kraju, kada je upozorenje bilo istinito, na njega više niko nije obazirao.

Nejasno je i kako PO tačno misli da obnovi demokratiju, smatra Vojćeh Šacki iz liberalnog trusta mozgova "Politika insajt". "Nema paketa zakona i ispravki koji bi dovele do ponovnog uspostavljanja pravne države. Ne znam kako bi PO mogla da počisti haos posle PiS, a to ne znaju ni birači PO."

Ako uopšte dođe do promene vlasti, to će biti moguće samo sa širokom koalicijom. Dobre šanse da uđu u parlament imaju Levičari, a seljačka stranka PSL prema anketama balansira na cenzusu od pet procenata. Isto je i sa desničarskom grupacijom "Konfederacija" koja navodno privlači muške birače.

Demoskopi su složni u oceni da nacionalnokonzervativna PiS ima prednost. U anketama najčešće dobija više od 40 odsto, a građanska koalicija 30 odsto. Levičari dobijaju oko 12 odsto glasova. Ako su te brojke pouzdane, onda se postavlja pitanje da li će PiS moći da vlada sama ili će joj biti potreban koalicioni partner.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Da li će Poljska biti demokratska pravna država ili će i dalje klizati u pravcu autoritarne diktature?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Pakt%20konzervativne%20vlasti%20sa%20gra%C4%91anima%20u%20Poljskoj&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50806236&x4=10660&x5=Pakt%20konzervativne%20vlasti%20sa%20gra%C4%91anima%20u%20Poljskoj&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpakt-konzervativne-vlasti-sa-gra%C4%91anima-u-poljskoj%2Fa-50806236&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191012&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pakt-konzervativne-vlasti-sa-građanima-u-poljskoj/a-50806236?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/38278692_303.jpg
Image source picture-alliance/Bildagentur-online/Flüeler

Item 20
Id 50797109
Date 2019-10-12
Title Olga Tokarčuk: Književnost je tu da provocira
Short title "Književnost je tu da provocira"
Teaser Uloga književnosti je da provocira, budi dvoumljenja i da govori o stvarima koje nisu tako očite, kaža dobitnica Nobelove nagrade za književnost Olga Tokarčuk. No, njena namera nije bila da njena dela postanu politička.

DW: Pretpostavljam da ste umorni i srećni?

Olga Tokarczuk: U pravu ste.

Juče ste kao spisateljica Olga Tokarčuk u Potsdamu ušli u automobil...

...da, kao autorka koja predstavlja svoju novu knjigu. A iz automobila sam izišla u Bilefeldu kao dobitnica Nobelove nagrade za književnost. Da budem iskrena, još uvek ne mogu da verujem. Još uvek ne mogu svoje ime da povežem s pojmom Nobelove nagrade.

Recimo to jasno i glasno: poljska spisateljica Olga Tokarčuk je dobitnica Nobelove nagrade. Za roman u kojem ste napisali da je jezik najsnažniji ljudski mišić. Za roman "Bieguni". Imate li osećaj da je Vaš jezik došao u sukob s aktuelnom vladom u Poljskoj? Pjotr Glinski je već rekao da bi kao ministar kulture trebalo da do kraja pročita Vaš roman "Jakobove knjige".

Stvarno je to rekao? Da će pročitati do kraja? To je dobro. Moje knjige nisu "političke" u smislu da njima ne tražim ništa političko. One jednostavno opisuju život. No, ako posmatramo ljudski život, vidimo da se politika svuda provlači. Roman "Pesma šišmiša" zapravo govori o ludilu jedne postarije gospođe koja ne može da podnese ubijanje životinja. I odjednom, u tom novom kontekstu koji se otvorio u Poljskoj, ovo delo je postalo političko. No, to nije bila moja namera. To nije trebalo da bude politički roman. Ja pre svega pišem knjige kako bih ljudima otvorila vidike, pružila nove perspektive. Kako bi ih podstakla da misle da ono što smatraju očitim i nije baš tako razumljivo samo po sebi. Cilj mi je da se trivijalne situacije gledaju s druge strane i da se otvore nova značenja. Zato je književnost tu. Da proširimo svoju svest i sposobnost da protumačimo svoj život i što se s njim događa.

Na primer ako pretpostavimo da životinje mogu s nama da komuniciraju samo na nekom drugom jeziku.

Na primer.

Ili da protagonistkinja Vašeg romana "Trag" koja počne da ubija kako bi spasila životinje, dakle objektivno čini zločine, možda i nije kriva. U našem opštem poimanju toga šta je krivica. Smatrate li je krivom?

Naravno, krivom za ubistvo. U svakom slučaju.

No kada sam video protiv čega se ona zapravo bori, bilo mi je teško da prihvatim njenu krivicu.

To je moj način pričanja priče. Tako da kod Vas, čitaoca, pobudim dvoumljenje.

I to Vam je uspelo.

Odlično. Zato je književnost tu, da provocira, budi dvoumljenja i govori o stvarima koje nisu tako očite. Književnost je tu da bi se o njoj razmišljalo.

Kako biste poljskog ministra kulture naterali da dovrši čitanje Vašeg romana, morali ste dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Da li biste se našli s ministrom Glinskim?

Naravno. Nemam ništa protiv. Ne osećam se posebno pogođena činjenicom da do sada nije bio u prilici da čita moje knjige. Znam da one nisu namenjene svakome. Radi se o temperamentu, književnom ukusu i određenim navikama. Dakle ne teram sve da čitaju knjige Olge Tokarčuk. To nikako.

Poljska vlada u poslednje vreme kod stanovištva širi strahove od seksualnim manjinama. Kako je do toga došlo i šta se to s nama dogodilo da seksualnost, najintimnija ljudska sfera koja je toliko prisutna u Vašim delima, odjednom postane oružje i polje društvenog sukoba u Poljskoj?

Odgovorit ću nešto uopšteno: mi živimo u vremenima kada se paradigme menjaju. Ovaj aktuelni društveni obrazac nam je dosad bio dovoljan, u njega smo uspevali da smestimo naš svet. No, danas se ta paradigma menja i mi ne pronalazimo zamenu u kojoj bi se udobno smestili. Religije se kompromitiju pred našim očima. Ili su s jedne strane fundamentalističke ili nisu u stanju da prate čoveka u njegovoj svakodnevici. Religije su premale, više se ne snalaze s veličinom sveta. Ljudi nemaju ništa na šta bi se mogli osloniti.

Znači, gde smo? Na sredini puta?

Mi smo nasred tog puta i zato smo započeli da se borimo jedan protiv drugog. Svet je podeljen na dve polovine. Jedni su uvereni da bi bilo najbolje vratiti se onome što je bilo nekad i pokušati obnoviti stare vrednosti, dakle tradiciju. Drugi jasno kažu "NE". To nam nije dovoljno! Mi moramo svet drugačije da koncipiramo. Zato jer je stari svet uništio planetu, doveo do diskriminacije i proizveo toliko mnogo nejednakosti. I sada smo u potrazi za odgovorima. No, ovo baš i nije prikladno pitanje za jednu književnicu...

Jednu književnicu!? Poljsku dobitnicu Nobelove nagrade!

Mislim da je bolje da pitate papu. Ili neke velike filozofe. Ja pričam priče i pokušavam da budem iskrena kako bi se ljudi zanimali za to što pišem i pritom se zabavili. No, pre svega kako bi im proširila poglede a svet i unela malo nemira. Kako bi ljudi počeli da sumnjaju u ono što je do juče bilo očito.

No, ljudi to ne vole. Oni ne vole kada se sumnja u ono što je do juče bilo tako očito.

Onda ne bi trebalo da čitaju knjige.

Kako ćete proslaviti nagradu?

Vinom i dobrom indijskom hranom.

Dakle vegetarijanskom?

Naravno.

Autor: Mihael Gostkijevič /Virtualna Poljska

Intervju je urađen u saradnji sa partnerskim portalom DW Virtualna Poljska.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Uloga književnosti je da provocira, pobuđuje dvoumljenja i da govori o stvarima koje nisu tako očite.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Olga%20Tokar%C4%8Duk%3A%20Knji%C5%BEevnost%20je%20tu%20da%20provocira&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50797109&x4=10690&x5=Olga%20Tokar%C4%8Duk%3A%20Knji%C5%BEevnost%20je%20tu%20da%20provocira&x6=0&x7=%2Fsr%2Folga-tokar%C4%8Duk-knji%C5%BEevnost-je-tu-da-provocira%2Fa-50797109&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191012&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/olga-tokarčuk-književnost-je-tu-da-provocira/a-50797109?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 21
Id 50774894
Date 2019-10-12
Title Ko ima u kefalu doći će u Čefalu
Short title Ko ima u kefalu doći će u Čefalu
Teaser Vizantijska ruka na Siciliji ostavila je trajan trag. Mozaici poput Hrista Svedržitelja u katedrali varoši Čefalu spadaju u najlepše svoje vrste. Naravno, tu su i plaža usred grada, bizaran sladoled i pica za pamćenje.

Tog jutra smo stigli vozom iz Palerma. Pruga prolazi visoko iznad grada, kao što je Jadranska magistrala mog detinjstva bila uvek urezana u planinu iznad odmarališta. U takva mesta je lako sići. Pustiš da te noge nose. Vreme je bilo promenjivo. Kao da će kiša.

Stigao sam u jedno od najlepših sicilijanskih mesta za odmor. Grad Ćefalu sa nekih dvanaestak hiljada duša je kao i većina ovakvih mediteranskim mesta slavne prošlosti i oskudne sadašnjosti skoro sve stavio na kartu turizma.

Smešten sam u apartmanu u starom gradu. Jedva sam se sporazumeo sa simpatičnim gazdom. U dvorištu sa nekoliko ulaza odmah sam se osećao kao kod kuće. Napolju se na stolu šepurila riđa mačka. Unutrašnje dvorište sa starom kockom, senoviti tremovi i prolazi, glasni razgovori komšija za koje samo što pomislite da su teška svađa, a oni se pretvore u glasni smeh, poneki komad veša na užadima između fasada koje su se skoro dodirnule, sve je to očekivano i spada u simpatični kliše o Italiji.

Odmah do ulaza je i prodavnica suvenira. Magneti „Koza nostra" i „Kum" sa licem Marlona Branda pokazuju da su sicilijanski turistički radnici pretvorili holivudski medijski narativ o Sicilijancima, koji je, naravno, pun opštih mesta, u izvor prihoda na Siciliji. Tako se krug zatvara:“Ti me vidiš tako? Ja ću ti prodati to što ti očekuješ, a ne ono što ja zaista jesam".

Kad imaš kefalo

Grci su ovo mesto nazvali Kefaloidon još četri veka pre Hrista. Varoš na severnoj obali Sicilije prvobitno je bila smeštena na greben iznad grada koji je podsećao na ljudsku glavu. U našem jeziku se grčka reč zadržala u izreci divljenja za ljude koji su bistri – ima on kefalo. Kako god, glavoliko brdo iznad grada do danas je obris po kojem ćete Čefalu prepoznati iz profila. U 9.veku su gospodari ostrva postali Arapi, dva veka kasnije su ih nasledili Normani. Ruđer II Sicilijanski, prvi normanski kralj Sicilije, ostaće upamćen kao vladar koji je naselje spustio sa brda na obalu.

Čefalu u 12. Veku doživljava procvat. Nastaje katedrala sa sarkofazima od magmatske stene porfira, koja je tada bila izuzetna retkost.Normanski kralj ih je zamislio kao poslednje postelje za sebe i svog naslednika. Ali, kako istorija već ume da se poigra vladarskim željama, u sarkofazima od porfira su u Palermu sahranjeni kraljevi iz nemačke dinastije Hoenštaufen, novi osvajači Sicilije.

Ipak, Ruđer II će ostati zapamćen kao vladar koji je gradu zaveštao katedralnu crkvu. Neporecivo normanskog porekla, sa arapsko-vizantijskim uticajima, crkva je navodno nastala jer se kralj izvukao iz gadne oluje i kopna se domogao baš u ovoj varoši, gde je iz zahvalnosti podigao katedralu.

Crkva i palme

Retki su trgovi ispred katedrala na kojima možete da vidite palme. Ljudi piju svoj kapućino, doručkuju ili naprosto ćaskaju na onaj opušteni, mediteranski način, a to ume da potraje. Iza crkve se nad grad nadvila gromada Roka di Čefalu. Unutrašnjost crkve pokazuje da je grčka, vizantijska ruka na Siciliji ostavila trajan trag. Mozaici poput Hrista Svedržitelja spadaju u najlepše svoje vrste.

U samom gradu sve stremi ka moru. U lavirintu uličica može se otkriti poneko mesto mimo gradske gužve i žamora. Ako naiđete na građevinu koja je označena kao Lavatoio medievale, uđite da vidite javno kupatilo preostalo još iz arapskog doba. Prirodni tok vode koja izvire ispod brda pretvoren je u nekoliko kamenih korita okruženih zidovima.

Uz malo mašte možete da zamislite orijentalno odevene ljude koji se okupljaju po prolazima, peru se u kritima ili u grupicama sede na dvorištu i pričaju svi u glas.

Kada ste nadomak mora začujete večne talase i vođeni tim zvukom odjednom se, na kraju nekog sokaka nađete suočeni sa duboko plavom sredozemnom vodom.

Plaža u gradu

Spustite li se na samu obalu dočekuje vas još jedno iznenađenje – lepa peščana plaža je, ustvari, deo grada. Izležavanje na pesku ili kupanje sa pogledom na Čefalo spadju u zadovoljstva koja se ne zaboravljaju. Duž plaže je promenada. U bašti ponekog kafea možete posmatrati kako sunce zalazi tamo negde iza Palerma koji je udaljen 70 kilometara.Ili kako izlazi tamo gde se Mesina, izgrađena na sicilijanskoj obali tesnaca između ostrva i kopna, skoro ljubi sa italijanskom „čizmom“.

Jedna od atrakcija koju ne treba propustiti jeste poseta samoposluzi. Mada voće i povrće možete nabaviti i na ulici gde ga prodaju na čuvenim italijanskim trotočkašima, u samoposlugama ćete pronaći nešto, po čemu je Sicilija poznata širom sveta – odlična vina. Tako raznovrsna ponuda je redak slučaj. Čak i ako se ne razumete u sicilijanska vina izbor će biti lak. Naprosto, zatvorite oči, ispružite ruku i –uzmite prvu flašu koju napipate. Neće biti skupa. A vino će biti odlično.

Skoro nigde na svetu nema toliko vrhunskih lokalnih vina. Tajna je u hiljadugodišnjem kontinuitetu uzgajanja, sredozemnoj klimi, neverovatnom broju sunčanih dana, vulkanskom zemljištu i – vrednim rukama lokalnog stanovništva.

Lično sam za vreme višednevnog boravka u ovom vinskom raju dva-tri puta isprobao pomenutu metodu i mogu da garantujem uspeh.

Majka svih pica

A što se jela tiče – najpre pronađite piceriju sa lepom bašticom. Ako nemate neku omiljenu picu onda se poslužite metodom biranja vina – naručite nasumice. To što izađe na sto će vas uveriti da ste često jeli varvarske evropske ili američke produkte koji se drsko izdaju za picu. Ne. Pica je ovo čarobno, kružno testo koje se puši na stolu u varoši zvanoj Čefalu.

Hemingvej je jednom savetovao da čovek nikada ne ide na putovanje sa osobama koje ne voli. Ja sam stvar uzeo ozbiljno i moja saputnica mi je bila najbolje moguće društvo. Setio sam se i pesme bosanskohercegovačkog pesnika Ilije Ladina: „Nemoj jesti sam“. Poslušao sam i Hemingvejev i Ladinov savet pa sam mogao da uživam u dve vrste pice, ponekad u dva vrsta vina. I što je najvažnije, da podelim zadivljeno ćutanje kada se udvoje otkrije sledeća čarolija mesta.

Slatka Sicilija

Oneobičavanje je umetnička metoda. Stvari koje su obične predstavite kao izuzetne, a neobične stvari kao obične. Zato neću opisivati fascinaciju i čuđenje posle ulaska u jednu poslastičarnicu na periferiji grada. Tamo sam video čoveka kako čeka svoj sladoled. U vitrini su bile izložene supstance jarkih boja. Prodavačica je čoveku pružila – hlepčić sa sladoledom. Prišao sam i kao omađijan na engleskom rekao da hoću isto. I dobio sam isto: pozamašnu količinu sladoleda u prepolovljenoj zemički. Da li je potrebno da naglasim, kako sam se posle zadnjeg zalogaja pitao, gde je do sada u mom životu bio sladoled iz ove lude varoši.

Inače, slatkiši su na Siciliji posebna stavka. U pansionima ćete bez izuzetka dobiti slatko pecivo i kafu za doručak. Naprosto, šećer u prahu preko kroasana ili krofnastih lokalnih kolača Sicilijanci smatraju najboljom garancijom da će početak dana biti uspešan.

Ja tu sklonost ka slatkom dovodim u vezu sa dvovekovnim prisustvom Arapa. Inače, slatkiši često u sebi sadrže limun koji raste ovde u izobilju, krupan poput drvosečine pesnice, ali i pistaće i kojekakve druge začine koji se na drugim mestima u Evropi smatraju egzotičnim.

