mic.org.rs

Item 1
Id 49715066
Date 2019-07-23
Title Egzodus iz Jugoistočne Europe
Short title Egzodus iz jugoistočne Evrope
Teaser Mnogo ljudi iz Jugoistočne Evrope se iseljava na Zapad, piše Berliner cajtung. Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da ovaj deo Evrope krvari zbog iseljavanja.

„Mnogo ljudi iz Jugoistočne Evrope odlaze u zemlje kao što su Nemačka, Italija i Španija. Plate u njihovim zemljama se povećavaju, ali samo neznatno. Čitava Jugoistočna Evropa je pogođena. Preduzetnici, eksperti i političari od Budimpešte do Atine su zabrinuti. Mladi, dobro obrazovani, ljudikoji su atraktivni za tržište rada - iseljavaju se. Stručnjaci nedostaju na svakom ćošku", piše list Berliner cajtung.

„Više od dva miliona Rumuna, prema procenama vlade u Bukureštu, živi u inostranstvu, većina u Španiji i Italiji. Egzodus u susedstvu je bio sličan: više od 700.000 Bugara se prema zvaničnim navodima iselilo u inostranstvo u okviru EU. Iz Hrvatske se, prema podacima Studije Nacionalne banke iz Zagreba, samo od 2013. do 2016. godine ukupno 230.000 građana iselilo u druge zemlje EU. Reč je o dva odsto stanovništva u godini dana. Srbiju je, prema navodima vlade, napustilo 640 000 ljudi. Grčku je, nakon teške finansijske krize 2010. godine, napustilo, kako se procenjuje, najmanje 400.000 ljudi, najvećim delom mladih", navodi dalje Berliner Cajtung.

Nemačka rešava svoje demografske probleme

List piše kako se čini da politika na Zapadu podstiče iseljavanje: „ Na vrlo siromašnom Kosovu je ministar zdravlja Nemačke Jens Špan nedavno posetio jednu školu za obrazovanje negovatelja koji idu u Nemačku. Ova nemačka škola, koju smatraju pozitivnim primerom, važi kao lokomotiva "odliva mozgova". Završi je do 30 učenika godišnje, i svakom od njih se nudi ugovor za dalje školovanje u Nemačkoj, piše Berliner cajtung.

List prenosi mišljenje Tade Jurića, politologa sa Katoličkog univerziteta u Zagrebu. On kaže da Nemačka ne treba da rešava svoje demografske probleme useljavanjem iz Jugoistočne Evrope: „Smatram da nije fer da Nemačka spasava sebe na račun svih nas".

Region krvari

„U zemljama Jugoistoka Evrope otkucava tempirana demografska bomba: natalitet, uz retke izuzetke, nije viši, ili je čak niži, nego u Nemačkoj – a mladi ljudi masovno odlaze ka Zapadnoj Evropi", piše Frankfurter Algemajne Cajtung u tekstu pod naslovom „Jugoistočna Europa krvari".

„Nemačka je sve krcatija. Prošle godine je u zemlju došlo oko 400.000 ljudi više nego što je napustilo. Većina doseljenika, skoro 290.000 njih, stigla je iz zemalja članica EU ili drugih evropskih zemalja. U statistikama vodi Jugoistočna Europa", piše frankfurtski dnevnik.

„Glavni razlog priliva iz Jugoistočne Evrope je - posao. Rumuni, Hrvati i Bugari mogu relativno lako da dođu jer su njihove zemlje članice EU; oni imaju pravo na boravak u bilo kojoj zemlji Unije. Doseljavanje iz preostalih zemalja regiona funkcioniše drugačije. Iz njih neki u Nemačku dolaze na svoju ruku ili preko neformalnih mreža. Drugi bivaju sistematski vrbovani.

Već šest godina postoji tzv. „Triple Win", zajednički program Savezne agencije za rad i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ). Program je nazvan „Triple Win", dakle trostruka dobit - jer navodno svi učesnici od njega profitiraju. GIZ nemačkim poslodavcima posreduje kvalifikovane negovatelje pre svega iz Srbije, BiH, Tunisa i Filipina: 'Dok u Nemačkoj nema dovoljno negovatelja, kvalifikovana radna snaga je u inostranstvu često bez posla. Pri tome od saradnje korist imaju i preduzeća u Nemačkoj, i sami negovatelji i njihove zemlje porekla, navode u GIZ."

„Zvuči razumno", piše Frankfurter algemajne cajtung, ali - „ipak nije sve tako jednostavno. GIZ navodno sarađuje samo sa zemljama u kojima postoji „višak" dobro obrazovanih njegovatelja. No u Jugoistočnoj Evropi to odavno više nije slučaj; naprotiv - u brojnim mestima nema dovoljno lekara i negovatelja. Situacija je iz godine u godinu sve teža".

Priredila: Zorica Ilić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Mnogo ljudi iz Jugoistočne Evrope se iseljava na Zapad. Ovaj deo Evrope krvari zbog odlaska pre svega mladih ljudi.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Egzodus%20iz%20Jugoisto%C4%8Dne%20Europe%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49715066&x4=10687&x5=Egzodus%20iz%20Jugoisto%C4%8Dne%20Europe%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fegzodus-iz-jugoisto%C4%8Dne-europe%2Fa-49715066&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190723&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/egzodus-iz-jugoistočne-europe/a-49715066?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 2
Id 49713320
Date 2019-07-23
Title Folksvagen odlučio - otvara pogone u Turskoj?
Short title Folksvagen odlučio - otvara pogone u Turskoj?
Teaser Dugo se spekulisalo o tome gde će Folksvagen otvoriti svoj novi pogon. Trenutno sve govori da će to biti Turska, koja je očito pristala da učini neke ustupke. Saudijska Arabija i Bugarska su ostale praznih ruku.

U Berlinu kažu da će novi pogoni Folksvagena biti otvoreni u Manisi kod Izmira. Folksvagen očekuje od turske države da smanji veliki porez na nove automobile – taj porez u zavisnosti od tipa automobila i motorizacije može da iznosi i 41 odsto cene vozila.

Tako Bugarska više nije u igri i pored niske cene rada. Turska je odnela prevagu pre svega zato što je veliko tržište. Funkcioneri u Volfsburgu računaju da će samo u toj zemlji moći da prodaju 40.000 Pasata godišnje.

Veliki broj Pasata bi mogla da preuzme turska država, jer je to omiljen auto državnih službenika. Pored tog modela, u turskom pogonu bi trebalo da budu sklapani i modeli firmi Škoda i Seat.

Jedan lobista Ankare koji radi u Nemačkoj kaže da je saznao da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan spreman da za sve dogovore sa Folksvagenom da neku vrstu državne garantije, iako smatra da je taj zahtev nemačkog koncerna bio „neuobičajen".