Dodamo li i zimzeleno mediteransko drveće, cveće, kaktuse, dodamo li mirise morske soli pomešane s mirisima prženog belog luka i sa plemenitom oporošću vina na nepcu, možda je Ćefalu jedno od onih nekoliko mesta koja pukim slučajem nisu u Edenskom vrtu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Mozaici poput Hrista Svedržitelja u katedrali varoši Čefalu spadaju u najlepše svoje vrste.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Ko%20ima%20u%20kefalu%20do%C4%87i%20%C4%87e%20u%20%C4%8Cefalu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50774894&x4=10690&x5=Ko%20ima%20u%20kefalu%20do%C4%87i%20%C4%87e%20u%20%C4%8Cefalu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fko-ima-u-kefalu-do%C4%87i-%C4%87e-u-%C4%8Defalu%2Fa-50774894&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191012&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ko-ima-u-kefalu-doći-će-u-čefalu/a-50774894?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50780977_303.jpg
Image source DW/D.Dedovic

Item 22
Id 50792725
Date 2019-10-11
Title Nobelova nagrada Handkeu – ispravna, ali iznenađujuća odluka
Short title Nobelova nagrada Handkeu – ispravna, ali iznenađujuća odluka
Teaser Dodela Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu bila je tema brojnih komentara objavljenih u nemačkim listovima. U svakom od njih se pominje i sporno Handkeovo priklanjanje Slobodanu Miloševiću.

Frankfurter algemajne cajtung: „Devetoro članova žirija spasilo je Nobelovu nagradu za književnost. Jer, to je zapravo bila kafanska ideja da se nagrada za 2018. dodeli tek sada, naknadno, zajedno sa onom za aktuelnu godinu. Ali, odluke da dobitnici budu poljska spisateljica Olga Tokarčuk za 2018. i Peter Handke za 2019. literarno su toliko neprikosnovene da nije potrebno dalje razmatranje pitanja da li je i u kojoj meri žiri prilikom ove dvostruke dodele izbalansirao dobitnike. Dela to dvoje autora čine ih dostojnim dobitnicima Nobelove nagrade za književnost.“

„Žiri je dokazao suverenost i time što se sa Handkeom odlučio za pisca koji je na drugom polju, naime onom političkom – sporan. Njegovo vehementno zauzimanje za srpsku stranu u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina, a i posle toga, naišlo je, ne samo u Nemačkoj, čija vlada je podržavala države koje su se otcepljivale od Beograda i čija vojska je učestvovala u akciji NATO protiv Srbije, na ogroman odjek – i žestoke kritike. Posle debate oko nagrade grada Diseldorfa ’Hajnrih Hajne’ koja mu je namenjena, Handke je rešio da ne primi to priznanje. Ali, i na međunarodnom planu mu je njegova stalna podrška Srbiji koja je išla do izražavanja simpatija za osuđene ratne zločince, uzimana za zlo. Pred prijem Ibzenove nagrade koju dodeljuje norveška vlada, delovi publike u Oslu su 2014. izviždali i nagrdili Handkea. Nobelova nagrada za književnost će biti povod za ponovno raspaljivanje te moralne debate, i žiri je to znao.“

„To što je za žiri delo Petera Handkea imalo veći značaj od rizika nastavljanja debate o ciljevima i relevantnosti Nobelove nagrade, pravi je odgovor kritičarima tog priznanja, među njima i samom Handkeu koji je 2014. zatražio njeno ukidanje jer ona stvara ’pogrešnu kanonizaciju’. Sada mu nije bilo teško da prihvati nagradu. Desetog decembra će u Stokholmu u liku Olge Tokarčuk sa njim na bini sedeti spisateljica istog ranga. To je žiri stvarno dobro uradio“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Kelner štat-ancajger: „Teško je u Handkeu videti samo genijalnog pisca koji se u političkim pitanjima ponekad sanjalački kreće poledicom. I pored svih primedbi, nikada se nije distancirao od svog zauzimanja za tiranina (Slobodana Miloševića – prim. prev), kao ni od svog nečuvenog poređenja NATO-intervencije sa Aušvicom: Tada su bile gasne slavine i komore za ubijanje hicem u potiljak, danas su to kompjuterske ubice sa 5.000 metara visine. Onaj ko sa svoje strane komentariše politiku sa takve visine, ne treba da se čudi ako ga žestoko napadaju – što će se verovatno ponovo desiti povodom Nobelove nagrade“.

Rajniše post: „Nepredvidljivi Peter Handke – o kome se može samo tvrditi: da je bio veliki pesnik, možda jedan od poslednjih pravih pesnika. Neko ko je posmatrao događaje u svetu sa oboda. Neko ko pokušava da odgonetne život dok razmišlja o džuboksu, o umoru, ili dok opisuje jedno popodne. Samo rečima. Samo jedna dobra stranica proze i to je to, rekao je jednom. Iako izgleda da se povremeno gubi u detaljima, uvek se radi o celini. Nobelova nagrada za 76-godišnjeg pisca je bez sumnje ispravna i zato to nije bio nikakav vratoloman izbor stokholmskog žirija. Ali ostaje iznenađenje. Handke je prethodnih godina toliko često bio u igri da ga na kraju više niko nije ni smatrao jednim od favorita.“

„Onaj ko hoće da razume Handkea, mora da ga čita. I to najbolje neku od njegovih starijih knjiga koje su i najlepše. U Užasu praznine iz 1972. on pripoveda o životu svoje majke, opisuje malograđansku egzistenciju, piše o njenom samoubistvu i šturoj vesti o tome u koruškim novinama. Slovenačko poreklo majke i Handkeovo uzaludno traganje za porodičnom toplinom su ga doveli do stupanja na stranu Srbije u ratu u Jugoslaviji. U martu 2006. Handke je otputovao na sahranu Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije koji je stajao pred tribunalom za ratne zločine i bio prozvan balkanskim koljačem.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Dodela Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu bila je tema brojnih komentara u štampi.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Nobelova%20nagrada%20Handkeu%20%E2%80%93%20ispravna%2C%20ali%20iznena%C4%91uju%C4%87a%20odluka&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50792725&x4=10687&x5=Nobelova%20nagrada%20Handkeu%20%E2%80%93%20ispravna%2C%20ali%20iznena%C4%91uju%C4%87a%20odluka&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnobelova-nagrada-handkeu-ispravna-ali-iznena%C4%91uju%C4%87a-odluka%2Fa-50792725&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191011&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nobelova-nagrada-handkeu-ispravna-ali-iznenađujuća-odluka/a-50792725?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 23
Id 50791392
Date 2019-10-11
Title Šta mi se događa s organizmom kad prestanem da pušim?
Short title Šta mi se događa s organizmom kad prestanem da pušim?
Teaser Koleginica Julija Fergin već osam nedelja ne puši. Od tada se, kaže, s njenim telom, ali i psihom, dogodilo mnogo toga lepog. A šta tačno, to joj je objasnio Tobijas Riter, ekspert za pitanja zavisnosti.

„Mama, umrećeš od pušenja!“ Što je moj sin češće bio zgrožen činjenicom da me vidi kako pušim, to sam ja samoj sebi sve manje mogla da opravdavam konzumiranje duvana. I zato sam prestala.

Poslednju cigaretu popušila sam pre dva meseca. Stručnjak za pitanja zavisnosti Tobijas Riter oduševljen je tim mojim potezom. On rukovodi specijalnom ambulantom za zavisnike od pušenja na klinici Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minchenu. „Kad prestanete da pušite, vrlo brzo se u Vašem životu događaju mnoge pozitivne stvari.“

Veoma brzo, veoma mnogo…

Već nakon osam sati organizam se mnogo bolje snabdeva kisikom, objašnjava Riter. Nakon samo dan-dva, mnogi ljudi su rekli da im se „poboljšala“ čula mirisa i ukusa. Nakon dve nedelje, znatno se popravlja i funkcija pluća, što se naročito primeti prilikom bavljenja sportom. Ali ja sam kao pušačica imala osećaj da sam u formi kao i sada, nakon prestanka pušenja.

„Može da se dogodi da imate češće napadaje kašljanja, nego što je to ranije bio slučaj“, kaže Riter. „Razlog za to su pluća, koja počinju da se čiste.“ A to „prolećno čišćenje“ traje oko mesec dana. „Osim toga, nakon meseca dana znatno je ojačan i imuni sistem.“

Ukoliko još mesec dana budem uspela da apstiniram, moći ću da se radujem i znatno boljem snu, kaže mi Riter. „Pušači tokom noći doživljavaju nikotinsku krizu. Zbog toga se doduše ne bude, ali spavaju mnogo nemirnije. Nakon tri meseca san se opet normalizuje.“

Opasnost od treće cigarete

Pre nego što sam se odlučila za kompletnu apstinenciju, mislila sam da je zdravije smanjiti broj cigareta. Ali u tom slučaju ne bih smela da pušim više od dve dnevno: već od treće otrovni dim nanosi veliku štetu telu. „Rizik po kardiovaskularni sistem, dakle opasnost moždanog udara ili srčanog infarkta, ne povećava se znatnije, bez obzira da li pušite 3 ili 20 cigareta“, kaže Riter. Što se tiče kancera, stvar je drugačija. Opasnost raste sa svakom pojedinačnom cigaretom.

„Baš je dobro što ste prestali“, stalno mi ponavlja Riter. Njegova radost je zarazna – jer je moje oduševljenje zbog prestanka bilo relativno skromno.

Pritom svaki drugi pušač umire zbog zavisnosti od duvana. Oko 50 odsto njih čak i pre nego što dožive 70. rođendan. „Najkasnije sa 50 godina biste osetili posledice pušenja“, kaže stručnjak. I odjednom sam ipak veoma srećna što sam prestala – pre nego što „raspad“ ne postane vidljiv.

Visok procenat „povratnika“

Ali nije to bilo uopšte lako. I nisu mi bila potrebna pomoćna sredstva, poput nikotinskih flastera, hipnoze ili akupunkture da bih se odrekla cigareta. Činjenica da je bila dovoljna samo moja čvrsta volja, mogla bi da ima veze s tim što sam relativno kasno počela da puši – tek sa 21 godinom. „To je još jedan razlog da budete srećni“, kaže Riter.

„Većina pušača počinje između 12. i 16. godine života, dok mozak još sazreva. Nikotin je ekstremno aktivan neurotransmiter, koji na odlučujući način utiče na razvoj neuronskih veza u mozgu.“ Posledica je zavisnost koja traje čitavog života, i koju je teško savladati samo snagom volje, objašnjava stručnjak.

Riter je nekako uspeo da se sad osećam i ponosno i – olakšano. Ali onda mi kaže: „Od 100 pušača koji kao Vi prestanu da puše, dakle bez pomoći, njih 95 ponovo počne da puši u roku od godinu dana.“ Tja…

Pušačka iluzija

Jedan razlog za povratak u pušačke vode mogla bi da bude „pušačka iluzija“, zli psihološki trik nikotina. Psihička zavisnost veoma je jaka, naglašava Riter. I zato sam i ja naravno nasela na tu pušačku iluziju: godinama sam sebe uveravala da me pušenje smiruje, da mi smanjuje stres i nudi kratku pauzu.

„U stvarnosti, svaka cigareta povećava broj srčanih udara i čini Vas nemirnijom“, kaže moj sagovornik. Činjenica da sam imala osećaj da me pušenje smiruje povezana je s tim da sam, nakon duže pauze bez cigarete, imala apstinentsku krizu i da je moje telo zahtevalo novi nikotin. „Cigareta Vam dakle uzima nemir koji Vi kao nepušačica uopšte ne biste ni osećali.“

Pavlovljev refleks

Prva večera s prijateljima, uz muziku i vino, ali bez cigarete, bila je prilično komična. Nešto mi je falilo i nekako sam se čudno osećala. Godinama sam se veoma uspešno navikla na to da je pušenje sastavni deo nekih određenih situacija: uz kafu, uz vino, tokom pauze.

„Funkcioniše kao kod Pavlovljevog psa: dajete psu da nešto pojede i istovremeno zvonite zvoncem. Kad-tad je dovoljno da zazvonite i pas već balavi“, objašnjava Riter.

A kod pušača to zvonce zvoni stalno – puši se za opuštanje i kad se neko želi „aktivirati“. Kao nagrada nakon obavljenog posla, nakon jela, dok se čeka na autobus ili nakon seksa. I tako dalje. „Cigarete su čvrsto integrisane u svakodnevicu pušača, to je problem“.

Želim prestati. Ali kako?

Nije lako prestati. Tobijas Riter zato svoje pacijente najpre umiruje tvrdnjom da je neuspeh sastavni deo procesa. „Kada mi pacijenti kažu da su već pet puta pokušali da prestanu s pušenjem, onda ja prvo odajem priznanje tim pokušajima. To daje naslutiti da je ta stvar za njih veoma važna.“

To može da se nauči poput vožnje biciklom, kaže. Padovi su sastavni deo, važno je opet ustati i ponovo pokušati. Osim toga, važno je signalizirati mozgu da se nešto promenilo. „Sednite ujutro na neku drugu stolicu nego inače. Popijte čaj umesto kafe. Biljku na Vašem radnom mestu stavite na neko drugo mesto.“ Tako može da se prevari Pavlovljev pas u glavi pušača.

Intuitivno sam dakle sve uradila kako treba! Umesto da pomeram nameštaj, ja sam iza sebe ostavila svoju svakodnevicu i na par dana otputovala kod najbolje prijateljice. U međuvremenu samo retko pomišljam na pušenje. Možda sam ja jedna od onih pet odsto koji „prežive“ prvu godinu nakon prestanka pušenja?

A ako to i ne bude slučaj, to ne mora automatski da bude povratak na staro, kaže Tobijas Riter. „Jedna cigareta je nesmotrenost. Tek od druge je to povratak pušenju.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Koleginica Julija Fergin već osam nedelja ne puši. Otada se, kaže, s njenim telom i psihom dogodilo mnogo toga lepog.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::%C5%A0ta%20mi%20se%20doga%C4%91a%20s%20organizmom%20kad%20prestanem%20da%20pu%C5%A1im%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50791392&x4=10690&x5=%C5%A0ta%20mi%20se%20doga%C4%91a%20s%20organizmom%20kad%20prestanem%20da%20pu%C5%A1im%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ta-mi-se-doga%C4%91a-s-organizmom-kad-prestanem-da-pu%C5%A1im%2Fa-50791392&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191011&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šta-mi-se-događa-s-organizmom-kad-prestanem-da-pušim/a-50791392?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50605535_303.jpg
Image source picture-alliance/ZB/R. Schlesinger

Item 24
Id 50789791
Date 2019-10-11
Title Olakšanje u Rumuniji?
Short title Olakšanje u Rumuniji?
Teaser Rumunski parlament izglasao je nepoverenje socijaldemokratskoj vladi premijerke Viorike Dančile. Demokratija je dobila novu šansu, smatra urednik DW redakcije na rumunskom Robert Švarc.

Nakon tri godine i tri propala premijera, rumunija (nominalno) socijaldemokratska vladajuća stranka PSD mora za sobom da počisti gomilu političkih krhotina i da sreću potraži u opozicionim redovima. Podela fotelja šakom i kapom, i kupovina glasova kojima je premijerka Viorika Dančila (naslovna fotografija) u poslednjem trenutku htela da spreči glasanje o nepoverenju, nisu pomogli ni njoj, ni njenom kabinetu. Izglasavanje nepoverenja podržali su čak i neki poslanici iz njene sopstvene stranke.

Nešto gore jednoj predsednici stranke i vlade ne može da se dogodi. Ili ipak može?

Podrška opada

Podrška PSD je u svim anketama u slobodnom padu. Pobednik na izborima 2016. trenutno ima podršku od 19 odsto birača. Njen nekadašnji stranački šef i najmoćniji čovek u rumunskoj politici, Liviu Dragnea, nalazi se iza rešetaka zbog zloupotrebe službenog položaja.

Dragnea i marionetske vlade (kojima je on upravljao iza kulisa), za mnoge Rumunke i Rumune predstavljaju personifikaciju sveprisutne korupcije i nepotizma u čitavoj zemlji. Dančilina vlada izgubila je i poštovanje partnera u Briselu i Strazburu. Ona je sada prošlost, Rumunija može da odahne, demokratija je dobila novu šansu.

Da li je stvarno dobila? Preletači iz PSD, pre svih bivši šef stranke i premijer Viktor Ponta sa svojom novom strankom ProRomania, svim se silama trude da ponovo okupe socijaldemokratske snage. Stara lica, samo umivena: na primer pseudo-liberalna stranka ALDE, manji koalicioni partner PSD, koja je na vreme napustila brod koji tone, kako bi se na tržištu ponudila kao „rešenje iz nužde“ za neku novu koaliciju. Stranka mađarske manjine (UDMR), koja je do sada učestvovala u radu svih vlada, opet želi da se umeša u vrh vlasti. Slično je i s drugim malim strankama. To su tradicionalne igrice političkih dinosaurusa u Rumuniji.

Ko će da profitira?

Od ove bi krize zapravo trebalo da profitira konzervativna Nacionalno-liberalna stranka (PNL). Upravo njoj je pošlo za rukom da sruši vladu, i to iz četvrtog pokušaja. Svaka čast! Ali tako ne izgledaju pobednici. Ruku na srcu, ko bi hteo da preuzme ruševine koje je za sobom ostavio PSD, a da se i sam ne suoči s padom reputacije? Ekonomski i finansijski Rumunija je pred ponorom zbog čitavog niza izbornih poklona sopstvenim regionalnim moćnicima, ali i zbog povišica plata i penzija bez pokrića, odnosno velikog zastoja u pogledu reformi.

PNL će verovatno dobiti nalog od državnog predsednika Klausa Johanisa da formira novu vladu. Ali, ta stranka ne može sama da vlada, kao koalicioni partner u obzir dolazi savez levog centra USR. Te dve stranke, uz podršku nekoliko nezavisnih poslanika, nemaju međutim većinu. A svaka druga stranka bi kompromitovala PNL. Zato bi najbolje bilo prelazno rešenje – ekspertska vlada.

Predsednički izbori održavaju se 10. novembra. „Nemoralno" rešenje moglo bi da naškodi Johanisu koji cilja na drugi mandat. Sigurno da je predsednik i zbog toga zatražio prevremene parlamentarne izbore. A oni bi, prema Ustavu, bili mogući najranije nakon predsedničkih izbora. Krajnje je vreme da se, nakon dugogodišnje krize, u Rumuniju vrati normalnost.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Rumunski parlament izglasao je nepoverenje vladi . Demokratija je dobila novu šansu, smatra Robert Švarc.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Olak%C5%A1anje%20u%20Rumuniji%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50789791&x4=11475&x5=Olak%C5%A1anje%20u%20Rumuniji%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Folak%C5%A1anje-u-rumuniji%2Fa-50789791&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191011&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/olakšanje-u-rumuniji/a-50789791?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/44448376_303.jpg
Image source Reuters/Inquam Photos/O. Ganea

Item 25
Id 50788711
Date 2019-10-11
Title EUROPEO: Nije lako biti gej
Short title EUROPEO: Nije lako biti gej
Teaser Donedavno su ih proganjali i hapsili – danas gejevi i lezbejke sede u parlamentima, vladama, upravnim odborima. Da li homoseksualci u Evropi konačno uživaju ista prava kao i heteroseksualne osobe?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Da li homoseksualci u Evropi konačno uživaju ista prava kao i heteroseksualne osobe?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::EUROPEO%3A%20Nije%20lako%20biti%20gej&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50788711&x4=11475&x5=EUROPEO%3A%20Nije%20lako%20biti%20gej&x6=0&x7=%2Fsr%2Feuropeo-nije-lako-biti-gej%2Fa-50788711&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191011&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/europeo-nije-lako-biti-gej/a-50788711?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 26
Id 50774930
Date 2019-10-10
Title Nobelova nagrada za književnost Olgi Tokarčuk i Peteru Handkeu
Short title Nobelova nagrada za Olgu Tokarčuk i Petera Handkea
Teaser Nobelov komitet saopštio je da je za 2018. godinu Nobelovu nagradu za književnost dobila poljska spisateljica Olga Tokarčuk, a za 2019. austrijski pisac Peter Handke.

Olga Tokarčuk

Ogla Tokarčuk (57) spada u najpoznatije poljske spisateljice svoje generacije, poznata po svojoj kritici ksenofobije. Pri tome ne štedi ni svoje sunarodnike. Svoj poslednji roman „Knjige Jakobove“ objavila je 2014. godine i u njemu se govori o multikulturnoj istoriji Poljske. Ona Poljsku rado predstavlja kao otvorenu i tolerantnu zemlju, ali podseća i na to „da smo učinili užasne stvari“, misleći pre svega na antisemitizam i desničarski motivisanu mržnju prema strancima.

Tokarčukova već 30 godina objavljuje romane, priče i poeziju i motivi su joj često između mita i realnosti. Njena dela su poznata i u inostranstvu, posebno romani „Pra i druga vremena“ (1996) i „Pesma šišmiša“ (2011). Već je dobila više književnih nagrada u poljskoj i Nemačkoj. Zbog svojih kritičkih stavova je bila i na meti verbalnih napada. Posle jednog televizijskog intervjua u kojem je rekla da mnogi Poljaci gaje ulepšanu sliku svoje zemlje, dobijala je i pretnje smrću jer je rekla da su i pogromi i diskriminacija deo poljske istorije.

Nobelov komitet između ostalog navodi da Tokarčukova „nikada ne vidi realnost kao nešto stabilno i večito“ te da „konstruiše svoje romane u zategnutom odnosu između kulturnih opozita: prirode i kulture, razuma i ludila, muškog i ženskog, domaćeg i stranog“. Kada je reč o romanu „Knjige Jakubove“ Nobelov komitet naglašava akribičnost sa kojom je pristupila povesti o Jakobu Franku, vođi sekte iz 18. veka, kabalisti koji je imao ideju ujedinjenja Jevreja, hrišćana i muslimana. Ona je dala upečatljiv portret čoveka koji je imao mnogo lica i bio vernik, mističar, manipulator. „No, ovo delo nije samo portret jednog čoveka, već nam daje veoma bogatu panoramu jednog gotov zaboravljenog poglavlja evropske istorije“.

Peter Handke

Peter Handke (76) već decenijama polarizuje svojim bogatim književnim stvaranjem. Debitovao je 1966. romanom „Stršljeni“ i iste godine postao poznat kada je u jednom posprdnom govoru optužio čuvenu književnu grupu 47 za „opisnu impotenciju“. Time je odmah postao pisac koji ima vatrene pristalice i vatrene protivnike – najmanje je onih koji su prema njemu ravnodušni. Imidž stvoren 1966. učvrstio je praizvedbom svoje drame „Psovanje publike“ u Frankfurtu. Glumci su sa bine „častili“ publiku izrazima kao što su „buljavci“, „slinolisci“ ili „ništaci“.

Sa više od 20 pozorišnih komada, Handke je pisao pozorišnu istoriju, saopštio je austrijski žiri koji mu je 2018. dodelio Nestrojevu nagradu za životno delo. Jedno od njegovih najpoznatijih dela je „Golmanov strah od penala“ (1970) koje je na nemačkom govornom području bilo deo obavezne srednjoškolske lektire.

Rođen u Koruškoj – majka mu je bila koruška Slovenka (Marija Handke, rođ. Sivec) završio školu u Celovcu, a studirao u Gracu. Kasnije je živeo i u Diseldorfu i Parizu. Objavio je više od stotinu dela (drame, romani, poezija, razgovori, prepiske), bio režiser ili scenarista osam filmova, radio i kao prevodilac i dobio veliki broj austrijskih i međunarodnih književnih nagrada. Postoji isto tako i ogroman broj naučnih dela posvećen njegovom radu.

Najveće kontroverze Handke je izazvao za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. On je kritikovao NATO te branio lik i delo tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Posetio je Miloševića u zatvoru Sheveningenu, a govorio je i na njegovoj sahrani. Zbog toga je žestoko kritikovan u inostranstvu – a u Srbiji višestruko nagrađen. Postao je i počasni građanin Beograda.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nobelovu nagradu za književnost za 2018. dobila je Olga Tokarčuk, a za 2019. Peter Handke.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Nobelova%20nagrada%20za%20knji%C5%BEevnost%20Olgi%20Tokar%C4%8Duk%20i%20Peteru%20Handkeu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50774930&x4=10690&x5=Nobelova%20nagrada%20za%20knji%C5%BEevnost%20Olgi%20Tokar%C4%8Duk%20i%20Peteru%20Handkeu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnobelova-nagrada-za-knji%C5%BEevnost-olgi-tokar%C4%8Duk-i-peteru-handkeu%2Fa-50774930&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191010&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nobelova-nagrada-za-književnost-olgi-tokarčuk-i-peteru-handkeu/a-50774930?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 27
Id 50770273
Date 2019-10-10
Title Turska ofanziva u Siriji – EU je tu nemoćna
Short title Turska ofanziva u Siriji – EU je tu nemoćna
Teaser Situacija u Siriji je, nakon početka invazije turske vojske na kurdska podrućja na severu te zemlje, postala još komplikovanija. Evropska unija izražava zabrinutost, ali nešto više od toga ona ne može da uradi.

Nakon početka turske vojne ofanzive na kurdska područja na severu Sirije, lideri Evropske unije uzdržali su se od zvaničnih izjava. I satima nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan počeo sa realizacijom svojih pretnji, a SAD povukle svoje trupe, komesarka EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nije se javila za reč. Trebalo joj je dugo da bi pripremila izjavu usaglašenu sa 28 zemalja-članica EU.

Tek tada se oglasila Mogerinijeva portparolka saopštivši da „oružani sukobi ne samo da pojačavaju patnje stanovništva i mogli bi da izazovu masovni progon“, već i ugrožavaju aktuelne diplomatske napore s ciljem prevazilaženja konflikta u Siriji.

Makron solidaran

Samo se francuski predsednik Emanuel Makron oglasio u sredu. On se u Parizu susreo s predstavnicima kurdskih milicija protiv kojih turski predsednik vodi vojnu ofanzivu. Makron je izjavio da je „duboko zabrinut“ zbog vojne ofanzive. Portparolu Sirijske demokratske armije (SDF), koju vode Kurdi, Makron je pružio garancije da će Francuska, kako je rekao, i dalje biti solidarna s Kurdima.

Francuska i Velika Britanija nameravaju da zatraže održavanje vanredne sednice Saveta bezbednosti UN. Što se tiče same EU, tek naredne sedmice, na redovnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja-članica, razgovaraće se o najnovijim dešavanjima u Siriji.

Evropska unija je proteklih osam godina pokušavala da umanji humanitarne posledice rata u Siriji i da, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, radi na pronalaženju političkog rešenja za konflikt. Ali na kopnenu vojnu intervenciju Evropljani – na negodovanje SAD – nisu bili spremni. Samo su Francuska i Velika Britanija učestvovale u vazdušnim napadima na uporišta radikalno-islamističke „Islamske države“ (IS) u Siriji.

„Bez zajedničke politike EU“

Komesarka EU Federika Mogerini stalno podseća da je EU organizovala tri velike donatorske konferencije i potrošila oko 11 milijardi evra na humanitarnu pomoć. Uprkos tome, u slučaju Sirije još uvek se ne može govoriti o zajedničkoj spoljnoj politici EU, smatra Jasmine El-Gamal iz briselskog trusta mozgova Atlantski savet. „Politika EU prema Siriji trebalo bi da bude konzistentna i koherentna, ali ona međutim ne postoji. Mi stalno pričamo šta bi EU morala da učini, ali ako se pogledaju članice pojedinačno, vidi se da postoje veoma različiti pristupi. Jedni su više borbeni, drugi žele samo da čekaju. Ne postoji jedinstven stav o tome kako bi se trebalo odnositi prema režimu sirijskog vlastodršca Asada. A kada je reč povratku boraca IS ili odnosu prema izbeglicama, tu svaka članica EU ima drugačije mišljenje“, kaže El-Gamalova.

„Ako se važne zemlje ne dogovore o tome u kojoj meri žele da se angažuju u Siriji, postoji opasnost da evropski glas uopšte neće igrati nikakvu ulogu“, kaže Jasmine El-Gamal.

Sporazum o izbeglicama s Turskom ima prednost

To je već realnost, smatra ekspert za spoljnu politiku grupacije konzervativaca u Evropskom parlamentu, Mihael Galer. On kaže da Evropljani godinama stoje po strani kada je reč o sirijskom konfliktu. „Kao rezultat toga, sada smo van svakog neposrednog uticaja. Čak i uticaj EU na Tursku, koja je zvanično još uvek kandidat za prijem, izrazito je ograničen“, kaže Galer.

Upozorenja upućena Redžepu Tajipu Erdoganu da ne pokreće ofanzivu protiv Kurda na severu Sirije, turski predsednik je zanemario. Evropskoj uniji je Tursku potrebna za sporazum dogovoren pre tri godine, kako bi ona sprečila izbeglice da nastave put ka Grčkoj.

Predsednik Erdogan stalno preti da će poslati više izbeglica ukoliko EU ne ispuni svoj finansijski deo ugovora. Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u ponedeljak je upozorio da bi moglo da dođe do novog talasa izbeglica koje bi mogle da krenu ka EU ako situacija u Siriji eskalira. Na to EU mora da bude pripremljena zajedničkom azilantskom i migrantskom politikom, založio je Zehofer. Ipak, on je priznao da do tada mora još mnogo toga da se uradi.

Nova teroristička pretnja?

Do sada su kurdske milicije zarobljene borce tzv. „Islamske države“ držale pod kontrolom nakon što je ta teroristička milicija vojno poražena. Turski predsednik Erdogan je američkom kolegi Donaldu Trampu zagarantovao da će tu odgovornost sada preuzeti Turska. Ipak Žulijen Barne-Dase, ekspert za Siriju iz briselskog Evropskog saveta za spoljne odnose, ne veruje u to obećanje. „Moramo biti iskreni i uvideti da Evropljani nisu bili spremni da se pobrinu za povratak boraca IS. Amerikanci su određeni vremenski period vršili pritisak na Evropljane da svoje državljane prime natrag, a Evropljani su to odbili“, kaže Barne-Dase za DW.

Pitanje sada glasi: da li će predsednik Erdogan zaista imati volju i biti u prilici da spreči ponovo jačanje terorista IS. Tu postoje brojne sumnje, ako se uzme u obzir da on u suštini želi da se pobrine oko Kurda“, kaže Žulijen Barne-Dase.

EU odbija prisilni povratak

Cilj predsednika Erdogana da u Siriji nakon vojnog napada formira „zaštitunu zonu“ za ponovno naseljavanje izbeglica, EU je odbila još u septembru. Komesarka za spoljnu politiku Federika Mogerini je na konferenciji posvećenoj Siriji u Briselu izjavila da je neprikosnoveno pravo izbjeglica na povratak kući. „Ali ljudi se ne mogu prisiliti da se vrate. Moraju da postoje uslovi za dostojanstven, siguran i dobrovoljni povratak“, rekla je Mogerinijeva. „Velikom broju Sirijaca zaista prete proizvoljna hapšenja i prisilna vojna služba ako se vrate kući. Mnogima je zaplenjena celokupna imovina.“

Budući komesar EU za spoljnu politiku, bivši šef diplomatije Španij Žosep Borel, koji će u novembru zameniti Mogerinijevu, u Evropskom parlamentu je rekao da Unija konačno „mora da naučiti da govori jednim glasom“. Šta bi to moglo da znači kada je reč o sirijskom konfliktu, on je ostavio otvorenim. Borel je kritikovao to što su SAD, kako je rekao, brzopleto dozvolile Turskoj da umaršira u Siriju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Situacija u Siriji je, nakon turske invazije, postala još komplikovanija. EU tu ne može gotovo ništa da uradi.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Turska%20ofanziva%20u%20Siriji%20%E2%80%93%20EU%20je%20tu%20nemo%C4%87na&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50770273&x4=11475&x5=Turska%20ofanziva%20u%20Siriji%20%E2%80%93%20EU%20je%20tu%20nemo%C4%87na&x6=0&x7=%2Fsr%2Fturska-ofanziva-u-siriji-eu-je-tu-nemo%C4%87na%2Fa-50770273&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191010&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/turska-ofanziva-u-siriji-eu-je-tu-nemoćna/a-50770273?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 28
Id 50767767
Date 2019-10-10
Title Smrtna opasnost za Jevreje u Nemačkoj
Short title Smrtna opasnost za Jevreje u Nemačkoj
Teaser Na najveći jevrejski praznik posetioci sinagoge u Haleu za dlaku su izbegli masovno ubistvo od strane jednog neonaciste. Antisemitizam se ne sme banalizovati, komentariše glavna urednica DW Ines Pol.

Više od 70 Jevrejki i Jevreja okupilo se u jednoj sinagogi na istoku Nemačke – kako bi se zajedno molili i pevali, kako bi zajedno proslavili najveći jevrejski verski praznik Jom Kipur.

Samo zahvaljujući dobro obezbeđenim ulaznim vratima u božji hram, sprečeno je krvoproliće koje je planirao da izvede jedan Nemac naoružan ručnim granatama i automatskom puškom.

Leto je gospodnje 2019.

Osamdeset godina nakon početka Drugog svetskog rata, u kojem su Nemci pobili više od šest miliona Jevreja – Jevreji i Jevrejke opet moraju da strahuju za sopstveni život ukoliko u Nemačkoj vidljivo praktikuju svoju veru ili posećuju neku sinagogu.

Prenos uživo

Šta nam to govori o Nemačkoj? A šta znači kad jedan 27-godišnjak svoje nedelo snima kamerom montiranom na kacigi i uživo prenosi na internetu, na jednoj platformi za video-igrice? I u trenutku kad se inscenira kao atentator iz Krajstčerča na Novom Zelandu i – pre nego što počne da puca – za svoju publiku u svetu on na engleskom kaže: „The root of all problems are the Jews“.

Patnju se ne može i ne sme relativizovati. Zato naše saučešće moramo u prvom redu da uputimo članovima porodica dvoje ljudi, jedne žene i jednog muškarca, koje je napada brutalno ubio tokom bekstva.

Ali ne smijemo pritom ni da zaboravimo da je nedostajalo samo malo da se u sredu u Nemačkoj dogodi masovno ubojstvo Jevrejki i Jevreja.

Ne ograničiti se samo na islamiste

Taj čin jasno dokazuje da se porast smrtonosnog antisemitizma u ovoj zemlji ni u kom slučaju ne ograničava samo na islamističke teroriste. Onaj ko to tvrdi, taj laže i odbija da prizna šta je stvarnost. Taj čin naglašava i da je zaštita jevrejskih ustanova u Nemačkoj i dalje od životne važnosti – i to gotovo 75 godina nakon kraja nacionalsocijalističke vladavine terora. Činjenica da sinagoga u Haleu nije bila zaštićena baš na praznik poput Jom Kipura, otvara neka pitanja.

Taj čin dokazuje da se moraju ozbiljno shvatiti i dosledno ispitati čak i najmanje naznake potencijalno antisemitskih činova. A u to spada i spaljivanje izraelske zastave, baš kao i vređanje vernika koji nosi kipu i tako javno pokazuje da je Jevrej.

Antisemitizam se ne sme banalizovati, jer ne postoji nešto što se zove „samo malo mržnje prema Jevrejima“. A pogotovo ne u Nemačkoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Antisemitizam se ne sme banalizovati, komentariše povodom napada u Haleu glavna urednica DW Ines Pol.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Smrtna%20opasnost%20za%20Jevreje%20u%20Nema%C4%8Dkoj&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50767767&x4=11475&x5=Smrtna%20opasnost%20za%20Jevreje%20u%20Nema%C4%8Dkoj&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsmrtna-opasnost-za-jevreje-u-nema%C4%8Dkoj%2Fa-50767767&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191010&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/smrtna-opasnost-za-jevreje-u-nemačkoj/a-50767767?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50767357_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/J. Woitas

Item 29
Id 50765846
Date 2019-10-10
Title Romi u Nemačkoj: kako izaći iz uloge žrtve?
Short title Romi u Nemačkoj: kako izaći iz uloge žrtve?
Teaser Predrasude, napadi, šikaniranja, stalne pretnje proterivanjem iz zemlje: mnogi mladi Sinti i Romi u Nemačkoj žive pod velikim psihičkim opterećenjima. Tome se nije jednostavno odupreti.