Pripadnici radničkog saveta Folksvagena imaju velike rezerve prema Turskoj i vrlo kritički gleda na prava radnika i mogućnosti njihovog učešća u donošenju odluka u toj zemlji.

Slično je i sa problemima u vezi sa pravnom državom – Karsten Miler, poslanik CDU u Bundestagu, potvrdio je javnom servisu ARD da je to tema koja zadaje brige sindikatu i radničkom savetu. No, Folksvagen ima fabrike i u drugim zemljama u kojima je odnos prema ljudskim pravima drukčiji nego u Nemačkoj, a pravosuđe je sve drugo samo ne nezavisno.

Ugovori bi trebalo da budu potpisani krajem septembra ili početkom oktobra. Očekuje se slavlje u predsedničkoj palati u Ankari, i to iz više razloga. U Manisi, gde je na vlasti nacionalistička stranka MHP, nastaće nekoliko hiljada radnih mesta. MHP je u koaliciji sa vladajućom strankom AKP.

No, reč je i o povraćaju prestiža nakon što je više nemačkih koncerna poslednjih godina odustalo od investiranja u Turskoj.

ts,dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Dugo se spekulisalo o tome gde će Folksvagen otvoriti svoj novi pogon. Trenutno sve govori da će to biti Turska.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Folksvagen%20odlu%C4%8Dio%20-%20otvara%20pogone%20u%20Turskoj%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49713320&x4=10660&x5=Folksvagen%20odlu%C4%8Dio%20-%20otvara%20pogone%20u%20Turskoj%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Ffolksvagen-odlu%C4%8Dio-otvara-pogone-u-turskoj%2Fa-49713320&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190723&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/folksvagen-odlučio-otvara-pogone-u-turskoj/a-49713320?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49448422_303.jpg
Image caption Pasat je od 1973. godine, od kada postoji, najprodavanije vozilo srednje klase. na slici VW Pasat Variant
Image source DW

Item 3
Id 49711626
Date 2019-07-23
Title Zašto se čeka arbitraža o Prevlaci?
Short title Zašto se čeka arbitraža o Prevlaci?
Teaser Crna Gora i Hrvatska skoro 20 godina ne mogu da se dogovore o razgraničenju na moru kod Prevlake. DW istražuje zašto se onda ne ide na međunarodnu arbitražu i može li ovaj granični spor blokirati prijem Crne Gore u EU.

Evropska Komisija je u Strategiji proširenja prošle godine upozorila zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana da ako misle da jednog dana uđu u Evropsku Uniju, osim završetka „domaćih zadataka" na unutrašnjem planu, moraju rešiti i granične sporove sa susednim državama. Jedan takav spor između Crne Gore i Hrvatske oko razgraničenja na ulazu u Bokokotorski zaliv, kod poluostrva Prevlake, star je već skoro dve decenije i nema naznaka da bi mogao uskoro biti rešen.

Dve zemlje su, istina, sklopile Privremeni sporazum 2002. godine. Hrvatskoj je pripao kopneni deo Prevlake odnosno rt Oštro i uzan pojas mora uz Prevlaku a Crnoj Gori ostali deo ulaza u Bokokotorski zaliv.

Branko Lukovac, nekadašnji ministar inostranih poslova Crne Gore, za vreme čijeg mandata je i dogovoren privremeni režim na Prevlaci, priseća se za DW da su se obe strane tada odrekle maksimalističkih zahteva, kako bi sporazum bio usvojen.

„Crna Gora je prihvatila mišljenje Badinterove komisije po kojem su nekadašnje međurepubličke granice u bivšoj Jugoslaviji postale nove međudržavne granice pa je Prevlaka pripala Hrvatskoj. Hrvatska je, sa svoje strane, popustila i nije tražila da morska granica ide sredinom ulaza u Bokokotorski zaliv, kako je pravilo po Konvenciji Ujedinjenih Nacija o pravu mora i ostao joj je uzan pojas mora uz Prevlaku od nekoliko stotina metara", kaže Lukovac.

Pregovori o konačnom rešenju spora u ćorsokaku?

Sporazum od 2002. godine dobro funkcioniše i nije bilo incidenata. U međuvremenu su počeli pregovori o konačnom rešenju spora ali su oni obavijeni velom tajne. Formirana je i međudržavna komisija Crne Gore i Hrvatske ali se ona, kako saznaje DW, već 4 godine ne sastaje.

To su nam potvrdili i iz hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova gde kažu da je jedino stvarno otvoreno pitanje samo ono o razgraničenju na moru.

„Hrvatska i Crna Gora još nisu usaglasile način kako doći do konačnog razgraničenja. Taj zadatak poveren je međudržavnoj komisiji za rešavanje otvorenog graničnog pitanja, koja je poslednji sastanak održala 2015. kada se razgovaralo i o mogućnosti da o sporu odluči Međunarodni sud", saopšteno je za DW iz hrvatskog ministarstva.

Iz crnogorskog ministarstva spoljnih poslova su odgovorili vrlo šturo, baš u diplomatskom maniru, iako su im poslata konkretna pitanja.

„Crna Gora koristi sve diplomatske mehanizme, kako na nivou Ministarstva spoljnih poslova, tako i na najvišem državnom nivou, i ima permanentnu komunikaciju sa Hrvatskom u odnosu na ovo i sva druga bilateralna pitanja. Vlada planira da kroz novu strategiju upravljanja granicama definiše i ovo pitanje i formira novu interresornu komisiju koja će sagledati kako politički, tako i pravno-tehnički ugao ovih odnosa, te predložiti rešenja koja će ići u pravcu dugoročnog rešavanja ovog pitanja", bilo je sve što su rekli iz crnogorskog ministarstva.

Njihove kolege iz Hrvatske ipak ne gube nadu.

„Iako još nema konačnog dogovora o granici, Hrvatska smatra da bilateralne pregovore treba nastaviti te da još ima prostora i vremena za postizanje sporazuma o razgraničenju. Ako to ipak ne bude moguće, države bi trebalo da se vrate ideji obraćanja nekom stalnom međunarodnom pravosudnom telu, kao što je Međunarodni sud".

Crnoj Gori se ne žuri a možda bi trebalo?

S obzirom da je Hrvatska odavno u Evropskoj Uniji, očigledno je da joj se ne žuri da reši ovo pitanje. Lukovac smatra da će Hrvatska insistirati da morska granica ide sredinom Bokokotorskog zaliva. Ipak, to ne odgovara Crnoj Gori jer je, po privremenom režimu, Boka Kotorska unutrašnji a ovako bi postao međunarodni zaliv.