Napade i psovke Angela je doživela još u osnovnoj školi. „Neki đaci su me posprdno nazivali ’cigankom’, tukli su me, otimali mi novac i hranu. To me je stvarno teško pogađalo“, seća se 25-godišnja Romkinja svojih prvih školskih godina u Kelnu.

Slična iskustva imao je i Emanuel koji je u osnovnu školu išao u Rumuniji. „Mama je stalno prala moju odeću da bude čist. Ali to ništa nije pomagalo. Za druge sam uvek bio prljav. Zbog toga niko nije hteo da sedi pored mene.“

Takva poniženja nastavljaju se i kasnije, recimo kada se traži posao ili stan. I sve to ima veoma teške posledice po psihičko zdravlje i samouverenost. „Mnogi mladi kriju svoj identitet zbog diskriminacije kojoj su bili izloženi“, kaže Merdjan Jakupov, izvršni direktor organizacije Roma za mlade Amaro Drom (Naš put) iz Berlina. To je jedna od najvažnijih tema kojom se bavi njegova organizacija: „Oni moraju da shvate zašto se to događa, kako bi s tim mogli da se nose i kako bi mogli to da prevladaju.“

Više prisustva u javnosti

Zbog toga je udruženje pre četiri godine pokrenulo projekt „Dikhen amen!“ To na romskom jeziku znači „Pogledajte nas“. U okviru tog projekta mladi Sinti i Romi redovno se susreću i uz pomoć trenera vežbaju kako da se oslobode gomile negativnih predrasuda s kojima su suočeni i kako da s više samosvesti formulišu svoje zahteve za ravnopravnom ulogom u društvu. Glavni cilj treninga je, kako kaže Jakupov, „osnaživanje i mobilizacija mladih“.

Na velikoj saveznoj konferenciji udruženja Amaro Drom, najvećem skupu mladih Roma u Nemačkoj koji je proteklog vikenda održan u Berlinu, predstavljeni su rezultati projekta. „Mi moramo da budemo prisutniji u javnosti i da na taj način postignemo da se zaborave svi ti stereotipi“, smatra Melisa, 20-godišnja Romkinja iz Lajpciga. A Ajriz iz Makedonije naglašava: „Među nama ima mnogo studenata. Ima i profesora. Ali to većinsko društvo ne vidi i ne zna.“

Duboko ukorenjeni „anticiganizam“

Sliku koju većina u društvu ima o Romima nije jednostavno promeniti. Predrasude su kod mnogih duboko ukorenjene, a pojedini mediji ih još i potiču – svesno ili nesvesno. „Kad se dogodi nešto negativno, onda svi dođu da o tome izveštavaju. A kada se dogodi nešto pozitivno – onda nema nikog“, kaže Eva Adam. Ona je u udruženju Amaro Drom zadužena za pedagoške teme i programe. „Uvek se traži dlaka u jajetu.“ Zbog toga nisu retki slučajevi da ljudi prećutkuju svoje poreklo, čak i ako imaju posao ili stan. Naprosto se boje da bi, kada se sazna da su Romi, to sve moglo da postane nevažno.

Mladi ljudi su na konferenciji trenirali kako da se pokažu, a ne da se kriju – uprkos postojećim iskrivljenim predubeđenjima o Romima. Tako je, recimo, na radionici o medijima bilo reči o tome kako se odnositi sa novinarima upita i kako davati intervjue. A na radionici koja je bila posvećena političkim aspektima razgovaralo se o tendencijama u društvu i konkretnim problemima, recimo kada se radi o pravnim aspektima mogućnosti dobijanja trajne dozvole boravka. To je za mnoge mlade učesnike konferencije veoma važna tema, jer su u Nemačku došli kao izbeglice.

Nesigurna budućnost

„Nesiguran status mnogih mladih znatno otežava naš rad“, kaže Merdjan Jakupov. Jer onaj ko stalno živi u strahu da bi mogao da bude proteran, lako gubi interesovanje za rad u udruženju. Osnaživanje mladih – što je takođe jedna od pretpostavki za kasniji uspeh u poslu – na taj način se guši u korijenu. Umesto toga nastaju strahovi i frustracije.

Nesigurna budućnost je problem s kojim se suočava i sama omladinska organizacija Amaro Drom. Do sada je projekat „Dikhen amen!“ finansiran novcima u okviru programa nemačke vlade „Živeti demokratiju“. Ali, na iznenađenje ljudi iz udruženja, ta sredstva su im uskraćena. Zato su morala da budu ukinuta tri stalna radna mesta. A jedna od posledica je i da ovakve konferencije u budućnosti po svoj prilici više neće moći da budu organizovane, bar ne u ovom obliku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Predrasude, šikaniranja, stalne pretnje proterivanjem… Tako žive mnogi mladi Sinti i Romi u Nemačkoj.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Romi%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20kako%20iza%C4%87i%20iz%20uloge%20%C5%BErtve%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50765846&x4=11475&x5=Romi%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20kako%20iza%C4%87i%20iz%20uloge%20%C5%BErtve%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fromi-u-nema%C4%8Dkoj-kako-iza%C4%87i-iz-uloge-%C5%BErtve%2Fa-50765846&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191010&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/romi-u-nemačkoj-kako-izaći-iz-uloge-žrtve/a-50765846?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 30
Id 50765762
Date 2019-10-10
Title O klimi i običnim ljudima
Short title O klimi i običnim ljudima
Teaser Nemačka vlada prodaje javnosti novi zakon o klimi kao veliki hit. Ali političari se pritom plaše istine, odnosno da građanima otvoreno kažu koja je cena zaštite klime, smatra Jens Turau.

Helge Braun, šef ureda kancelarke Angele Merkel ne pojavljuje se baš tako često u javnosti. Ali, sada je na nemačkoj televiziji branio planove vlade za zaštitu klime. Rekao je: „Vladine ideje za zaštitnike klime nisu dovoljne, ali za obične građane je to još uvek veoma ambiciozno“. Tačka.

Moglo bi se pomisliti da je politika u tom smislu već poodmakla. Mladi u čitavom svetu izlaze na ulice zalažući se za to da se konačno učine energični koraci u borbi protiv izduvnih gasova. To se dešava ovih dana i u Berlinu. Ali vlada se ponaša kao da ima svo vreme ovog sveta.

Ništa nije koristilo

Mesecima uoči odluke o ceni emitovanog ugljen-dioksida, svi eksperti bili su jedinstveni da je naplata izduvnih gasova najvažniji instrument u cilju istinskog smanjenja emisije štetnih gasova. Izašlo se sa „startnom cenom“ od 10 evra, koja bi trebalo da se uvede tek početkom 2021.

Deset evra! S pravom je premijer Donje Saksonije, Štefan Vajl, koji pripada berlinskom ogranku SPD, rekao da je to kao tri, četiri čaše piva. Drugim rečima, tako se neće stići do cilja. Pri tom su i vladini eksperti izračunali da je potrebno da se uvede cena od 40 do 50 evra ako se žele istinske promene. Ali, ništa nije koristilo.

Da se vratimo još jednom šefu Ureda kancelarke Merkel – Helge Braunu i njegovoj formulaciji „ovde zaštitnici klime, tamo obični građani“. Politika za zaštitu klime, i to ne samo u Nemačkoj, još uvek je daleko od onoga što je ključno: ako se veruje upozorenjima naučnika – koja ne mogu biti jasnija – kako bi se sprečile klimatske promene neophodna je sistemska promena. I ništa manje od toga.

To zahteva promenu svakodnevnog ponašanja – u svetu rada, u proizvodnji energije, kao i u načinu na koji se hranimo i krećemo. Cilj ne može da bude da se aktivistima za zaštitu klime čini usluga, a da se drugi građani poštede podnošenja tereta.

Nemačka se u prvom redu zalagala za izgradnju postrojenja za proizvodnju obnovljive energije. To radi i danas. Istovremeno, odustalo se od atomske energije. To je, pre svega kod političara na vlasti, formiralo stav kako bi to moralo da bude dovoljno. Ali nije. Tako se neće postići cilj da se do 2020. smanji procenat izduvnih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Bilo kako bilo, četiri vlade Angele Merkel od 2005. do danas su mnogo toga najavljivale i obećavale, ali malo toga je zapravo postignuto.

Do sada se ništa nije desilo

Kancelarka je htela da do 2020. na ulice izvede milion elektro-automobila, a njih je u ovom trenutku 83.000. U aktuelnim debatama oko tzv. Paketa za zaštitu klime mnogo se diskutovalo o ljudima koji žive na selu, pa putuju na posao i upućeni su na kola. Oni sada moraju da strahuju zbog visokih cena benzina. Taj problem bi bio neznatan sa više elektro-automobila. Ali, to se nije dogodilo.

Ono što ostaje jeste jedna pozitivna vest: prvo, ciljevi za zaštitu klime su do sada bile neobavezujuće najave, ali će od sada biti regulisani zakonom. To je ipak napredak. No, sami ciljevi su zapanjujuće smanjeni. A za političare je jednostavno suviše malo kada kažu da je „običnim ljudima“ dovoljno ono što je do sada usvojeno. Jer, i oni su pogođeni klimatskim promenama. I to već sada.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nemačka vlada prodaje javnosti zakon o klimi kao veliki hit. Ali političari se pritom plaše istine, smatra Jens Turau.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::O%20klimi%20i%20obi%C4%8Dnim%20ljudima&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50765762&x4=11475&x5=O%20klimi%20i%20obi%C4%8Dnim%20ljudima&x6=0&x7=%2Fsr%2Fo-klimi-i-obi%C4%8Dnim-ljudima%2Fa-50765762&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191010&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/o-klimi-i-običnim-ljudima/a-50765762?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 31
Id 50756589
Date 2019-10-09
Title Novi tim s jugoistoka Evrope
Short title Novi tim s jugoistoka Evrope
Teaser Grčka, Kipar i Bugarska zajednički su zatražile da se deo izbeglica podeli među ostalim članicama Evropske unije. Da li bi ta trojka mogla da preraste u protivtežu Višegradskoj grupi?

Javnost nije očekivala velike potrese od ovonedeljnog savetovanja ministara unutrašnjih poslova u Luksemburgu. Ipak, tri države jugoistočne Evrope iskoristile su priliku da ukažu na dramatičan položaj izbeglica u regionu – Grčka, Kipar i Bugarska zajednički su zahtevale da se izbeglice spasene na moru raspodele unutar EU.

Njihov zajednički nastup nije bio slučajan. Prema pisanju atinskih novina Katimerini, te tri zemlje odlučile su da sarađuju po pitanjima izbegličke politike u okviru Inicijative migracijske rute istočnog Sredozemlja, (Eastern Mediterranean Migration Route Initiative, EMMRI). Prvi potez povučen je u Luksemburgu.

„Želimo da pošaljemo jasnu poruku našim partnerima“, rekao je zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Jorgos Kumucakos.

Pravična raspodela još uvek je daleko

Veliko je pitanje da li će taj pritisak uroditi plodom. Šanse su male, smatra grčki politikolog Jorgos Cogopulos. „Evropska pomoć se po pravilu završava na pitanju zbrinjavanja izbeglica unutar Grčke, a pravična raspodela još uvek je daleko“, kaže Cogopulos za DW.

Vremena, međutim, nema previše: Od januara do septembra ove godine iz Turske stiglo je 45.000 izbeglica i migranata preko grčkih ostrva u istočnom Egejskom moru. To je daleko više nego tokom čitave prošle godine, kada je zabeleženo manje od 33.000 dolazaka.

I Kipar ima ozbiljne probleme s izbeglicama, podseća poslanik Evropskog parlamenta sa Kipra Levteris Kristoforu. „Rešenje može da se nađe samo unutar Evrope. Zbog toga moramo da nastavimo da sarađujemo u tom smeru, i to sa svim zemljama koje su spremne da doprinesu“, kaže Kristoforu, inače član vladajuće kiparske stranke Demokratski alarm (ΔΗΣΥ).

Turska je ključni igrač

U zajedničkom dokumentu Grčke, Kipra i Bugarske važnu ulogu igra i sporazum između Turske i Evropske unije iz 2016. Taj sporazum, između ostalog, predviđa da se ilegalni migranti „vrate u Tursku“ sa grčkih ostrva. Na osnovu toga, tri države traže da se više migranata pošalje natrag. Čak i Turska traži da se vrate migranti, ali optužuje grčke vlasti da po tom pitanju malo toga rade. Zvaničnici EU u Briselu zbog toga povremeno kritikuju grčke vlasti.

Politikolog Cogopulos to vidi drugačije: „Grčka je prinuđena da se sama izbori sa problemom, dok većina evropskih zemalja preduzima samo ono najnužnije.“ On priznaje da na grčkim ostrvima zaista ima poteškoća, ali kaže da partneri iz EU to koriste kao izgovor da se odreknu odgovornosti.

U Grčkoj se sada ponovo podigla uzbuna zbog turske intervencije u Siriji. Zvaničnici strahuju da će još više ljudi krenuti da beži prema Evropi. Cogopulos kaže da još uvek nije jasno kakvo će dejstvo turska ofanziva imati na region. Ipak, nije previše optimističan: „Na kraju krajeva, Evropa će se opet odlučiti za naizgled lako rešenje i prosto poslati još novca da se poboljšaju uslovi života u izbegličkim kampovima,“ kaže taj stručnjak.

Protivteža Višegradskoj grupi

Najglasniji protivnici raspodele migranata unutar EU okupljeni su u takozvanu Višegradsku grupu, koju čine Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka. To se nije promenilo u Luksemburgu. Grčki premijer Kirjakos Micotakis na to reaguje sve razdražljivije:

„Ne možete uživati sve prednosti Šengen-zone a odbijati da prihvatite hiljadu ili dve hiljade izbeglica u okviru zajedničkoj evropskog rešenja, i uz to prebacivati odgovornost na zemlje na spoljnim granicama Evrope“, nedavno je izjavio Micotakis.

U medijima se tvrdi da Micotakis namerava da otvoreno iznese svoje stavove na sledećem samitu EU 17. oktobra. U bliskoj budućnosti, grčki premijer će navodno zatražiti ozbiljnije sankcije protiv istočnoevropskih država koje nisu solidarne po pitanju imigranata.

Ipak, neizvesno je da li će trio Grčke, Kipra, i Bugarske prerasti u protivtežu Višegradskoj grupi. Kiparski parlamentarac Kristoforu nije spreman da to potvrdi. Po svemu sudeći, ne želi da izazove utisak da će te tri zemlje pokušati da bilo koga blokiraju u Briselu.

Kipar i Grčka su tradicionalno bliske zemlje, a odnosi između Atine i Sofije takođe napreduju. Grčka i Bugarska sarađuju i po pitanju izbeglica, a i na druge načine – u sredu je grčki šef diplomatije Nikos Dendijas otputovao u Sofiju da potpiše sporazum o izgradnji gasovoda i da sa domaćinima razgovara o borbi protiv terorizma.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Grčka, Kipar i Bugarska zajednički su zatražile da se deo izbeglica podeli među ostalim članicama Evropske unije.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Novi%20tim%20s%20jugoistoka%20Evrope&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50756589&x4=11475&x5=Novi%20tim%20s%20jugoistoka%20Evrope&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnovi-tim-s-jugoistoka-evrope%2Fa-50756589&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191009&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/novi-tim-s-jugoistoka-evrope/a-50756589?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 32
Id 50750454
Date 2019-10-09
Title Aljbin Kurti – proslava sa zastavama Albanije
Short title Aljbin Kurti – proslava sa zastavama Albanije
Teaser Štampa na nemačkom i danas komentariše pobedu pokreta Samoopredeljenje na izborima na Kosovu. Podseća se na velikoalbanske ideje Aljbina Kurtija, ali i na to da je on nepotkupljivi borac protiv korupcije i nepotizma.

„Sledeći šef kosovske vlade“, piše Noje cirher cajtung, „ima samo 44 godine. Ima nade, preneo je ujutro svojim sledbenicima preko Fejsbuka. Danas ima nade, jer ste juče bili hrabri i spasli Republiku raspada. Sada idemo zajedno na posao. Došao je taj dan!“

„To je jezik harizmatičnog čoveka koji, ako treba, krši i pravila kada je to „za opšte dobro“. I zaista, u parlamentu je već bacao suzavac da bi sprečio glasanje o Zajednici srpskih opština. Ta neuvijenost je od njega načinila kosovskog političara koji izaziva najveće divljenje, pre svega među mladima. Ali i objekat mržnje za protivnike. A takvih ima mnogo. Nisu to samo politički rivali iz redova UČK koje je deklasirao u nedelju. I među zapadnim diplomatama, ovaj levičarski nacionalista je bio persona non grata. Bivši sledbenici ovako opisuju njegovu gvozdenu volju za predvođenje: potčinjavanje ili rastanak – trećeg nema.“

„Zapanjuje koliko se malo ideološkog balasta oslobodio. Ostao je nacionalista i kritičar spoljnog mešanja. Pred izbore su ga novinari pitali da li je još uvek za ujedinjenje Kosova i Albanije. To nema prioritet, odgovorio je nonšalantno. Najpre valja, kako je dodao, osloboditi zemlju iz kandži stranaka koje su je zaposele. Ali, on insistira na pravu građana da se referendumom opredele za ujedinjenje dve albanske države“.

„Ostao je i podeljen odnos prema sopstvenoj zemlji. Na pobedničkom slavlju se nisu videle kosovske zastave. Umesto toga je poleteo crni orao na crvenoj pozadini. Kurti državu u njenoj sadašnjoj formi vidi kao pozajmicu zapadnih protektora koji su joj 2008. dali ustav po sopstvenom nahođenju. Ali, države se ne dobijaju, za njih se narodi bore, rekao pre više godina u jednom razgovoru. Da bi Beograd bio zadovoljan, kosovski Srbi su dobili ekskluzivna manjinska prava. No, Beograd i dalje nije zadovoljan već i dalje kontroliše srpsku manjinu koja se u novoj državi i posle jedne decenije ne oseća kao kod kuće. Pre nego što bude razgovarao sa Beogradom, razgovaraće sa kosovskim Srbima, ponovio je Kurti u predizbornoj kampanji.“

„No, najveći zadatak će biti obnova nove - i već trule - države. Uprava koja se svodi na usluživanje vladine kijentele trebalo bi da se pretvori u institucije koje uspostavljaju javna dobra: zdravlje, obrazovanje, pravnu sigurnost. Pri tome pravosuđe ima centralnu ulogu. Da bi ono postalo efikasno, potrebna je opšta provera sudija. Samo onaj ko radi profesionalno i nije potkupljiv, moći će i dalje da radi. To zvuči utopijski, ali takva obećanja i nepotkupljivost samog Kurtija donele su mu pobedu na izborima. Pri tome je bila važna i velika podrška dijaspore u Švajcarskoj, Nemačkoj i drugde.“

„Kurti i danas važi kao antikolonijalista koji se bori protiv srpskog i stranog starateljstva (…) I pored svog humora on deluje i dogmatski, na neki svoj način: čita Gramšija, Fanona i druge teoretičare dekolonijalizacije. Kladim se da je čitao i Lenjina. Pokret za samoopredeljenje je „stranka avangarde“ – i sada kuca na vrata vlasti“, piše, između ostalog, Noje cirher cajtung.

„Važi kao nasalomljiv i nepodmitljiv“

„Dve decenije su Kosovom vladali gotovo isključivo gospodari rata bivše kosovske oslobodilačke armije UČK“, piše Špigel onlajn: „Oni su korumpirani, obezbeđivali su svojim porodičnim i prijateljskim klanovima radna mesta i bili pod sumnjom da su počinili teške ratne zločine. Pod njihovom vladavinom su procvetali nepotizam i organizovan kriminal, dok su mnogi ljudi pobegli iz zemlje zbog teškog siromaštva i nedostatka perspektive“.

„Sada je na Kosovu najavljena smena epoha“ (…) „44-godišnjak koji je nekada u Srbiji bio politički zatvorenik i za to vreme zlostavljan, već godinama ne neumoran kritičar političkog establišmenta u svojoj domovini. Uživa veliki ugled u narodu jer važi kao nasalomljiv i nepodmitljiv. I obećava radikalnu transformaciju Kosova u pravnu državu sa čestitim rukovodstvom i podnošljivim uslovima života.“

„Politolozi i komentatori nezavisnih medija na Kosovu su rezultat izbora već proslavili kao „politički zemljotres“. Sam Kurti je na svom nagolu na Fejsbuku napisao: Građani su sprečili da kosovska drama države koja je postala talac dobije tragičan kraj“.

„Od pre nekoliko godina, bivši politički buntovnik nastoji da bude kompatibiliniji, pre svega sa političkim stilom, ali i sadržajima. Pokret za samoopredeljenje se više ne ponaša nasilnički, Kurti ne propagira više ni ujedinjenje u Veliku Albaniju kao konnkretna politički projekat i sada radije govori o „jednoj naciji u dvojim državama“ i dugoročnoj mogućnosti srastanja. S druge strane, predstavnicima međunarodne zajedice na Kosovu je postalo jasno da su dosadašnji r“atni koalicionari“ uveli zemlju u slepu ulicu i da Pokret za samoopredeljenje kao politički faktor ne može stalno da se ignoriše.“

„Odnos sa Srbijom bi mogao da postane još burniji nego do sada. Kurti nastoji da uspostavi unutarkosovski „građanski dijalog o dijalogu sa Srbijom“ i to pre bilo kakavih bilateralnih razgovora. On odbacuje učešće u vlasti Srpske liste kojom upravlja Beograd i umesto toga hoće da sarađuje sa nezavisnim srpskim političarima. Ostaje da se sačeka i vidi hoće li Kurti učiniti nešto protiv čestih napda na Srbe na Kosovu i protiv njihove marginalizacije.“

„Nakon Šarene revolucije u Makedoniji su izbori na Kosovu jak signal za čitav Zapadni Balkan – i za Evropsku uniju. To je signal da je većina birača sita svojih korumpiranih vladara koji godinama važe kao navodno dobri partneri Brisela. Protiv takvih su početkom godina u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji desetine hiljada ljudi izašle na ulice – bez uspeha. Kosovo nije bio deo tog kratkog „Balkanskog proleća“. No sada su njegovi građani jednostavno na izborima smenili korupciju i autokratiju“, piše Špigel onlajn.

„Velikoalbanska komponenta“

Bečki Standard upozorava: „I pored etničke i jezičke raznovrsnosti Albanaca koji žive u četvorim balkanskim državama (gotovo tri miliona u Albaniji, 1,6 miliona na Kosovu, više od 500.000 u Makedoniji, 30.000 u Crnoj Gori), i gotovo 1,5 milion njih koliko se procenjuje da ih ima u zajednicama dijaspore, pre svega u Grčkoj, Italiji i Švajcarskoj, san o velikoj Albaniji je usled komunikacione revolucije ostao često neopažen politički i emocionalni faktor. U vezi s tim se ne smeju prevideti ni isto tako panalbanski obojeni verbalni prilozi albanskog predsednika Edija Rame.“

„Suverenost Kosova je ograničena uticajem Evropske unije i UN te delimičnom otcepljenošću severnog regiona oko Mitrovice. Zamrznut konflikt između nekadašnje srpske pokrajine koja se 2009. proglasila nezavisnom republikom i bivšim hegemonom Srbijom u svako doba bi mogao da izazove sukobe. Dinamika korupcije koja je prekoračila granice i klijentelizma koji seže do najviših funkcija u Prištini i Tirani pa do Beograda i Skoplja teško je naštetila prelasku iz diktature i rata u demokratiju i tržišnu privredu. Politički proboj u vreme smene generacija mogao bi da na Kosovu, ali i šire, dovede do pozitivnih promena u slabim demokratijama. Uspeh kandidatkinje LDK je i simbolički znak protiv patrijarhalno obojenih albanskih društava“.

„To što zbog drame sa ’Bregzitom’ paralisana EU i zbog prevrtljivosti diskreditovana administracija SAD više ne deluju kao faktori stabilnosti na Balkanu, daje pobedi velikoalbanskih nacionalista posebno škakljivu komponentu“, reči su kojima se završava komentar Standarda.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Štampa na nemačkom jeziku i danas komentariše pobedu pokreta Samoopredeljenje na izborima na Kosovu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Aljbin%20Kurti%20%E2%80%93%20proslava%20sa%20zastavama%20Albanije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50750454&x4=10687&x5=Aljbin%20Kurti%20%E2%80%93%20proslava%20sa%20zastavama%20Albanije&x6=0&x7=%2Fsr%2Faljbin-kurti-proslava-sa-zastavama-albanije%2Fa-50750454&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191009&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/aljbin-kurti-proslava-sa-zastavama-albanije/a-50750454?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 33
Id 50734583
Date 2019-10-08
Title Blek Stena u Mostaru
Short title Dilan Dog u Mostaru
Teaser Alan Ford, Zagor, Blek Stena, Komandant Mark, Kapetan Miki, Mister No, Dilan Dog... Svi na jednom mestu! Mostarski strip vikend okupio je zaljubljenike u strip iz zemalja bivše Jugoslavije, Evrope i sveta.

Supermen sa crtežom Starog mosta na prsima. Na mostarski aerodrom sleteo je Mister No. Zagor se u Blagaju bori protiv gvozdenog diva koji izranja iz reke Bune. Pored Starog mosta u Mostaru, Dilan Dog lista stranice svog stripa. U starom Počitelju misteriozni junaci gledaju Neretvu s kule. Veslajući u kanuu kod Tekije u Blagaju, blizu Mostara, Blek Stena i njegovi pomoćnici suočavaju se s nevoljom koja dolazi...

Sve su to znaci se u Mostaru održava strip-vikend. Četvrti po redu. Međunarodni.

Strip vraća u detinjstvo

„Brat i ja smo godinama skupljali stripove. Još iz detinjstva. U vreme kada je to bila svakodnevica mladih bivše Jugoslavije“, priča za DW Asim Hadžimehić, koji je na Mostarski strip vikend došao sa svojih desetogodišnjim sinom. Ovo je prvo pravo upoznavanje njegovog sina sa stripom. „Nažalost, situacija se promenila. U svemu, pa i u tom segmentu“, kaže Asim.

Omiljeni junak mu je Zagor. Čini se da se sviđa i njegovom sinu Mirzi. „Evo, video sam junake o kojima mi je tata pričao. Znam za Zagora, Bleka i Komandanta Marka. Kupili smo stripove o njima. Baš sam srećan. I voleo bih da i moji drugovi počnu da čitaju ove stripove“, kaže Mirza.

Iako ima drugu tradiciju, strip je na području Balkana poslednjih godina zapostavljen. I to je bio jedan od razloga ekipe iz udruženja MoStrip da organizuju „Mostar strip vikend“. Žele da svojim primerom utiču na promenu situacije kada je reč o stripu. A koliko su uspešni u svojim namerama govori i činjenica da su na četvrti po redu festival koji je organizovan u Mostaru doveli autore Zagora, Dilana Doga, Spajdermana, Teksa Vilera… Tako su se u Mostaru pojavili majstori crtači koji rade za veliku međunarodnu strip-industriju.

Ujedinjeni kroz crtanje i stripove

Dubravko Šimić jedan je od organizatora susreta crtača stripova i zaljubljenika u devetu umetnost. „Ovogodišnji Mostar strip vikend okupio je do sada najveći broj gostujućih strip crtača – njih 18. Dolaze iz različitih evropskih zemalja, najviše iz Italije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske...“

Šimić dodaje i da mladi danas manje čitaju: „Potpuno su posvećeni digitalnim spravama poput smartfona. A to je šteta, jer osećaj dok držiš strip u rukama i listaš stranice je nezamenljiv. U Bosni i Hercegovini, ali i u zemljama regiona beležimo negativan trend u kulturi, ali i u pismenosti generalno. Stoga je naša želja da strip kulturu, koja je nažalost marginalizovana, približimo širem krugu čitalaca. To je jedan šareni svet, pun uzbudljivih događaja. Nadamo se da ćemo kod starijih da probudimo neka uspavana osećanja, a kod mlađih da probudimo ljubav za stripove. A usput ćemo, bar na neko vreme, da ujedinimo Mostar, grad pun podela“, kažu organizatori iz udruženja MoStrip.

Dražen Kovačević je strip crtač koji je odavno prešao granice Balkana. Radi i za međunarodno tržište, posebno za francusko. Kaže da je u Srbiji strip kultura koliko-toliko očuvana, jer nisu imali velike praznine kao što je bio rat ’90-ih u Bosni i Hercegovini i delu Hrvatske. „Još se na ulici mogu videti dečaci koji menjaju stripove. Raspituju se za stara, ali i neka nova izdanja. Broj izdanja, izdavača i prosečni tiraži beleže rast, pogotovo poslednjih godina“, kaže Kovačević.

Marijana Aničić Radić iz Zagreba smatra da se običaj čitanja stripa nakon godina kada je bio skoro zaboravljen, sada polako vraća. „Borba je! Svuda, pa i na polju očuvanja stripa i kulture čitanja uopšte. Ovo je neki vid zabave koji će teško nestati, jer ljudima pruža bekstvo od svakodnevice na drugačiji način. Drugačiji od ovog digitalnog doba u kojem živimo. A to ima posebnu čar.“

U Mostar stigli i crtači originalnog Dilana Doga

Bivša država, Jugoslavija, bila je najviše vezana uz italijanski strip. Stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli Editore bili su – a i dan-danas su – ubedljivo najpopularniji stripovi na tim prostorima. Dilan Dog je jedan od popularnijih.

Marko Mastarako je ilustrator koji radi naslovnice Dilana Doga u Italiji. Đankarlo Marcano je scenarista koji takođe radi na serijalu Dilan Dog. Obojica su aktivni učesnici u izradi novih epizoda. „Prvi put sam na Balkanu! Tako ste blizu Italiji, ali evo do sada nisam bio u balkanskim zemljama. Ovde sam već dobio inspiraciju i verujem da će mi ovo iskustvo poslužiti za pisanje nove priče o Dilanu Dogu koja će biti upravo ovde. Tako ste dobro uklopili strip junake u ovdašnje prirodne i istorijske znamenitosti, da nemam reči“, kaže Marcano.

Dilan Dog, jedan od kultnih italijanskih stripova, prošlog meseca obeležio je 33. rođendan: prvi broj izašao je u Italiji 26. septembra 1986. U bivšoj Jugoslaviji Dilan Dog je izlazio redovno od 1987. do 1991. u izdanju novosadskog Dnevnika. Od polovine devedesetih posebno u Hrvatskoj i Srbiji.

Nakon italijanskog stripa, u bivšoj Jugoslaviji najpopularniji su bili francuski humoristični stripovi, poput Asteriksa i Taličnog Toma.

Uz domaće, i gosti iz Evrope i sveta

Među posetiocima su i gosti iz drugih zemalja Evrope i sveta. Jedna od njih je i Belgijanka Mari Peters koja je Bosnu i Hercegovinu došla zbog poslovnih obaveza kompanije u kojoj radi. Ali dva dana je rezervisala za boravak u Mostaru i posetu Strip vikendu.

„Strip je bitan deo belgijske kulture, kao i grada Brisela. Već 31 godinu imamo muzej stripa u Briselu. A skoro u svakom belgijskom domu su stripovi. Za nas je to potpuno normalno. Mislim da je naš najveći ambasador stripa Tintin. Stiven Spilberg je snimio i film ’Pustolovine Tintina’. Za razliku od mnogih štampanih listova i magazina, strip se u Evropi i dalje dobro drži u borbi protiv svojih elektronskih verzija. Nadamo se da će tako i ostati. Volela bih da strip na neki način bude nešto što će ujediniti mlade, ali i one starije u ovoj zemlji u kojoj je mnogo toga podeljeno. Neka vam moja zemlja, Belgija, bude primjer“, zaključuje Mari.

Amerikanac Džon Haris, gledajući stripove predstavljene na Mostar strip vikendu, kaže da je situacija u SAD drugačija. „U Americi strip serijali imaju format od dvadesetak stranica, boju, a i junaci su sasvim različiti – superheroji s naprirodnim moćima koji spasavaju svet. Stoga je za mene posebno zanimljivo da posetim Strip festival u Mostaru. Posebno mi je zanimljivo to kako su autori plakata spojili strip junake s ovdašnjim prirodnim lepotama. Prepoznajem naravno Stari most, kao i druge predele i građevine ovog dela Bosne i Hercegovine. Zaista originalno“, kaže Haris.

Da li će strip preživeti?

Zahvaljujući stripovima, generacije '80-ih i '90-ih prošlog veka bile su u mogućnosti da „suspenduju“ stvarnost.

„Opasnost po stripove ’starog kova’, u kojima je sve puno avanture i istinske borbe dobra i zla, s univerzalnim porukama iz kojih mlade generacije mogu da uče, jeste to što su zamenjeni novim, nasilnim žanrovima, s tim što internet ugrožava klasični karakter stripa. Živimo u digitalno doba gde se strip teško nosi s novim oblicima zabave. Danas je i knjiga marginalizovana, tako da je teško očekivati išta bolje za strip. Nema sumnje da će ova nova tehnička dostignuća itekako ostaviti uticaja na društvo. Ipak, strip neće nestati. A sve je više mladih koji ga prihvataju“, stav je 87-godišnjeg slavnog strip crtača Roberta Disoa koji radi još od 1954. godine. I, kako kaže, ne namerava da stane. „Toliko toga se može ispričati. I uvek su to uzbudljive priče!“

Mostarski Strip Festival se tako pobrinuo da naraštaji 2000-ih koji listaju zanimljive priče ispričane u oblačićima, urone u udaljene svjetove, željno iščekujući „nastavak u idućem broju“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Alan Ford, Zagor, Blek Stena, Dilan Dog... Svi na jednom mestu – na Mostarskom strip vikendu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Blek%20Stena%20u%20Mostaru&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50734583&x4=10690&x5=Blek%20Stena%20u%20Mostaru&x6=0&x7=%2Fsr%2Fblek-stena-u-mostaru%2Fa-50734583&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191008&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/blek-stena-u-mostaru/a-50734583?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50734362_303.jpg
Image source DW/S. Kajan

Item 34
Id 50733845
Date 2019-10-08
Title Crna Gora-Hrvatska-BiH: Tri države, jedno more
Short title Crna Gora-Hrvatska-BiH: Tri države, jedno more
Teaser Ivana iz Hrvatske, Azem iz BiH i Jelena iz Crne Gore zajedno su putovali od Cavtata do Kotora. I zaključili da nekoliko kilometara udaljenosti mogu stvoriti utisak da ste na drugom kontinentu. Evo njihovih utisaka.

Azem Kurtić: Treba nam kolektivna promena svesti!

„Nova tura, nova avantura“ - pod tim sloganom započeo sam svoju treću turu Balkan Boostera. I zaista je bila avantura, s početnom stanicom u Kotoru. Ekipa koja je spojila Ivanu, Jelenu i mene kao da je namerno ciljala na to da nas tri ribice po horoskopskom znaku pošalje u istraživanje Jadranskog mora. Nakon šest dana koje smo zajedno proveli u autu, apartmanima i na plažama, nakon neprospavanih noći da bi priče poslali na vreme, ispred imena Jela i Ivana, koju smo od milja počeli da zovemo Mala Mu, mogu slobodno da dodam „moja“. Moja Jela i moja Mala Mu.

Za nekoga ko dolazi iz kopnenog dela države, ranije i nisam baš mnogo razmišljao o moru... Osim u trenucima kad mi je preko glave posla i kada bih radije da sam negde na plaži umesto u kancelariji. Ova tura Balkan Boostera dala mi je novu perspektivu. To što sam s kopna ne daje mi izgovor da ne razmišljam o zagađenju mora koje je zajednički problem svih država koje imaju izlaz na Jadran.