„Brojni krugovi u Hrvatskoj smatraju da bi trebalo insistirati na takvom konačnom razgraničenju. S druge strane, i mnogi u Crnoj Gori smatraju da nije trebalo predati Prevlaku Hrvatskoj već se i dalje boriti za nju. Moje mišljenje je da bi ovo privremeno rešenje trebalo biti i konačno jer to odgovara Crnoj Gori a Hrvatskoj opet ostaje cela Prevlaka kao i uzan pojas mora uz nju", smatra Lukovac.

Crna Gora bi u perspektivi mogla postati članica Evropske Unije 2025. godine ali je EU u Strategiji proširenja jasno naznačila da „neće uvoziti bilateralne sporove". Ipak, Lukovac veruje da ovaj stav ne bi trebalo da važi i za Crnu Goru.

„Naime, ovde imamo sporazum, istina privremeni, ali sporazum koji dobro funkcioniše već 17 godina što nismo imali kada je u pitanju spor Hrvatske sa Slovenijom o Piranskom zalivu. Zato sam uveren da pitanje Prevlake neće biti tačka zbog koje bi EU blokirala prijem Crne Gore, kada se za to ispune svi ostali uslovi", kaže Lukovac.

Zašto se čeka na međunarodnu arbitražu?

EU je u Strategiji proširenja pozvala zemlje regiona da što pre reše sporove. „U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju bezuslovno predati konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde u Hagu prije zaključenja pristupnih pregovora. Odluka mora biti obavezujuća i konačna i strane je moraju u potpunosti poštovati", navodi se u dokumentu. Zato se postavlja logično pitanje zašto Crna Gora, ako želi što pre u EU, ne insistira da se što pre krene i u međunarodnu arbitražu o Prevlaci?

I Lukovac smatra da je prilično izvesno da će se ići na arbitražu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

„Međunarodnom sudu pravde biće potrebno nekoliko godina da reši ovaj spor. Zato bi možda bilo bolje da se što pre ide na međunarodnu arbitražu a najvažnije je da se i Crna Gora i Hrvatska obavežu da će poštovati konačnu odluku suda, kakva god bila", poručuje Lukovac.

U teoriji, prijem Crne Gore u EU može zaustaviti i sama Hrvatska, ako bude nezadovoljna rešavanjem ovog pitanja. Iz Zagreba su, ipak, u više navrata poručivali da se to neće desiti. Isto veruje i Lukovac.

„Odnosi Crne Gore i Hrvatske se dobro razvijaju već godinama. Crna Gora je izrazila žaljenje zbog napada na Dubrovnik 1991. godine, i uveren sam da Hrvatska neće postaviti pitanje razgraničenja kod Prevlake kao uslov zbog kog bi blokirala prijem Crne Gore u EU. To ne bi trebalo da bude prepreka za Crnu Goru jer svakako ima još puno „domaćih zadataka" da uradi pre ulaska u EU ali svakako bi bilo dobrodošlo ako bi Hrvatska i Crna Gora ovo pitanje rešile pre prijema", zaključio je Lukovac.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Zašto se u sporu oko Prevlake ne ide na međunarodnu arbitražu i može li taj spor blokirati prijem Crne Gore u EU?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Za%C5%A1to%20se%20%C4%8Deka%20arbitra%C5%BEa%20o%20Prevlaci%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49711626&x4=10660&x5=Za%C5%A1to%20se%20%C4%8Deka%20arbitra%C5%BEa%20o%20Prevlaci%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fza%C5%A1to-se-%C4%8Deka-arbitra%C5%BEa-o-prevlaci%2Fa-49711626&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190723&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zašto-se-čeka-arbitraža-o-prevlaci/a-49711626?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/19360036_303.jpg
Image source DW/I. Lasic

Item 4
Id 49709104
Date 2019-07-23
Title Moć konzervativnih Nemica
Short title Moć konzervativnih Nemica
Teaser Ursula fon der Lajen kao predsednica Evropske komisije, a Anegret Kramp-Karenbauer kao ministarka odbrane: i u konzervativnom taboru postoji podrška ženskim karijerama. I to je dobro.

Tri žene odjednom – to je za mnoge muškarce ipak bilo previše. Ursula fon der Lajen kao prva žena na čelu EU. Kristin Lagard kao predsednica Evropske centralne banke (ECB). I onda još i šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer na čelu Bundesvera.

Iza porasta ženske sile u Nemačkoj i Evropi krije se fenomen koji se često previđa: uspešna ženska politika se odvija i u konzervativnom taboru. Ona počiva pre svega na podršci očeva i supruga koji svoje „devojčice“ potpomažu prilježno i sa ponosom.

U slučaju Ursule fon der Lajen se steklo sve zajedno: kako njen otac Ernst Albreht, bivši premijer Donje Saksonije, tako i njen suprug Hajko i kancelarka Angela Merkel pomagali su njenu političku karijeru.

Helmut Kol i "njegova devojčica"

Angela Merkel je, opet, mogla da računa na Helmuta Kola. Moćni kancelar je bio jedan od njenih najvažnijih mentora. Nakon izbora za Bundestag u decembru 1990, Kol je „svoju devojčicu“ imenovao za ministarku za žene i omladinu u svojoj vladi.

Nova ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer takođe je imala svog „političkog oca“ – bio je to demohrišćanski premijer Sarske oblasti Peter Miler. Pre nego što je on nju 2011. predložio za svoju naslednicu na toj funkciji, bila je njegova lična referentkinja.

No, još i davno pre proglašenja Angele Merkel za prvu nemačku kancelarku (2005), konzervativni način podrške ženama je rezultirao uspešnim plasiranjem ćerki, supruga i izabranih političarki na najviše političke funkcije.

Širom sveta. U protagonistkinje spadaju između ostalog bivše premijerke Indira Gandi (Indija), Benazir Buto (Pakistan), Beata Šidlo (Poljska) i Margaret Tačer (Velika Britanija) kao i bivše predsednice Kristina Fernandez de Kirhner (Argentina) i Korazon Akino (Filipini).

"First Daughter"

Kada jednom stignu na vrh, konzervativne političarke se povremeno preobraze u feministkinje. Na Ekonomskom samitu žena u aprilu 2017 u Berlinu, kancelarka Angela Merkel je odustala od svoje uzdržanosti. Nakon što su šefica MMF Lagard i „prva ćerka“ Ivanka Tramp sebe okarakterisale kao feministkinje, to je učinila i Merkelova, doduše, uz dodatak: „Ja se nisam borila kao Alis Švarcer“.

Ta skromnost je na mestu: bez socijaldemokratskih pionira i pionirki u Nemačkoj ne bi bilo uvedeno pravo glasa za žene (1918). SPD je 1891. bila prva i jedina nemačka stranka koja je u svom programu imala uvođenje opšteg prava glasa za žene.

Bez socijaldemokratskih „majki“ Osnovnog zakona, u taj zakon posle Drugog svetskog rata ne bi bila uveden jedan od najvažnijih članova, naime, član 3 u kojem piše: „Muškarci i žene su ravnopravni“.