Ono što sam uspeo da zaključim u ovih šest dana jeste to da je Crna Gora ekološka država samo deklarativno. Iako se veliki deo crnogorske ekonomije oslanja na turizam, a samim time i na more, obale su pretrpane sitnim otpadom. Naravno, to nije samo odgovornost države, već i nas koji tu letujemo. Sve akcije čišćenja pokreću mladi, ali mladi ne mogu na taj način da spasu morsko dno koje je izubijano velikim propelerima kruzera.

Na sat i po vremena vožnje od Kotora, računajući prelaske granica, nalazi se Cavtat. Imao sam osećaj da smo na drugom kontinentu, jer je more u Cavtatu zaista čisto. Satima smo hodali obalama tog gradića diveći se lepoti grada i kristalno čistoj vodi. I lokalci koji na moru i od mora žive svesni su toga s koliko opreza moraju da se ophode prema vodi. Svesni su i toga da je turizam, iako od njega zavise, najveća pretnja moru.

Neum me najviše impresionirao. Iako sam u jedinom bosanskohercegovačkom primorskom gradu bio i pre, dok nisam upoznao Antu nisam mnogo razmišljao o tome koliko je i ono malo mora što imamo u stvari veliko. Ante Džono je predsednik Ronilačkog kluba Neum. Zahvaljujući međunarodnim akcijama čišćenja podmorja, ti momci ne samo da su izvukli belu tehniku, gume i šasije auta i tako očistili more, što se vidi golim okom, već su postigli mnogo više. Promenili su mentalitet naroda koji je prestao da baca otpad u more „da se više ne vidi“.

I to je ono što nam je potrebno. Kolektivna promena svesti! To možemo postići upozorenjima na plažama, strožim kaznama (neke ljude ne možemo naučiti ništa dok ih ne „udari po džepu“), ciljanim medijskim izveštavanjem, kao što to čini ovaj projekat. Ako smo našim pričama promenili svest bar jedne osobe, ja sam zadovoljan. I više nego zadovoljan, ja sam srećan!

Graničarima smo bili posebno zanimljivi. Prvo zbog mojih brkova, a onda zbog tri različite putne isprave na koje su reagovali s primedbama tipa: „Jugoslavija u malom“, „Gde ćete vas troje“ i „Bratstvo i jedinstvo“. Tek posle sam se zapitao da li je zaista toliko neobično da tri mlade osobe, iz tri različite države, putuju zajedno?

Ivana Abramović: Zakoni moraju bolje da čuvaju Jadran

Pet dana, pet videa, tri zemlje, tri priče – to je bio naš Balkan Booster. Jedno točenje goriva, dva apartmana. Započeli smo u Kotoru, gde nam je pažnju ukrao Muzej Mačaka (koji smo na kraju videli samo kroz prozore). I otada su mačke postale lajtmotiv našeg putovanja. Ne znam koje su nas sile spojile, ali mislim da nas nisu bez razloga prozvali Trio fantastiko. Jer najfantastičniji deo je bio naš odnos, naša komunikacija, naša saradnja.

Prođoše dva dana u Crnoj Gori, dva videa bez problema, ali u ovom poslu nikada ne ide sve glatko. Stigli smo u Cavtat s jednim pitanjem: kako ispričati priču bez osobe da je ispriča? U prevodu, kako spasiti priču ako ne možeš doći do sagovornika? Za nas je to značilo pet sati lutanja po celom gradu. „On će vam dat’ izjavu, odite tamo, ja ne mogu…“ I tako u nedogled. Kada smo već hteli da odustanemo i kada je sunce krenulo da zalazi, u razmaku od nekoliko minuta sreli smo tri osobe koje su ispričale svoju, ali i našu priču.

A kada već nismo mogli da dobijemo stručnjaka, neke stvari ću vam ispričati ja. U Cavtatu je more čisto. Plavo je, prozirno je. I nećete u njemu pronaći kabasto smeće. Ali zato možete pronaći male zagađivače – bakterije. Zbog njih su se ove godine rekordno zatvarale plaže u regionu. Dakle, mikrobiološko zagađenje je opasno, jer ga obični ljudi ne prepoznaju, osim kada na plaži vide postavljenu crvenu zastavu.

Najlakše je kratkotrajna zagađenja pripisati kruzerima, ali opasni su i manji brodovi, jer baš oni mogu da ispuste otpadne vode gde god žele, kad god žele, jer nedostaje zakonske regulative. A nedostatak te zakonske regulative bi Hrvatskoj trebalo da bude na dnevnom redu.

I tim danom su naši problemi završili. Zadnja priča, ona iz Neuma, bila je gotova u rekordnom vremenu. I pre nego što smo toga bili svesni, sedeli smo napolju i snimali oproštajni video. A nakon toga smo se stvarno oprostili. Zanimljivo je koliko u pet dana možeš naučiti o sebi, o drugima, o svojoj državi, o drugim državama, o poslu i o timskom radu. Nismo samo imali priliku da vidimo probleme s kojima se naše more susreće, probleme koji spajaju naše države, već i da ih prikažemo, da ljude osvestimo, i da bar nekom pomognemo da shvati važnost očuvanja mora. I baš zbog toga sam zahvalna što sam bila deo Balkan Boostera.

Jelena Kontić: Možemo mnogo postići ako zajedno brinemo o onome što nas spaja

Naš trio je počeo svoju (avan)turu u Kotoru. Čarobni gradić na kraju Bokokotorskog zaliva sredinom septembra vrvio je od turista. A odmah smo prisustvovali i dolasku nekoliko kruzera... U tim trenucima preplavi te osećaj je da u takvim okolnostima nije moguće sačuvati more od zagađenja, a njegove stanovnike od izumiranja, posebno ako se vlast – i lokalna i državna – više okreću za profitom nego očuvanjem onoga što je deo svetske baštine.

Dogovorila sam intervju s članovima nevladine organizacije „Naša akcija“ koji su najavili akciju čišćenja obala. Idem u susret dvojici mladića za koje pretpostavljam da su naši sagovornici – Dejan i Filip. Imaju po 19 godina, ali se ne smatraju mladim aktivistima, jer već za sobom imaju pet godina volonterskog staža. Ponosna sam što su postali deo naše Balkan Booster avanture, jer su pravi primer svesnog, savesnog i ekološkog razmišljanja i delovanja.

Proveli smo lepo vrijeme u Kotoru i još lepše u Cavtatu gde smo se, pored meštana, upoznali i sa slučajnom gošćom – Lijom Lisicom. A u Neumu smo sreli i gos’n Morskog Ježa, Krabu, pužiće, itd... (Ivana ipak najviše voli mačke i kontinentalne životinje!)

Bistro more kod „susjeda“ na mene je ostavilo posebno snažan utisak. Crnogorski deo Jadranskog mora, prema onome što sam videla, mnogo manje je čist. Retko ćete videti morskog ježa u blizini obale, a kamoli rakove... Možda na retkim divljim plažama. Na žalost, i golim okom se u Crnoj Gori uočava zagađenost mora, prvo po tome što nema ježeva kao glavnih indikatora čistoće, a gusta i masna voda po površini stvara utisak močvarnog područja, a ne „nevjeste Jadrana“... Da ne spominjem sve ono što pluta po površini, iako su plaže čiste „zahvaljujući“ tome što uglavnom imamo samo privatne. Znala sam da je biodiverzitet mora kod nas u Crnoj Gori ugrožen, ali nisam znala da je to toliko vidljivo.

Zanimljivo je da su se u Hrvatskoj ove godine događala privremena zagađenja pa se zbog toga vijorila crvena zastavica na plažama. U Crnoj Gori toga nema, iako nisu retki slučajevi izlivanja kanalizacije u more, u neposrednoj blizini kupališta... No, u Cavtatu sam videla da Hrvati zaista brinu o svom moru. Naučili su kako zajedno da funkcionišu, ne uzimaju previše, zahvalni su i trude se da uzvrate moru ono što im ono pruža. Ipak, zabrinuti su zbog jahti i kruzera, zbog podvodnog života, zbog budućnosti Jadrana...

A Neum je pravi dokaz koliko meštani, aktivisti, ali i ljudi iz susednih država, udruženim snagama mogu da doprinesu promenama na bolje. Članovi ronilačkog kluba iz Neuma organizuju akcije čišćenja podmorja i to ne samo u njihovom kutku Jadrana, već se odazivaju svuda i dočekuju mnoge...

Možemo mnogo da naučimo jedni od drugih. Možemo mnogo da postignemo ako zajedno brinemo o onome što nas spaja.

Pratite naše Balkan Booster priče na društvenim mrežama pod heštegom #dw_BalkanBooster, ali i OVDE.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ivana iz Hrvatske, Azem iz BiH i Jelena iz Crne Gore zajedno su putovali od Cavtata do Kotora. Evo njihovih utisaka.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Crna%20Gora-Hrvatska-BiH%3A%20Tri%20dr%C5%BEave%2C%20jedno%20more&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50733845&x4=10690&x5=Crna%20Gora-Hrvatska-BiH%3A%20Tri%20dr%C5%BEave%2C%20jedno%20more&x6=0&x7=%2Fsr%2Fcrna-gora-hrvatska-bih-tri-dr%C5%BEave-jedno-more%2Fa-50733845&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191008&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/crna-gora-hrvatska-bih-tri-države-jedno-more/a-50733845?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50723288_303.jpg
Image source DW/Balkan Booster

Item 35
Id 50732763
Date 2019-10-08
Title Milioni nepismenih u Nemačkoj
Short title Milioni nepismenih u Nemačkoj
Teaser Više od šest miliona ljudi u Nemačkoj ima ogromne probleme sa čitanjem i pisanjem. Nova izdanja knjiga za njih ostaju nepoznanica. Kako se oni nose s tim u svakodnevnom životu?

Život bez čitanja i pisanja za većinu ljudi je nezamisliv. Ali za 12 odsto stanovnika Nemačke između 18 i 64 godine slaba sposobnost čitanja i pisanja deo je svakodnevnice. To je rezultat istraživanja Univerziteta iz Hamburga.

U studiji „Život sa niskom pismenošću“ (Leben mit geringer Literalität, LEO) navodi se da među 6,2 miliona ispitanika, koliko je bilo obuhvaćeno istraživanjem, spadaju i oni koji doduše mogu da prepoznaju određena slova, reči ili rečenice, ali imaju poteškoće u povezivanju rečenica. Oni zbog toga teško ili uopšte ne mogu da shvate značenje dužeg teksta, a takođe ne mogu ni tečno da pišu.

Kerstin Goldenštajn (60) iz Trira razvila je svoju sopstvenu strategiju kako bi savladala svakodnevne poteškoće u pisanju: „Ako nekome šaljem čestitiku za rođendan, napišem tekst na papiriću koji stavim u čestitiku. Ako napravim grešku, mogu da ga bacim i počnem iz početka“

Korisna ponuda: knjige na jednostavnom jeziku

Pre dve, tri godine, kaže, nije bila spremna o tome ni da priča. „Dugo mi je trebalo da otvoreno počnem da se nosim sa tim problemom i da naučim pravilno da pišem.“ Kerstin kaže da se ljudi sa problemima u čitanju i pisanju toga veoma stide.

I uprkos tom hendikepu ona smatra da je srećna što je u stanju da sporim tempom čita knjigu. Neki izdavači čak su se specijalizovali za to da izdaju klasike, ali i nove knjige – pisane jednostavnim rešnikom.

„Učitelj moje probleme nije primetio“

Kerstin Goldenštajn završila je deset razreda škole. Potom je radila u jednoj mesari, pa na kraju u robnoj kući. Sve to tokom 37 godina. Da nas je u penziji.

Ipak, kako je moguće da u jednoj visoko razvijenoj zemlji kao što je Nemačka, u kojoj je školovanje obavezno, neko može da stekne diplomu, a da ne zna na visokom nivou da čita ili piše. „Moj učitelj stvarno nije primetio moje poteškoće“, kaže Kerstin. Ona je školu završila u jednom selu na Severnom moru.

Šezdesetih i sedamdesetih godina, u vreme u kojem je ona odrasla, roditelji i učitelji se, kaže, nisu nešto posebno brinuli o deci koja imaju poteškoće u čitanju i pisanju. Kaže da je uspela da završi školu, jer je verbalno bila veoma dobra. Zahvaljujući tome njena konačna ocena bila je pozitivna.

Nepismeni se međusobno pomažu

Tek pre nekoliko godina, nakon što je zaključila da joj nepismenost utiče na opšti kvalitet života, Kerstin je zatražila pomoć. Krenula je na kurs nemačkog jezika.

„Nikada neću moći zaista dobro da pišem, ali sam mnogo napredovala. Sad mogu da uradim ono što nikada nisam smatrala mogućim: da pišem kratke priče“, kaže ponosno.

Kerstin je, sa drugima, osnovala kolektiv za pisanje. Ona je tamo portparolka, ali i „ambasadorka za učenje“ u ime Saveznog udruženja za pismenost i osnovno obrazovanje iz Minstera. To udruženje širom Nemačke pruža informacije o kursevima opismenjavanja. U ponudi je i anonimna telefonska linija za one koji traže savet.

„Od 6,2 miliona funkcionalno nepismenih ili slabo pismenih širom Nemačke, samo oko 30.000 ljudi pohađa svake godine kurseve za opismenjavanje“, kaže šef udruženja Tim Hening. „Mi imamo oko 100 ambasadora za učenje u celoj zemlji, i oni su važni motivatori. To su ljudi s kojima oni koji imaju problem nepismenosti mogu da se identifikuju“

Uzroci nisu dovoljno istraženi

Hening kaže da su uzroci funkcionalne nepismenosti različiti. „Identifikovali smo nekoliko ključnih faktora kao što je recimo neposredno okruženje. Ako roditelji nemaju interes za obrazovanje, detetu je teško“.

Drugi važan faktor, prema Heningovim rečima, jeste školski sistem. „Ako deca u osnovnoj školi ne nauče dobro da čitaju i pišu, ona to teško mogu da nadoknade tokom daljeg školovanja“.

Dodatni uzroci mogli bi da budu disleksija ili poremećaj nedostatka pažnje. I smrt jednog od roditelja ili razvod deci otežavaju učenje. Ona se zbog toga osećaju izolovano i ne mogu da izraze svoje potrebe.

Veliki problemi u svakodnevnici

Iako su rezultati ovogodišnje studije LEO bolji u poređenju sa studijom iz 2010. godine, oni su još uvek alarmantni. Sposobnosti polupismenih su različite. Neki, poput Kerstin Goldenštajn, mogu da čitaju knjige. Drugi ne napuštaju svoj deo grada, jer ne mogu da pročitaju znake ili vozni red. Da li mogu da polože vozački ispit? Ne – za to moraju da pročitaju test.

Neki nisu sposobni da pročitaju uputstvo za korišćenje nekog uređaja, ne mogu da plate onlajn-račune, da komuniciraju elektronskom poštom ili da popune poresku prijavu. Veliki izazov za mnoge je pročitati uputstvo za korišćenje lekova.

Nije pitanje inteligencije

Prema navodima studije LEO, više od 52 odsto pogođenih su osobe kojima je nemački maternji jezik, 47 procenata ima strano poreklo i prvo su naučili neki drugi jezik. Među ovim drugima, 80 odsto je savladalo čitanje i pisanje na svom maternjem jeziku.

Dve trećine ljudi s poteškoćama u čitanju i pisanju je zaposleno. Ali, kako kaže Hening, oni često obavljaju slabije plaćene poslove. A pri svemu tome, naglašava taj ekspert, funkcionalna nepismenost nije u korelaciji sa nedostatkom inteligencije.

„Politička tema“

Često je, kaže Hening, neka kriza ta koja ljude pokrene da promene svoju situaciju. „Jedna žena je pozvala naš hotlajn i zaplakala. Rekla je da je dobila bebu i bila je očajna, jer svom detetu nije mogla da čita priče. Gledala je slike i izmišljala priče.“ Kasnije je preko Udruženja došla na kurs opismenjavanja.

A Kerstin Goldenštajn za kraj poručuje: „Ljudi moraju da shvate da je za društvo veliki problem ako ljudi ne mogu pravilno da čitaju i pišu. To je i politička tema.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Više od šest miliona ljudi u Nemačkoj ima probleme sa čitanjem i pisanjem. Šta to znači za njihov svakodnevni život?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Milioni%20nepismenih%20u%20Nema%C4%8Dkoj&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50732763&x4=10690&x5=Milioni%20nepismenih%20u%20Nema%C4%8Dkoj&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmilioni-nepismenih-u-nema%C4%8Dkoj%2Fa-50732763&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191008&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/milioni-nepismenih-u-nemačkoj/a-50732763?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/16744677_303.jpg
Image source picture-alliance/ZB

Item 36
Id 50655750
Date 2019-10-01
Title BiH proterala strane volontere
Short title BiH proterala strane volontere
Teaser Vlasti Bosne i Hercegovine proterale su strane volontere koji su u kampu Vučjak na hrvatskoj granici pomagali migrantima. Situacija za oko 700 izbeglica postala je još nepodnošljivija, piše berlinski „Tagescajtung“.

„Policajci su zajedno sa službom BiH za poslove sa strancima priveli strane volontere. Jedna lekarka iz Mađarske, medicinska sestra iz Nemačke i slovenački sanitetski radnik u policijskoj stanici su morali da plate kaznu u iznosu od 150 evra. Oni su, naime, neprijavljeni i bez članstva u nekoj humanitarnoj organizaciji, jednostavno pomagali nemačkom novinaru Dirku Planertu, koji se već mesecima brine o izbeglicama. Morali su da napuste Bosnu i Hercegovinu“, piše berlinski Tagescajtung.