"Grupni portret s damom"

Ono što se danas samo po sebi razume, u političkoj praksi stalno mora iznova da se dokazuje – to je iskustvo Angele Merkel sa silnih samita na kojima njena egzotična pojava u blejzeru uvek upada u oči na „grupnom portretu s damom“.

Angela Merkel, feministkinja ne svojom voljom, i sama je odana nekim principima svog političkog oca Helmuta Kola: jedan od najvažnijih kriterijuma za pružanje podrške za nju je - lojalnost. To se vidi iz uspona Ursule fon de Lajen i Anegret Kramp-Karenbauer u njenom okrilju.

Najveća zasluga kancelarke za žensku politiku, posle 14 godina na funkciji, još je dalekosežnija. Merkelova se pobrinula za to da više niko javno ne osporava ženama sposobnosti potrebne za obavljanje najviših funkcija. Zato nazdravimo konzervativnoj podršci ženama!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser I u konzervativnom taboru postoji podrška ženama!
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Mo%C4%87%20konzervativnih%20Nemica%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49709104&x4=10660&x5=Mo%C4%87%20konzervativnih%20Nemica%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmo%C4%87-konzervativnih-nemica%2Fa-49709104&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190723&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/moć-konzervativnih-nemica/a-49709104?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49631590_303.jpg
Image caption Anegret Kramp - Karenbauer, Ursula fon der Jajen, Angela Merkel
Image source picture-alliance/dpa/S. Yuqi

Item 5
Id 49700322
Date 2019-07-22
Title Krpice iz omražene Amerike
Short title Krpice iz omražene Amerike
Teaser Uprkos američkim sankcijama postoji sloj Iranaca koji žive u luksuzu. Njihova deca nose firmirane stvari uglavnom iz SAD i razmeću se po društvenim mrežama. Milioni Iranaca ih podražavaju i kupuju – falsifikovanu robu.

Veliki teheranski bazar važi kao srce iranske privrede. U jednom delu pijace štofovi se prodaju na kilogram. Tu se prodaju tkanine sa falsifikovanim oznakama firmi kao što su Luj Viton, Guči, Šanel, Najk… Vlada velika potražnja za falsifikovanim glamurom.

U prodavnici Najka u „Sana šoping-centru“ u Teheranu izložena je prava roba. „Našu robu nabavljamo direktno iz inostranstva, na primer, iz Dubaija“, kaže mladi trgovac Mehdi u telefonskom razgovoru za DW iz Teherana. Dodaje da su njegovi kupci zahtevni i da te visoke zahteve mogu i da plate: „Naši kupci putuju po svetu i mogu da jednim pogledom prepoznaju pravu robu“.

Zapadni originalni proizvodi za privilegovane

„Sana šoping centar“ je jedan od više novih tržnih centara u Teheranu. Tu, na obroncima planine Elbursa, ranije su bili vrtovi i voćnjaci i kraljevske palate. Danas tu žive političari i funkcioneri Islamske revolucije. Njihovi susedi su često bogati poslovni ljudi koji imaju dobre odnose sa moćnicima. Nije tajna da su u iranskoj privredi korupcija i nepotizam uzeli maha.

I pored sankcija, ta klijentela može da kupi sve što se novcem kupuje – pa i originalne proizvode „Made in USA“. Recimo Najkov ruksak od sedamdesetak evra.

Doduše, to je cena ako se primeni subvencionisani devizni kurs po kojem se za jedan evra plaća 48.000 rijala. Ta cena važi za one kojima devize trebaju, na primer, za kupovinu medikamenata. Na slobodnom tržištu kurs je drukčiji: 145.000 rijala za jedan evro. Zato većina Iranaca ne može sebi da priušti uvoznu robu.

Zemlja se već više od godinu dana nalazi u ekonomskoj krizi. U maju 2018. SAD se jednostrano prekršile atomski sporazum sa Iranom i počele kampanju „maksimalnog pritiska“ uz uvođenje sankcija Teheranu. Zbog toga je vrednost rijala drastično pala. Neki stručnjaci procenjuju da je kupovna moć Iranaca poslednjih meseci opala za 80 odsto.

Sve veća nejednakost

No, kao što se vidi po mušterijama „Sana šoping-centra“, kriza nije jednako pogodila sve Irance. „Volim kvalitet i za njega rado i plaćam“, kaže Saba. Nedavno je prevalila tridesetu; udata je za jednog biznismena, ali neće da kaže čime se on bavi.

Njih dvoje žive u penthausu u teheranskoj četvrti Elahijehu. Tu cena kvadratnog metra stana dostiže i 4.000 evra. „Kao i moje prijateljice, kupujem u inostranstvu kada odem na godišnji odmor.“

Dodaje da ima prijateljice koje nose samo najnoviju modu iz Pariza ili Italije. „Njihovi supruzi primaju platu u evrima ili dolarima; naravno da oni koji primaju platu u rijalima ne mogu da kupuju takve stvari.“

Čak i Ahmad Homeini, praunuk ajatolaha Homeinija, političkog i verskog vođe Islamske revolucije iz 1979, nosi brendove iz SAD. Prošle godine je jedna njegova fotografija izazvala žestoke kritike. Tu se 21-godišnji duhovnik vidi sa modernim naočarama za sunce i majicom marke Najk, u konjičkom klubu, u društvu jedne mlade žene sa džokejskom kacigom.

Njegov pradeda je bio vođa revolucije koja je siromašnim i ugroženim ljudima obećavala bolji život. Ali upravo takvi ljudi sada grcaju pod teretom sankcija SAD.

Jaz između bogatih i siromašnih je sve veći. Od 81 miliona Iranaca tek se dva miliona njih ubraja u grupu sa dobrim primanjima. Četvoročlana porodica u toj kategoriji raspolaže sumom od najmanje 1.300 evra mesečno – prema statistikama objavljenim pre ekonomske krize.

Još tanji je sloj bogatih – onih koji zarađuju devize. Oni ne kriju svoje bogatstvo. Posebno rado se njime diče na društvenim mrežama. „Bogata deca Teherana“ je nalog na Instagramu koji ima 146.000 pratilaca. Tu se vide slike bogatih i lepih mladih ljudi u skupim krpicama i otmenim vilama.

Njihov stil života je san mnogih mladih Iranaca. Ali, većina Iranaca može da kupi samo falsifikovane oznake svetskih firmi ili domaću odeću na koje su te oznake prišivene – i koje se sa velikog bazara u Teheranu isporučuju u sve delove zemlje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Uprkos američkim sankcijama postoji sloj Iranaca koji žive u luksuzu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Krpice%20iz%20omra%C5%BEene%20Amerike&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49700322&x4=10660&x5=Krpice%20iz%20omra%C5%BEene%20Amerike&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkrpice-iz-omra%C5%BEene-amerike%2Fa-49700322&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/krpice-iz-omražene-amerike/a-49700322?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 6
Id 49699979
Date 2019-07-22
Title Fon der Lajen popušta Poljskoj?
Short title Fon der Lajen popušta Poljskoj?
Teaser Buduća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljuje blaži ton prema Poljskoj i Mađarskoj. „Niko nije savršen“, kaže. Da li je to protivusluga za podršku na glasanju u Evropskom parlamentu?

Evropska komisija (EK) je Poljskoj postavila ultimatum. Poljska bi morala da u naredna dva meseca preradi neke odredbe u pravnom sistemu te zemlje jer nisu u skladu sa principom pravne države u EU.

Reč je o tome da se poljskim sudijama preti disciplinskim postupkom, ukoliko zatraže mišljenje Evropskog suda što je jedno od osnovnih prava u EU. Ako se to pravilo u Poljskoj ne promeni, EK će povesti postupak protiv zvanične Varšave – bar je tako najavljeno prošle srede.

Dva dana kasnije su stigli pomirljivi tonovi iz Berlina. Uskoro najvažnija žena Evropske unije, buduća predsednica EK Ursula fon der Lajen, se u intervjuu za Zidojče cajtungu založila za više razumevanja z istočnoevropske zemlje poput Poljske. „Mi bismo svi morali da naučimo da je puna vladavina prava u jednoj državi uvek naš cilj, ali niko nije savršen“, rekla je nemačka demohrišćanka.

Razgovor umesto kazni?

EU od 2017. vodi protiv Poljske proces zbog povreda sporazuma Unije. Evropska komisija vidi opasnost za pravnu državu u reformi pravosuđa u Poljskoj, koju je sprovela konzervativna vlada. U najgorem slučaju zemlja bi mogla da izgubi pravo glasa u Evropskoj uniji. Frontovi su od tada žestoko suprotstavljeni.

Potrebna je debata sa manje emocija i više suštine, upozorila je Fon der Lajen u intervjuu minhenskom dnevniku. Time je ona dala drugačiji ton u odnosu prema Poljskoj: dijalog i razumevanje umesto pretnji i kazni.

Milan Nič iz Centra „Robert Boš“ za centralnu i istočnu Evropu pozdravlja ove reči. „Naravno da bismo morali od svih država da očekujemo da se poštuje pravna država. Ali, debata oko Poljske je bila veoma vatrena.“

Još uvek aktuelni šef EK Žan-Klod Junker je jednom predložio da se kršenje principa pravne države kazni kraćenjem davanja iz budžeta EU. Za Fon der Lajen je to „poslednje sredstvo nakon mnogih stepenica koje dolaze pre toga“.

Žestoki odgovori EK do sada nisu imali mnogo uspeha. Do sada je samo Evropski sud mogao da uzdrma Poljsku. Ovaj sud je 2017. zaustavio usvajanje zakona koji je predložila poljska vlada i kojim je trebalo da bude uvedena starosna granica za sudije Ustavnog suda Poljske. Kritičari smatraju da je vlada na taj način samo htela da se oslobodi nekih sudija.

Na kraju je Varšava dopustila da se penzionisane sudije vrate na posao. „Svu lepotu Evrope pokazuje to kada ovu nezavisnu instituciju poštuju sve članice EU“, rekla je o tome Fon der Lajen. Ona se založila za nova rešenja umesto kazni.

„Ona nije izmislila toplu vodu“, kaže Milan Nič za DW. Već dugo se, dodaje, vode diskusije o tome da se umesto procesa protiv država članica nađu novi mehanizmi.

Podeljenost EU

Fon der Lajen je takođe govorila o „pukotinama“ u EU. Jedna od njih je podela na takozvane „stare“ i „nove“ članice – one koje su ušle u Uniju 2004. godine ili kasnije. Tamo često vlada osećaj da nisu potpuno prihvaćeni.

Nič smatra da je veliko proširenje 2004, kada su primljene i Poljska i Mađarska, bilo preuranjeno. „Društva u ovim državama su delom bila potpuno drugačija nego u ostatku EU.“

Na sve to je došla izbeglička kriza krajem 2015. godine. „Dogodila se podela Evrope, što je zatrovalo političku debatu“, smatra Nič. Poslednjih godina atmosferu određuju negativni stereotipi.

„Ako tako žestoko vodimo rasprave, kao što smo ih mi vodili, zemlje i narodi veruju da se misli na celu zemlju kada se kritikuju pojedini deficiti“, kazala je Ursula fon der Lajen.

Stavovi Fon der Lajen su svež vetar u odnosima Brisela i istočnih članica EU. No uslovi pod kojima je izabrana za predsednicu donose pitanja. Imala je tanku većinu od svega devet poslanika na tajnom glasanju – da li su to glasovi iz poljske vladajuće stranke Pravo i pravda? Radi li se o nekoj vrsti trgovine: glasovi za popustljivi stav naspram Varšave?

„Licemerno je kad se poslanici onih stranaka koje nisu glasale za Fon der Lajen sada žale na Poljsku. Konzervativci u parlamentu EU su tražili partnera kako bi dobili većinu i izbegli krizu“, kaže Nič.

On ne veruje da će iduća predsednica EK biti popustljiva prema Poljskoj. „Uprkos poljskim glasovima, ona će se zalagati za vladavinu prava i u Poljskoj“, zaključuje ovaj stručnjak.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Buduća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavljuje blaži ton prema Poljskoj i Mađarskoj.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Fon%20der%20Lajen%20popu%C5%A1ta%20Poljskoj%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49699979&x4=11475&x5=Fon%20der%20Lajen%20popu%C5%A1ta%20Poljskoj%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Ffon-der-lajen-popu%C5%A1ta-poljskoj%2Fa-49699979&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/fon-der-lajen-popušta-poljskoj/a-49699979?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/46265648_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/M.Kappeler

Item 7
Id 49697635
Date 2019-07-22
Title Meksičko „zeleno zlato“ ide na sever
Short title Meksičko „zeleno zlato“ ide na sever
Teaser Avokadu se pripisuju čudotvorne moći, ali jedno je sigurno – gvakamole sos sjajno ide uz čips. SAD masovno uvoze avokado, cene rastu, u posao se mešaju narko-karteli… zato je sve manje ovog voća za Meksikance.

Donedavno egzotični avokado je pre nekoliko godina otkrila i široka publika. Samo za vreme najvećeg sportskog spektakla u Sjedinjenim Državama – Super boula to jest finala prvenstva u američkom fudbalu – iz Meksika se na sever izveze 120.000 tona avokada.