„Istina da Dirk Planert i dalje ima pristup kampu, ali bez stručnog medicinskog osoblja ne može ništa više da učini. Najčešće se radi o ranama koje migranti zadobijaju kada pokušavaju da se domognu Hrvatske. Onda ih tamošnja policija uhapsi, pretuče i vrati nazad. Bosanske bolnice u pravilu odbijaju da prime migrante kao pacijente. Zbog toga su Planert i drugi volonteri mesecima sakupljali donacije iz inostranstva i zajedno sa lokalnim Crvenim krstom izgradili neku vrstu hitne pomoći.“

Vlasti BiH ne žele da grade novi kamp

„Tagescajtung“ ocenjuje da su lokalne vlasti preopterećene, ali i da iz Međunarodne organizacije za migracije (IOM) zahtevaju da se domaći političari konačno aktiviraju. „Kamp Vučjak mora da se rasformira. Šef IOM Peter van der Auverert još letos je predlagao da se u BiH izgradi novi kamp koji bi bio podesan za zimske uslove. Novac i materijal već su bili obezbeđeni. Ali vlasti u BiH odbile su da se na njihovoj teritoriji gradi novi kamp. Iz IOM kažu da je sada za gradnju kasno i da bi migranti morali da se smeštaju u prazne kuće ili fabričke hale.“

„Od 2015. u Bosni i Hercegovini je registrovano 45.000 izbeglica. Sedam hiljada njih se, prema rečima Petera van der Auvererta, trenutno nalazi u zemlji. Dakle, 38.000 ljudi je, uprkos hrvatskoj politici proterivanja i uprkos svim preprekama, našlo put do centralne Evrope“, zaključuje „Tagescajtung“.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Vlasti BiH proterale su strane volontere koji su pomagali migrantima u kampu Vučjak. O tome piše berlinski Tagescajtung.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::BiH%20proterala%20strane%20volontere&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50655750&x4=10687&x5=BiH%20proterala%20strane%20volontere&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbih-proterala-strane-volontere%2Fa-50655750&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20191001&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/bih-proterala-strane-volontere/a-50655750?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49961981_303.jpg
Image source DW/D. Planert

Item 37
Id 50582186
Date 2019-09-25
Title Za šta su tuženi funkcioneri Folksvagena?
Short title Za šta su tuženi funkcioneri Folksvagena?
Teaser Da li je uprava Folksvagena namerno prekasno informisala javnost o razmerama i posledicama skandala sa manipulisanjem mernih vrednosti izduvnih gasova svojih modela? – Jeste, kako smatra tužilaštvo u Braunšvajgu.

Tužilaštvo u Braunšvajgu je podiglo optužnice protiv šefa Folksvagena Herberta Disa, njegovog prethodnika na funkciji Martina Vinterkorna i šefa nadzornog odbora koncerna Hansa Ditera Peča. Postupak nije pokrenut u vezi sa manipulisanjem dizel-motorima. Ono što zanima tužioce je pre svega pitanje da li je rukovodstvo firme prekasno informisalo svoje akcionare o prevari i njenim finansijskim posledicama.

Koncern je 22. septembra 2015, tek nekoliko dana nakon što je američka organizacija za zaštitu životne sredine EPA upoznata sa prevarom, obavestio o tome i finansijska tržišta. A i pre toga je bilo indicija da postoje nepravilnosti. Tako je ilegalni softver povezan sa sistemom izduvnih gasova još krajem jula 2015. bio tema jedne interne sednice koncerna – kojoj su prisustvovali tadašnji šef firme Martin Vinterkorn i današnji šef – Herbert Dis.

Zbog ovog skandala, Folksvagen je samo u SAD morao da plati kazne u ukupnoj vrednosti od oko 20 milijardi evra. Evo kako to komentarišu nemački dnevni listovi:

Frankfurter rundšau (Frankfurt): „Ne radi se o samoj prevari, niti o tome ko je počinio, već samo o pitanju kada su njene dramatične posledice postale jasne i za poslovanje Folksvagena. Tržišta kapitala su morala da budu obaveštena uoči samog pada kursa akcija. Ali, za kupce automobila koji moraju da se pate sa manipulisanim motorima ili manje-više uspelim doradama, to nije najvažnije pitanje u ovom skandalu. Za koncern je ono, međutim, posebno škakljivo, jer ukoliko sud prihvati optužnicu, aktuelni rukovodeći duo će se naći pred kadijom. I tada će naporan rad Folksvagena na sopstvenom imidžu biti uništen.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Dis je tek 2015. Dospeo u koncern, svež čovek. Pred sudom će biti teško da se dokaže da je on vukao tržište za nos. Drukčije je sa Martinom Vinterkornom. I sa Pečom. On je kao dugogodišnji šef finansija još 2015. već spadao u inventar koncerna. On mora da se suoči s tim vremenom i kao šef nadzornog odbora. Za njega bi ove optužbe mogle biti pogubne.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Za suđenje je potrebno vremena. Ipak: zbog optuženih i onih koji su oštećeni, ali i zbog gotovo 600.000 zaposlenih u Folksvagenu, dobro bi bilo da postupak bude ne samo temeljit, već i koliko je moguće brz. Problematično trajanje istrage ukazuje da bi ovaj proces sve koji u njemu učestvuju mogao da stavi na tešku probu.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Da li je uprava Folksvagena namerno prekasno informisala javnost o razmerama i posledicama dizel-skandala?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Za%20%C5%A1ta%20su%20tu%C5%BEeni%20funkcioneri%20Folksvagena%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50582186&x4=10687&x5=Za%20%C5%A1ta%20su%20tu%C5%BEeni%20funkcioneri%20Folksvagena%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fza-%C5%A1ta-su-tu%C5%BEeni-funkcioneri-folksvagena%2Fa-50582186&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20190925&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/za-šta-su-tuženi-funkcioneri-folksvagena/a-50582186?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/43635494_303.jpg
Image caption Herbert Dis i Hans Diter Peč
Image source DW/T. Rooks

Item 38
Id 50561637
Date 2019-09-24
Title Ako Tročanji ne bude izabran, Mađarska ima rezervnu varijantu
Short title Mađarska ima rezervnu varijantu za Tročanjija
Teaser Mađarska se zalaže za brzo proširenje EU i istovremeno želi da na mestu komesara EU za proširenje vidi svog kandidata. Laslo Tročanji je međutim sporan i neizvesno je da li će dobiti podršku u Evropskom parlamentu.

„Mađarska vlada se zalaže za brzo proširenje Evropske unije na Balkan. ’Srbija i Crna Gora su spremne za prijem u EU. One bi trebalo što je pre moguće da budu primljene’, rekao je Zoltan Kovač, portparol mađarske vlade u ponedeljak (23.9.) u Beču, a prenosi nemački Handelsblat.

U tekstu se podseća i da je Evropska komisija pod predsednikom Žan-Klod Junkerom kao najraniji datum za prijem Srbije i Crne Gore navela 2025. godinu. „Još uvek postoje brojni problemi sa kandidatima za prijem – od nedovoljne pravne sigurnosti, preko korupcije i nepotizma, do slobode medija“, piše nemački list.

Autor članka u Handelsblatu ocenjuje da podrška iz Budimpešte Srbiji i Crnoj Gori ima posebnu težinu u Briselu: „Jer, ako bude po planovima buduće predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Mađarska će voditi Komesarijat za susedstvo i proširenje. Za tu poziciju nominovan je bivši mađarski ministar pravosuđa Laslo Tročanji iz (vladajuće) desničarsko-populističke stranke Fides“.

-pročitajte još: Nova Evropska komisija – tako izgleda kvadratura kruga

Imenovanje Tročanjija (63) je, međutim, prema navodima Handelsblata, upitno, jer je on odgovoran za spornu reformu pravosuđa u Mađarskoj: „Neizvesno je da li će Tročanji dobiti neophodnu većinu u Evropskom parlamentu da bi bio imenovan za komesara EU.“

Handelsblat citira dalje portparola mađarske vlade Kovača koji je u ponedeljak hvalio Tročanjijeve stručne i diplomatske kompetencije: „On ispunjava sve preduslove za uspešnog komesara“.

„Tročanji bi na mestu komesara za proširenje trebalo da zameni austrijskog političara Johanesa Hana koji je od balkanskih zemalja stalno zahtevao da ulože više napora na njihovom putu ka EU“, piše Handelsblat. „Čitav region se nalazi u prelaznoj fazi, niko ne može da kaže koliko će to da traje“, rekao je Han nedavno za Handelsblat.

Vlada u Budimpešti se, kako piše nemački list, u međuvremenu priprema za mogući poraz u Evropskom parlamentu prilikom glasanja o njenom kandidatu. „Premijer Orban već je pronašao alternativnog kandidata za Tročanjija. ’Svaka zemlja ima rezervnog kandidata’, potvrdio je u ponedeljak portparol mađarske vlade Kovač. Ipak, na pitanje novinara o kome je reč, nije želeo da otkrije ime kandidata.“

Sve više krijumčarenja migranata i u Srbiji

„I dalje postoji velika potražnja da se preko jugoistočne Evrope stigne na severozapad. Pri tome ne nedostaje onih koji to nude. Sve počinje već na južnom predvorju Balkanske rute, na grčkim ostrvima ispred obale Turske“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

List navodi da se migranti, između ostalog, transportuju u kamionima, i da je sve više takvih slučajeva i u Srbiji. „U maju je policija u Preševskoj dolini, na jugu Srbije, uhapsila muškarca koji je u svom kamionu vozio u pravcu severa 53 migranta. Najveći deo njih bio je poreklom iz Pakistana. Neki migranti uspeli su da stignu mnogo dalje – otkriveni su tek na granici Srbije i Hrvatske. Reč je o sedam Avganistanaca koji su, prema navodima medija iz Srbije, bili u hladnjači koja je prevozila maline sa Kosova“, piše frankfurtski list navodeći da su vozači kamiona uhapšeni i osuđeni, a migranti smešteni u izbegličke centre.

-pročitajte još: Kako deluju krijumčari u Srbiji i BiH

„Onaj ko to sebi može da priušti, veoma brzo pokušava ponovo da stigne u Nemačku ili u njoj susedne, bogate zemlje. U martu je komesar za izbeglice Srbiji Vladimir Cucić rekao da je od oko 4.500 migranata koji se nalaze u prihvatnim centrima u Srbiji, samo 20 izjavilo da želi da ostane u Srbiji. Cucić je dodao da muškarci koji putuju sami, najčešće nakon dve do tri sedmice nalaze način da Srbiju napuste i krenu u željenom pravcu“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

List dalje navodi da su slučajevi opisani u tekstu postali poznati javnosti jer su ih policija i snage bezbednosti otkrili. „Koliko drugih slučajeva ne bude obelodanjeno, jer su policija i druge državne strukture deo biznisa – nije moguće reći. Ipak, na osnovu pojedinačnih slučajeva može se zaključiti: posao krijumčara na Balkanskoj ruti ide dobro – moglo bi se reći kao podmazan“, zaključuje nemački list.

Priredila Zorica Ilić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Mađarska se zalaže za brzo proširenje EU i želi da na mestu komesara za proširenje vidi svog čoveka. Ali on je sporan.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Ako%20Tro%C4%8Danji%20ne%20bude%20izabran%2C%20Ma%C4%91arska%20ima%20rezervnu%20varijantu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50561637&x4=10687&x5=Ako%20Tro%C4%8Danji%20ne%20bude%20izabran%2C%20Ma%C4%91arska%20ima%20rezervnu%20varijantu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fako-tro%C4%8Danji-ne-bude-izabran-ma%C4%91arska-ima-rezervnu-varijantu%2Fa-50561637&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20190924&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ako-tročanji-ne-bude-izabran-mađarska-ima-rezervnu-varijantu/a-50561637?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 39
Id 50525187
Date 2019-09-21
Title Tri centa za klimu
Short title Tri centa za klimu
Teaser Kroz dve godine će u Nemačkoj svi početi da plaćaju emisiju ugljen-dioskida – recimo tako što će gorivo poskupeti za nekoliko centi. Da li je Vlada kancelarke Angele Merkel na dobrom putu? Debata o tome je kontroverzna.

Petak je u Nemačkoj imao samo jednu vest dana – zaštitu klime. Dok su stotine hiljada građana, među njima mnogo dece, protestovali u okviru pokreta Fridays for Future, nemačka Vlada je utanačila takozvani „klimatski paket“.

Cilj je da se do 2035. emisija štetnih gasova smanji za 55 odsto u odnosu na 1990. godinu. Jedna od glavnih mera je da kroz dve godine počne naplata emisije štetnih gasova i to sa deset evra po toni, te da ta cena raste do 35 evra po toni 2025. godine. To u praksi znači da će blago, za svega nekoliko centi, poskupeti lož-ulje, benzin i gas.

Porez na dodatu vrednost za vozne karte biće spušten sa devetnaest na sedam odsto kako bi što više ljudi koristilo železnicu. No istovremeno će ljudi koji automobilom idu na posao moći da od poreskih vlasti dobiju povraćaj poreza od 35 centi po pređenom kilometru – do sada je to iznosilo 30 centi.

Stručnjaci su kritikovali ove mere kao nedovoljne, tražeći da pre svega cena tone CO2 bude mnogo viša.

Ali komentator Špigela nalazi da su takve kritike – jeftine. „Vladajuće stranke su uspele u velikoj stvari: CDU, SPD i CSU žele da učine zaštitu klime obaveznom i upišu godišnje ciljeve u zakone. Tako zaštita klime ubuduće više nije samo dobra namera nemačkih vlasti, već njihova obaveza. Kada aktivisti ovaj paket mera nazivaju 'skandalom' oni su time sasvim u svojoj ulozi, ali to je zaista jeftina kritika.“

U sličnom tonu piše Frankfureter algemajne cajtung: „Odlika je vladajuće koalicije da protesti aktivista na nju ostavljaju utiska, ali je ne rukovode u odlukama. Vođe protesta pretnju od klimatskih promena žele da predstave kao novu verziju 'nuklearne pretnje' iz Hladnog rata – to možda izvodi veliki broj demonstranata na ulice, ali ne doprinosi pametnoj politici ništa više nego nekadašnji masovni skupovi mirovnog pokreta.“

List Rajnpfalc odaje vlastima priznanje što su vodili računa o običnim ljudima i izbegli da poslušaju „elite“. „Naime, delotvornost klimatskog paketa se odlučuje pre svega u seoskim predelima. Tamo su ljudi koji putuju na posao upućeni na svoj automobil, tamo autobusi i vozovi ni izbliza nemaju tako gust red vožnje kao u gradu, tamo će se elektromobilnost najteže probiti zbog manjka stanica za punjenje baterije.“

„Savezna vlada je uspela da podbaci iako su očekivanja od nje već bila niska“, piše pak list Velt. „Ako uvedete tako nisku cenu za emisiju ugljen-dioksida da će litar benzina ili dizela kroz dve godine biti svega tri centa skuplji, a istovremeno podignete poresku olakšicu za pet centi po kilometru – to znači da niste ozbiljno shvatili zaštitu klime.“

I u listu Manhajmer morgen daju lošu ocenu vladi Angele Merkel: „Savezna vlada je želela da predstavi istorijski paket za zaštitu klime. A onda su napravili nekakav zbornik mera i merica. Nijedan od dogovorenih koraka nema potencijal da odlučujuće usmeri razmišljanje i delanje stanovništva. A stanovništvo bi za to bilo spremno.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Kroz dve godine će u Nemačkoj svi početi da plaćaju emisiju ugljen-dioskida – tako što će gorivo poskupeti za par centi.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Tri%20centa%20za%20klimu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50525187&x4=10687&x5=Tri%20centa%20za%20klimu&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftri-centa-za-klimu%2Fa-50525187&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20190921&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tri-centa-za-klimu/a-50525187?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/50511526_303.jpg
Image caption U Berlinu se okupilo 270.000 ljudi
Image source DW/Vladimir Esipov

Item 40
Id 50454856
Date 2019-09-17
Title Marin: Oduvek sam sanjao Zvezdu i Ajntraht
Short title Marin: Oduvek sam sanjao Zvezdu i Ajntraht
Teaser Marko Marin, kapiten Crvene zvezde, govorio je za nemačke medije uoči utakmice Lige šampiona protiv Bajerna. Pričao je o čuvenom tunelu na „Marakani“, o velikom uspehu kluba i kako se njegova karijera preokrenula.