Zašto? Zato što je avokado glavni sastojak popularnog umaka gvakamole bez kojeg je mnogim Amerikancima nezamislivo da jedu čips, načose i slične grickalice. Uvoz avokada u SAD iz Meksika danas je četiri puta veći nego pre pet godina.

No to je i razlog što je avokado u zemlji porekla sve ređi. Već odavno prodavci brze hrane svoje takose serviraju s lažnim sosom gvakamole u kojem umesto avokada glavnu ulogu igraju tikvice. Iako bojom i ukusom podseća na pravi, meksički gurmani su očajni.

Vredniji od nafte

„Ovo zaista boli“, piše portal Čilango o nestašici avokada. Gurmani se u međuvremenu snalaze različitim receptima, ali ostaje činjenica da je avokado zbog drastičnog porasta potražnje i samim tim cena – postao luksuz za meksičkog potrošača.

Krajem juna kilogram avokada je stajao oko sto pezosa (pet dolara). Razlog su loša berba i pojačana potražnja iz SAD, kako za list Diario de Koahuilja objašnjava poljoprivrednik Pedro Busio.

No ako pitate meksičkog ministra poljoprivrede, stvar nije tako jednostavna. Viktor Viljalobos krivi špekulante za manjak omiljenog voća.

Ipak, brojke govore u prilog prvoj tezi: proizvodnja je ove godine pala za 1,2 odsto dok je potražnja porasla za 7,6 odsto. Promovisan kao takozvani Superfood – veoma zdrava namirnica – proteklih godina doživeo ogroman rast popularnosti u zapadnim zemljama. Pripisuju mu se svakojake moći: od snižavanja holesterola, preko jačanja imunog sistema pa sve mršavljenja.

Zanimljivo je da je uvoz avokada iz Meksika do 1997. bio zabranjen u SAD – zbog parazita. Danas četiri petina meksičkog avokada završi na stolu severnih suseda. Samo prošle godine Meksiko je prodao avokada za 2,5 milijardi dolara. Avokado tako zemlji donosi više nego prodaja nafte.

Nemci avokado uvoze iz Perua, Čilea, Španije i Izraela.

Zanimljivo i narko kartelima

Posao s avokadom je postao toliko unosan da se u međuvremenu u njega mešaju i ozloglašeni narko-karteli. U meksičkoj saveznoj zemlji Mikoačan, centru proizvodnje sintetičkih droga ali i uzgoja avokada, mafija od poljoprivrednika odavno ubire reket. U međuvremenu prevoz avokada prate naoružane paravojske.

Uz sve to dolazi još i poražavajući ekološki efekt uzgoje „zelenog zlata“. Avokadu treba mnogo vode, što u vreme klimatskih promena nije najpovoljnija činjenica. Zbog uzgoja avokada se ilegalno krče ogromne površine zaštićenih prašuma.

Povećanje svetske potražnje je takvo da čak i Meksiko razmatra uvoz jeftinijeg avokada. U ovoj zemlji se po glavi stanovnika godišnje konzumira sedam kilograma tog voća.

Kao da to nije dosta, u meksičku dramu oko avokada se umešao i američki predsednik Donald Tramp. On je uzdrmao tržište pretnjom drastičnim carinama u slučaju da Meksiko ne preduzme više protiv ilegalne migracije. Od carina se u poslednji trenutak odustalo i sada Meksikanci izvoze avokado, a sami jedu gvakamole od tikvica.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser SAD masovno uvoze avokado, cene rastu, u posao se mešaju narko-karteli… zato je sve manje ovog voća za Meksikance.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Meksi%C4%8Dko%20%E2%80%9Ezeleno%20zlato%E2%80%9C%20ide%20na%20sever&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49697635&x4=10690&x5=Meksi%C4%8Dko%20%E2%80%9Ezeleno%20zlato%E2%80%9C%20ide%20na%20sever&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmeksi%C4%8Dko-zeleno-zlato-ide-na-sever%2Fa-49697635&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/meksičko-zeleno-zlato-ide-na-sever/a-49697635?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/45187777_303.jpg
Image source picture-alliance/San Diego Union-Tribune/C. Neuman

Item 8
Id 49694054
Date 2019-07-22
Title Pobeda novih lica, kazna za političku kastu
Short title Pobeda novih lica, kazna za političku kastu
Teaser To se zove novi početak! Izbori u Ukrajini su doneli politički zaokret u kojem ima mnogo novih lica, pri čemu je stara politička kasta dostojno kažnjena, komentariše Bernd Johan, urednik redakcije DW na ukrajinskom.

Nigde drugde u Evropi se politički zaokret na demokratski način ne sprovodi tako brzo i energično kao u Ukrajini. Tamo je na izborima smenjena stara i nepopularna elita, i to nije dovelo samo do smene generacija, već je promenilo i partijsku scenu.

Pokretačka snaga tog procesa su ljudi u Ukrajini. Oni više ne veruju starim grupacijama. Zato je oko polovine birača glasalo za nove stranke i time za radikalno nov početak. Stare snage i njihove partije su kažnjene.

Glasovi još nisu sasvim prebrojani – to će trajati još neko vreme. A pošto se polovina parlamenta sastavlja na osnovu glasova za pojedine stranke, a drugu polovinu čine direktno izabrani kandidati, potrajaće i dok se ne bude videlo kako će definitivno izgledati odnos političkih snaga.

No, već sada je jasno da jepobedu odnela novoosnovana stranka „Sluga naroda“ predsednika Vladimira Zelenskog. Moguće je da će doći i do apsolutne većine, ali će u svakom slučaju predvoditi Vladu.

Bivši komičar i televizijska zvezda Zelenski ovim se nadovezao na meteorski uspeh na predsedničkim izborima. Tačno je i da je izlaznost bila niska; razlog je najverovatnije prevremeno održavanje izbora usred letnjih odmora.

Gotovo svi kandidati sa liste „Sluga naroda“ koji su osvojili mandate u parlamentu – nepoznati su. To im je slaba tačka: nedostaje im političko iskustvo. No, birači kao da su baš u tome videli prednost: novi ljudi bi trebalo da unesu svežinu u parlament. U demokratiji se to zove novi početak.

Zanimljivo je da je pored „Sluge naroda“ još jedna tek osnovana partija prešla cenzus od pet odsto i uspela da uđe u Vrhovnu radu. To je „Glas“ popularnog ukrajinskog rok-muzičara Svjatoslava Vakarčuka.

Gubitnici na ovim izborima su predstavnici stare političke kaste. U njih spada proruska „Opoziciona platforma – za život“ oligarha Viktora Medvedčuka koji je pred izbore demonstrativno išao u posetu šefu Kremlja Vladimiru Putinu. Medvedčuk je najtešnje povezan s Putinom. Njegova stranka je sa nešto više od deset odsto glasova biti druga po snazi u novom parlamentu.

Ali, od nekadašnje snage te proruske grupacije nije ostalo mnogo. Slab rezultat pokazuje koliko je agresivna politika Putina prema Ukrajini oslabila tamošnji proruski tabor.

Gubitnici su i Julija Timošenko sa svojom strankom „Otadžbina“ kao i stranka „Evropska solidarnost“ bivšeg predsednika Petra Porošenka. Za Porošenka je ovaj poraz bio posebno gorak – za njegovu stranku nije glasao ni svaki deseti birač. Zbog slabog rezultata neće moći da predvodi jaku opoziciju kao što je najavio.

Radikalne snage na ovim izborima nisu imale bitnu ulogu. Nisu tačni navodi ruske propagande da su na ovim izborima desnoradikalne i fašističke grupe bile uspešne kao što je to bio slučaj 2014.

Zelenski će se tek sada naći na pravoj probi. On pre svega mora da u saradnji sa parlamentom pokaže rezultate političkog rada. U to spadaju rešenja konflikta sa Rusijom i separatistima u Donbasu, ali i odlučni koraci u borbi protiv korupcije i nepotizma među ukrajinskim oligarsima. To ne očekuju samo birači, već i partneri Ukrajine u Evropi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Izbori u Ukrajini su doneli politički zaokret i novu pobedu predsednika Vladimira Zelenskog.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Pobeda%20novih%20lica%2C%20kazna%20za%20politi%C4%8Dku%20kastu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49694054&x4=11475&x5=Pobeda%20novih%20lica%2C%20kazna%20za%20politi%C4%8Dku%20kastu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpobeda-novih-lica-kazna-za-politi%C4%8Dku-kastu%2Fa-49694054&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pobeda-novih-lica-kazna-za-političku-kastu/a-49694054?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49686343_303.jpg
Image caption Rok-muzičar Svjatoslav Vakarčuk takođe je ušao u parlament
Image source picture-alliance/dpa/Photoshot

Item 9
Id 49691200
Date 2019-07-22
Title Haradinaj ide na sve ili ništa
Short title Haradinaj ide na sve ili ništa
Teaser „Ratni zločinac iz trećeg pokušaja?“ to se pita Frankfurter algemajne cajtung nakon sudskog poziva Ramušu Haradinaju. Više nemačkih listova analizira političke posledice ostavke i „večni klinč“ Haradinaja i Tačija.

„Politički trik“ – tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao ostavku Ramuša Haradinaja uz prognozu da će se ovaj kao heroj vratiti sa saslušanja iz Haga i udvostručiti svoju popularnost.

„Vučićeve pretpostavke nisu daleko od istine“, piše berlinski Tagescajtung. „Analitičari ostavku Haradinaja tumače kao borbu za moć u najvišim krugovima vlasti.“ List podseća na trvenja Haradinaja i Hašima Tačija, koji se zaoštrio od kada ovaj drugi „teži razmeni teritorija sa Srbijom“.

„Pozitivne poene u većinskom albanskom stanovništvu je žovijalni poliglota Haradinaj osvojio kada je u novembru uveo carine od sto odsto na srpsku robu. Time je Kosovo reagovalo na srpske opstrukcije kojima se Priština drži podalje od međunarodnih organizacija“, dodaje Tagescajtung i zaključuje:

„Na tom talasu Haradinaj sada ide na sve ili ništa. Ako predsednik Tači u roku od 45 dana ne nađe novu funkcionalnu vladajuću većinu, Haradinaj će dobiti šta je hteo: nove izbore.“

Haradinajeva ostavka je „beg u napad“, piše i berlinski Tagesšpigel. „Njegova trusna koalicija, koja ima većinu od jednog glasa samo zahvaljujući podršci Srpske liste, već mesecima praktično ne funkcioniše. Haradinaj u večnom klinču sa šefom države Hašimom Tačijem pokušava da poentira jasnim odbijanjem razmene teritorija sa Srbijom.“

„Ipak, ostala su neispunjena njegova izborna obećanja o privrednom oživljavanju siromašne zemlje i ukidanju viza za putovanja u Šengenski prostor“, dodaje list.

Tagesšpigel u tom tekstu zaključuje da je izvesno samo jedno – dijalog sa Srbijom ostaje na mrtvoj tački. „Nakon izbora na Kosovu će početkom godine uslediti izbori u Srbiji. Iskustvo govori da se u vreme izbora može računati sa pooštrenim tonom između nekadašnjih ratnih protivnika.“

Frankfurter algemajne cajtung se već u naslovu pita: „Ratni zločinac iz trećeg pokušaja?“ List podseća da je Haradinaj 2008. i 2012. oslobađan pred Haškim tribunalom, ali da su suđenja protekla u atmosferi koju su i sudije i mnogi aktivisti opisali kao zastrašivanje svedoka. Više njih je stradalo tokom procesa. No Specijalni sud za zločine UČK menja stvari:

„Inicijatori 'Tribunala za Kosovo' krenuli su od pretpostavke da bi kosovskom pravosuđu verovatno nedostajalo volje, a sigurno političke nezavisnosti da pred sud izvede nekadašnje vođe boraca. Ta pretpostavka je realna jer od 1999. do danas nekadašnji 'komandanti' dele moć sa Amerikancima i, u daleko manjoj meri, sa Evropskom unijom“, piše frankfurtski list.

No ukoliko Haradinaj „ne bude optužen, ima šanse da i dalje igra važnu ulogu na Kosovu“, dodaje list, navodeći da su carine na srpsku i bosansku robu kritikovane u zapadnim prestonicama, ali popularne na Kosovu.

Zidojče cajtung donosi portret Ramuša Haradinaja u kojem stoji zaključak: „Do danas Zapad u stabilizaciji Kosova računa na moćnike stare UČK. Specijalni sud, osnovan nakon dugih rasprava, bi istragama i mogućim optužnicama mogao da uzdrma takav sistem.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Više nemačkih listova analizira političke posledice ostavke i „večni klinč“ Haradinaja i Tačija.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Haradinaj%20ide%20na%20sve%20ili%20ni%C5%A1ta&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49691200&x4=10687&x5=Haradinaj%20ide%20na%20sve%20ili%20ni%C5%A1ta&x6=0&x7=%2Fsr%2Fharadinaj-ide-na-sve-ili-ni%C5%A1ta%2Fa-49691200&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/haradinaj-ide-na-sve-ili-ništa/a-49691200?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 10
Id 49689481
Date 2019-07-22
Title Bundesver je stecište neonacista? Ne baš…
Short title Bundesver je stecište neonacista? Ne baš…
Teaser U poslednje dve godine je od 43.775 novajlija u vojsci nemačka kontraobaveštajna služba odbila svega 63, a među njima 21 neonacistu. Da li je tako obesmišljena optužba da je Bundesver stecište desnih ekstremista?