Uoči utakmice je kapiten beogradskog tima Marko Marin govorio za portal t-online. Prisetio se svoje prve utakmice protiv Bajerna u maju 2007. kada je dobio priliku na poluvremenu za Menhengladbah. „Mehmet Šol je tada još igrao. A ja sam posle utakmice brže-bolje otišao da sa uzmem njegov dres (smeh). Bio mi je omiljeni igrač.“

Na pitanje novinara šta bi današnji Marko Marin savetovao tadašnjem sebi, on kaže: „Mislim da bih jednostavno rekao: igraj onako kako si zamislio. Verujem da to nije bila moja loša utakmica mada je bila tek druga u Bundesligi.“

O očekivanjima od sudara u Ligi šampiona je kapiten Zvezde rekao: „Naravno, moramo da ostanemo realni. Sad smo tek uspeli da se dvaput zaredom plasiramo u Ligu šampiona, već je to ogromna stvar za klub i Srbiju. Bavarci sa druge strane imaju cilj da osvoje Ligu šampiona. Već po tome se vidi ko je favorit (smeh). Ali smo prošle sezone svakako nešto naučili.“

Marin je rekao da je prošle sezone Zvezda „skupo platila školarinu“ na gostovanjima u LŠ – ubedljivo su izgubili u Liverpulu i Parizu – ali da je kod kuće druga stvar. Novinar je na to rekao: „Mislite na veštičji lonac na 'Marakani'?“ „Da, tamo je neverovatno i teško je to opisati.“

On se prisetio pobede nad Liverpulom kod kuće i pokušao da opiše kako je igračima kad izlaze na „Marakanu“ kroz dugački tunel. „Imaš osećaj da ti iz svlačionice treba deset minuta do terena (smeh). Tunel je sve duži i duži, a čuješ kako navijači napolju grme. A igrači Liverpula su došli sa mišlju 'mi dolazimo sa Enfild rouda, šta nas može da impresionira?' – ali kada su išli kroz tunel video sam da su pod utiskom. Kada smo onda poveli pa povisili na 2:0 više nije bilo kočnica. Mislim da je to jedinstveno u Evropi.“

Govoreći o svojoj karijeri, najbolji fudbaler srpskog šampiona je rekao: „Kad te ljudi oko tebe samo hvale, to može biti opasno. Ili novac: kad mladić od 18 ili 19 godina odjednom tako zarađuje – šta želi omladina u tim godinama? Hoće naravno da izlazi posle utakmice. Pre utakmice nikako, moraš biti profesionalac. Ali danas zahvaljujući Tviteru ili Instagramu sve ti se odmah olupa o glavu i sutradan je na naslovnim stranama. Preterano je šta prave od toga.“

Marin je ispričao da mu je najgora bila epizoda kada je iz Čelsija bio pozajmljen Anderlehtu, a da ga je u život vratio Trabzon. A Zvezda? „Rekao bih da još nikada nisam jednom timu bio važan kao ovom. Kao vođa na terenu i za naše mlade talente. Više nisam tip igrača kao pre koji čeka spolja i onda pokušava da dribla (smeh) već sam više organizator igre. Prezadovoljan sam.“

Na pitanje da li mu je cilj da se vrati u Bundesligu, Marin kaže: „Nikako to ne bih nazvao pravim 'ciljem'. Otvoreno kažem: trenutno nigde ne bih radije bio nego ovde gde sam. Nakon karijere bih da se vratim u Nemačku i opet živim u Frankfurtu (Marin je tu odrastao, prim. red.) – ali sam uvek govorio da sam kao dete sanjao dva kluba – Crvenu zvezdu i Ajntraht Frankfurt. Dakle ako bi došlo do povratka u Bundesligu, onda bih voleo u Frankfurt.“

Minhenski tabloid Abendcajtung piše da je policija susret u sredu označila utakmicom visokog rizika. Računa se sa „hiljadu kritičnih navijača iz Beograda“. Zato će oko stadiona biti oko 500 pripadnika žandarmerije.

Kako piše tabloid Bild, trener Bavaraca Niko Kovač dao je u ponedeljak slobodno svojim igračima nakon remija sa Lajpcigom tokom vikenda. List tvrdi da je Kovač spustio gas na treningu, da se lakšim treninzima vodi računa o fizičkoj spremi te da po svaku cenu želi da izbegne nove povrede. U sredu neće moći da računa na Davida Alabu i Leona Gorecku.

Sportski magazin Kiker navodi da je sreća za Kovača što ima nekoliko igrača koji mogu da igraju na raznim pozicijama poput Benjamina Pavara, Lukasa Ernandeza i Džošue Kimiha, te očekuje povratak Felipea Kutinja i Ivana Perišića u startnu postavu. Navodi se da Robert Levandovski od srede počinje da juri Ruda van Nistelroja na večnoj listi strelaca u LŠ. Trenutno je Levandovski šesti sa 53 gola, dok je Holanđanin tokom karijere da 56.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Marko Marin, kapiten Crvene zvezde, govorio je za nemačke medije uoči utakmice Lige šampiona protiv Bajerna.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Marin%3A%20Oduvek%20sam%20sanjao%20Zvezdu%20i%20Ajntraht&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=50454856&x4=10687&x5=Marin%3A%20Oduvek%20sam%20sanjao%20Zvezdu%20i%20Ajntraht&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmarin-oduvek-sam-sanjao-zvezdu-i-ajntraht%2Fa-50454856&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20190917&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/marin-oduvek-sam-sanjao-zvezdu-i-ajntraht/a-50454856?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 41
Id 15642412
Date 2012-01-03
Title Godina koju su pojele krize i revolucije
Teaser 2011. godina je bila godina finansijske i dužničke krize, arapskog proleća, serije terorističkih napada, prirodnih katastrofa, ali i srećnih trenutaka: venčanja, rekorda, suza radosnica i nade u bolje sutra...
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=15642412&x4=11467&x5=Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&x6=0&x7=%2Fsr%2Fgodina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije%2Fa-15642412&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20120103&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/godina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije/a-15642412?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 42
Id 6475351
Date 2011-03-18
Title Belene
Teaser Nuklearna elektrana Belan projektovana je još 80-tih godina, kada je i počela njena gradnja. U međuvremenu je, više puta, prekidana i nastavljana, u zavisnosti od stava vladajuće partije, ali i javnosti.

Sada je projekat prepušten ruskoj kompaniji "Atomstrojeksport", koja bi trebalo da je završi do 2013. godine. Inače, nuklearna elektrana Belane biće prva takve vrste u Evropi koju grade Rusi i to na trusnom podričju, samo 200 km od Srbije.

Pre dve godine u ovom kraju zabeležen je zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale. Izgradnja, koju je aminovala i Evropska Unija, koštaće oko 6,8 milijardi evra. Imaće dva reaktora jačine od po 1.000 megavati.

Autor: Jelena Kulidžan

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Belene&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6475351&x4=11467&x5=Belene&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbelene%2Fa-6475351&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/belene/a-6475351?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/4743957_303.jpg
Image caption Igradnje nuklearke Belene
Image source AP

Item 43
Id 6474199
Date 2011-03-18
Title Temelín
Teaser Najveća nuklearna elektrana u Češkoj je od 2002. godine u komercijalnoj upotrebi. Zbog njene gradnje, uništeno je 6 sela. U pogonu su dva reaktora, koja proizvode 2026 megavata električne energije.

Pre četiri godine, došlo je do manjeg kvara, kada je iscurilo oko 2000 litara radioaktivne vode. Na sreću, otrovna voda nije dospela u okolinu. Uprkos dešavanjima u Japanu, Češka vlada je saopštila da ne planira obustavu gradnje još dva reaktora u ovoj elektrani.

Temelin se nalazi 50 kilometara od granice sa Austrijom. Početak izgradnje postrojenja izazvalo je žestoke proteste Austrijanaca zbog straha da će elektrana ugroziti životnu sredinu. Dok Česi tvrde da je elektrana 100 odsto sigurna, pokrajinska vlada Gornje Austrije upozorava da je Temelin visokorizična elektrana.

Nakon pristupanja Češke Evropskoj uniji, pitanje Temelina postala je tačka trvenja sa Austrijom. Da bi se sprečilo ugrožavanje „proširenja ka Istoku“, Češka i Austrija su potpisale Meklerov protokol, kojim su se dve zemlje dogovorile da se ustanovi posebna procedura ispitivanja uticaja elektrane na okolinu.

Namera je bila da se omogući bolja informisanost austrijske vlade i stanovništva o stanju u Temelinu. Zbog katastrofe u Černobilju, češka javnost takođe se protivila izgradnji nuklearne elektrane Temelin. Godine 2000. sakupljeno je preko 70.000 potpisa za raspisivanje referenduma. Međutim, predlog građana nikada nije došao na dnevni red češkog parlamenta. Iste godine, ankete su pokazale da je oko 71 odsto građana ipak podržavalo izgradnju elektrane.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Jakov Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Temel%C3%ADn&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474199&x4=11467&x5=Temel%C3%ADn&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftemel%C3%ADn%2Fa-6474199&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/temelín/a-6474199?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/438360_303.jpg
Image caption Početak rada: 2002; 2 Reaktora; 2026 MW
Image source AP

Item 44
Id 6474198
Date 2011-03-18
Title Dukovani
Teaser Nuklearna elektrana Dukovani na jugu Češke počela je sa radom 1985. godine. Sastoji se od četiri reaktora koji proizvode 1792 megavata električne energije, a u planu je i peti reaktor.

U oktobru 2001. godine dobila je status kompanije koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini. Međutim, u Dukovoniju nije ugrađen kontejner, mehanizam koji se ugrađuje u reaktor i pokriva ga u slučaju nezgode. Zbog nedovoljnih mera bezbednosti elektrana je podložna spoljnim uticajima.

Češka agencija za atomsku energiju i uprava elektrane započele su 1996. godine sa realizacijom investicionim planom vrednim 750 miliona dolara za modernizaciju Dukovanija i povećanja nivoa bezbednosti. Jedan od razloga bila je i korozija nastala u cevima koje sprovode vodu i paru. Iste godine čak 76 kvarova je registrovano. U okviru tog ambicioznog projekta, 1998. zamenjeni su zastareli sovjetski kontrolni sistemima sa savremenim zapadnim, koje je proizvela nemačka kompanija Simens.

Do 2028. godine svi reaktori bi trebalo do budu isključeni, zbog isteka planiranog roka rada od 40 godina.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Dukovani&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474198&x4=11467&x5=Dukovani&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdukovani%2Fa-6474198&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/dukovani/a-6474198?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 45
Id 6474167
Date 2011-03-18
Title Rivne
Teaser Elektrana Rivne je u upotrebi od 1981. godine. Sastoji se od četiri reaktora sa ukupnom proizvodnjom od 2835 megavata. Odustalo se od izgradnje dva dodatna reaktora zbog ekonomskih razloga.

U blizini elektrane nalazi se grad Kusnezovsk, u čijem se grbu nalazi Rivne. 1995. godine države G 7, Evropska komisija i Ukrajina su se dogovorile o gašenju elektrane u Černobilju. Ukrajini je obećana nadoknada u vidu povoljnog kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u iznosu od 215 miliona dolara radi izgradnje i modernizacije elektrane Rivne. Novac nije isplaćen jer prema navodima banke, Ukrajina nije ispunila uslove za dobijanje kredita.

Evropska agencija za atomsku energiju je dodelila pomoć od 42 miliona dolara za modernizaciju i poboljšanje bezbednosti u Rivneu. 2008. godine došlo je do odliva kubnog metra tečnosti za hlađenje, ali nije izmerena radioaktivnost izvan postrojenja. Za 2017. planirano je isključenje reaktora.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Rivne&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474167&x4=11467&x5=Rivne&x6=0&x7=%2Fsr%2Frivne%2Fa-6474167&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/rivne/a-6474167?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 46
Id 6474122
Date 2011-03-18
Title Krško
Teaser U upotrebi od 1983. godine. Sastoji se od jednog reaktora sa proizvodnjom od 730 megavata. Nuklearna elektrana nastala je u bivšoj Jugoslaviji saradnjom Hrvatske i Slovenije.

Do 1989. godine zbog raznih kvarova reaktori su skoro 70 puta prestajali sa radom. Nakon raspada bivše Jugoslavije, Krško je sporna tačka između dve države zbog pitanja korišćenja i raspodele troškova elektrane. Poslednje nesuglasice nastale su kada je hrvatska strana optužena da ne ispunjuje svoje obaveze iz 2003. godine. Iste godine Slovenija je 40 odsto proizvedene struje, dok Hrvatska čak 50 odsto.

Krško je takođe sporna elektrana jer se nalazi na trusnom području. Prema navodima Međunarodne organizacije za atomsku energiju, elektrana ispunjava sve međunarodne bezbednosne standarde i da seizmeološki faktori ne predstavljaju opasnost. 2008. godine došlo je izliva tečnosti za hlađenje, ali prema tvrdnjama slovenačkih vlasti, nije bilo posledica izvan postrojenja. Isključenje reaktora planirano je za 2023. U avgustu 2009. godine održan je sastanak sa italijanskim partnerima o izgradnji drugog reaktora, istočno od postojećeg postrojenja. Očekuje se da će odluka doneta do 2014.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Kr%C5%A1ko&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474122&x4=11467&x5=Kr%C5%A1ko&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkr%C5%A1ko%2Fa-6474122&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/krško/a-6474122?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/3389792_303.jpg
Image caption Početak rada: 1983; 1 Reaktor: 730 MW
Image source picture-alliance / dpa

Item 47
Id 6474187
Date 2011-03-18
Title Černavoda
Teaser Planirana početkom 80-ih, a završena 1996. godine, rumunska nuklearna elektrana sastoji se od dva reaktora. Sa ukupnom proizvodnjom od 705,6 megavata, Černavoda pokriva petinu proizvodnje struje.

Bilo je planirano da se izgrade tri dodatna reaktora, međutim odustalo se zbog nestabilnosti tržišta. Rumunska državna kompanija „Nuklearelektrika“ je posle zemljotresa u Japanu izdala saopštenje da njihova atomska elektrana može da izdrži potres i do 7,5 stepeni Rihterove skale. Reaktor bi se u tom slučaju bezbedno zaustavio, hladila bi se aktivna zona, a nadzor nad parametrima nuklearne sigurnostio bio bi na najvišem nivou.

Nije obustavljen rad na projektu reaktora 3 i 4 u centrali „Nuklearelektrike“. Rumunija namerava da izgradi dva nova nuklearna reaktora čija je vrednost porcenjena na četiri milijarde evra. U projektu bi država trebalo da ima oko 85 odsto akcija, nakon što su se povukle četiri kompanije iz konzorcijuma. Rumunija je najavila i izgradnju svoje druge nuklearne elektrane, a plan je da se ona izgradio do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::%C4%8Cernavoda&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474187&x4=11467&x5=%C4%8Cernavoda&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C4%8Dernavoda%2Fa-6474187&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/černavoda/a-6474187?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/6474282_303.jpg
Image caption Početak rada: 1996; 2 Reaktora; 705,6 MW
Image source picture alliance/dpa

Item 48
Id 6474184
Date 2011-03-18
Title Mohovce
Teaser Mohovce se sastoji od dva reaktora koji proizvode 940 megavata struje. U upotrebi je od 1998. godine. Izgradnja dodatna dva reaktora počela je 2009. godine i planira se završetak 2013.

Po završetku privatizacije u aprilu 2006. godine italijanski energetski koncern „Enel“ kontroliše 66 posto akcija kompanije „Slovačke elektrane“, dok su preostala 34 procenta u vlasništvu Fonda nacionalne imovine Slovačke, čijim akcionarskim pravima raspolaže Ministarstvo privrede.

"Enel" se obavezao da uloži 775 miliona evra za završetak izgradnje dva nova reaktora. U gradnju su uključene vodeće slovačke, češke, ruske i zapadnoevropske kompanije. Svetska agencija za atomsku energiju je u izveštaju navela da elektrana Mohovce ispunjava standarde koje su postavljene u Zapadnoj Evropi.

Svojevremeno je austrijska Partija zelenih osporila izgradnju nuklearne elektrane Mohovce tvrdeći da postoji opasnost od emisije radioaktivnosti. Podneta je privatna tužba, ali je Austrijski sud odlučio da nema bezbednosnih rizika. Isključivanje prva dva reaktora očekuje se do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Mohovce&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474184&x4=11467&x5=Mohovce&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmohovce%2Fa-6474184&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/mohovce/a-6474184?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 49
Id 6474176
Date 2011-03-18
Title Zaporožje
Teaser Izgrađena je 1984. godine na Dnjepru i sastoji se od šest reaktora. Ukupna proizvodnja je 6000 megavata, što Zaporožje čini trećom najjačom nuklearnom elektranom na svetu.

Ona snabdeva skoro čitavu južnu Ukrajinu i nakon isključivanja Černobilja postala je najvažnija elektrana u zemlji. Često se prijavljuju kvarovi. Delovi postrojenja su bili kontaminirani radioaktivnom vodom 1993. godine. Tada je ostala i bez više od 400 kvalifikovanih radnika. Zaposleni su često štrajkovali zbog malih plata. Posle inspekcije Međunarodne agencije za atomski energiju 1994. saopšteno je da se ukupno dogodilo 709 problematičnih događaja, od čega se 275 ticalo bezbednosti.

Od tada je uloženo samo dva miliona dolara u modernizaciju. Glavni problem u Ukrajini je odlaganje nuklearnog otpada. Zaporožje ima sopstvenu nuklearnu deponiju koja je izgrađena da traje sve do kraja rada elektrane. Predviđeno trajanje nuklearnih elektrana sa sovjetskom opremom je bilo 30 godina.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Zaporo%C5%BEje&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474176&x4=11467&x5=Zaporo%C5%BEje&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzaporo%C5%BEje%2Fa-6474176&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/zaporožje/a-6474176?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste

Item 50
Id 6474206
Date 2011-03-18
Title Bohunice
Teaser Čehoslovačke vlasti su još 1958. donele odluku o gradnji nuklearke. Prva elektrana Bohunice je u komercijalnoj upotrebi od 1972. i podeljena je na dva postrojenja, svako sa dva reaktora. Proizvodi 2027 megavata struje.

Prvo postrojenje V1 isključeno je na zahtev Evropske Unije, iz bezbednosnih razloga, što je bio i uslov za prijem Slovačke. Prvi reaktor je prestao sa radom 2006, a dve godine kasnije i drugi.

Postrojenje V2 je od 2005. do 2008. dodatno opremljeno da bi dostiglo proizvodnju od 1000 megavata. Pri tom su ugrađeni dodatni sigurnosni sistemi za slučaj zemljotresa, a unapređeni su sistemi za kontrolu i hlađenje reaktora čime je „životni vek“ elektrane produžen do 2025. Obnova je koštala Slovačku pola milijarde evra.

Tadašnje vlasti Slovačke nisu isključile mogućnost ponovnog aktiviranja reaktora u postrojenju V1. To se zamalo i dogodilo 2009. kada je Evropu zahvatila energetska kriza oko gasa zbog spora Rusije i Ukrajine. Tada su vlasti najavljivale reaktiviranje postrojenja V1 u elektrani Bohunice, usledile su oštre reakcije Evropske unije, a zbog rešenja krize Slovačka je odustala. Planirana je i izgradnja trećeg postrojenja do 2025. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Bohunice&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474206&x4=11467&x5=Bohunice&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbohunice%2Fa-6474206&x8=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/bohunice/a-6474206?maca=ser-VEU_B92-13857-html-copypaste