Na parlamentarni upit Levice je Ministarstvo obrane saopštilo koliko je ljudi odbilo za profesionalnu vojnu službu jer ih smatra ekstremistima. Među njima je 21 neonacista ili „Građanina Rajha“ – to je desničarska grupa koja odbija postojanje SR Nemačke i priznaje samo nemačko carstvo.

Osim njih je odbijeno dvanaest islamista te dve osobe koje se broje u ekstremne levičare. Ostali odbijeni su uglavnom „obični“ nasilnici i kažnjavane osobe.

Nakon skandala koji je u Bundesveru izbio pre dve godine i napisa o nemačkoj vojsci u kojoj navodno ima natprosečno mnogo ekstremnih desničara Vojna kontraobaveštajna služba već dve godine proverava svakoga ko se prijavi za službu.

U najvećem broju slučajeva je već površna provera pokazala da nema osnova za sumnju, ali su vojni kontraobaveštajci detaljnije pogledali 1.173 osobe. Očigledno je tek mali broj njih zaista odbijen.

Političarka Levice Ula Jelpke veruje da se među neonacistima pročulo da će ih služba pročešljati pa se zato u manjoj meri javljaju u armiju. Jelpke prigovara da se proveravaju samo potencijalni novi vojnici, ali ne i oni koji su već odavno u vojsci.

„Tek za nekoliko godina će se pokazati koliko je uspešan taj novi postupak. Hoće li se smanjiti broj incidenata sa ekstremno desnim motivima i zlostavljanje vojnika?“, navodi ova levičarka jedini kriterijum. Naime iz nekih jedinica Bundesvera je su procurelo da postoje posebni „obredi inicijacije“ veoma ponižavajući za novajlije.

„Nema generalne sumnje“

O stanju u njemačkoj vojsci se prvi put oglasila i nova ministarka obrane Anegret Kramp-Karenbauer i odlučno stala u obranu Bundesvera pred optužbama da je to stecište neonacista: „Nema nikakve generalne sumnje protiv svih naših vojnika!“, rekla je za Frankfurter algemajne cajtung.

Nova ministarka i šefica Hrišćansko-demokratske unije nasledila je na tom mestu svoju partijsku koleginicu Ursulu fon der Lajen koja je postala šefica Evropske komisije. Kramp-Karenbauer dobro zna za izjavu svoje prethodnice koja je pre dve godine veoma kritikovana. Tada je Fon der Lahen rekla da Bundesver načelno „ima problem sa stavom“.

To je tumačeno kao paušalna kritika na račun desetina hiljada ljudi u vojsci. Fon der Lajen se kasnije izvinila.

aš/kg (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U poslednje dve godine je od 43.775 novajlija u vojsci nemačka kontraobaveštajna služba odbila svega 63.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Bundesver%20je%20steci%C5%A1te%20neonacista%3F%20Ne%20ba%C5%A1%E2%80%A6&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49689481&x4=11475&x5=Bundesver%20je%20steci%C5%A1te%20neonacista%3F%20Ne%20ba%C5%A1%E2%80%A6&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbundesver-je-steci%C5%A1te-neonacista-ne-ba%C5%A1%E2%80%A6%2Fa-49689481&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/bundesver-je-stecište-neonacista-ne-baš…/a-49689481?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/37309404_303.jpg
Image source picture alliance / Marcel Kusch/dpa

Item 11
Id 49689381
Date 2019-07-22
Title Lažov Boris Džonson, između kriketa i pabova
Short title Lažov Boris Džonson, između kriketa i pabova
Teaser Boris Džonson bi u sredu trebalo da postane premijer Velike Britanije. Naš autor Džim Gibons ga dobro zna iz vremena dok su obojica izveštavali iz Brisela i piše: laži su popločale Džonsonu put do Dauning strita 10.

Mnogi kažu da postoje dva Borisa Džonsona: smotani čovek iz naroda kojeg fanovi u Velikoj Britaniji obožavaju i preki lažov bolesne ambicije. Nijednog od njih nisam često sretao na dnevnim brifinzima Evropske komisije tokom godina u kojima smo obojica bili dopisnici u Briselu.

Džonson nije bio zainteresovan za finije uvide u politiku EU i pazio je da prođe ispod radara svog šefa Maksa Hejstingsa u Dejli telegrafu. Tvrdio je da pejdžeri belgijskog operatera Belgakoma ne rade, ali to nije bilo tačno. Radili su bez greške, na moju veliku žalost. Mene je mogao da dobije ko hoće, kad hoće.

Ali možda je Džonson izbegavao dnevne brifinge i okupljanja najvećeg dela novinarskog kora u Briselu naprosto jer je malo koji evropski komesar hteo da priča sa njim. Videli su ga kao izvor negativnih – i često izmišljenih – priča i nekog ko bi mogao da ih namerno pogrešno citira ako kojim slučajem i pristanu na intervju.

On nije ni prvi ni jedini tvorac onoga što će se kasnije nazivati „evromitovima“. Mnogi briselski dopisnici su tražili pažnju urednika jurcajući za evroskeptičnim pričama – pravim i izmaštanim.

Dok je Džon Mejdžor bio britanski premijer u Forin ofisu je uspostavljena nezvanična „Borisova jedinica“ samo kako bi demantovala njegove sulude tekstove. Recimo onaj da Evropska unija primorava ribare da nose mrežice za kosu ili da Evropska komisija planira da sagradi „Vavilonsku kulu“ visine 3.000 metara gde bi smestila sve evropske institucije. Čujem da još ima ljudi kod britanskih Konzervativaca koji veruju u tu priču.

Portparol jednog poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu iz onog vremena priznao je da je retko viđao Borisa. Zakonodavna aktivnost i brojni odbori parlamenta bili su prespori da bi ga zanimali pa ih je naprosto ignorisao.

Jedno prebijanje koje se nije desilo

Kolege su znale Borisa kao tvrdicu uvek spremnu da prihvati piće, ali retko spremnu da plati turu. Boris nikada nije pričao o tekstovima koje planira i zaključavao je vrata kancelarije. Deo posla bilo je pokrivanje belgijske i evropske politike uopšte, ali nije da se Boris previše umarao – često je znao da se raspita kod kolega o čemu se radi, a da onda uz preterivanja napiše tekst i citira te iste kolege kao „izvore iz EU“.

Jednom smo sedeli u The Old Hack, pabu preko puta Komisije, i ispričao sam mu šta mi se desilo: neki novi kolega me je pitao na kojim pričama radim, a onda se javio regionalnoj televiziji sa kojom sam sarađivao da im pre mene ponudi te priče. Boris je ponudio da nazove tog kolegu i da se predstavi kao producent jedne televizije, pošalje ga hitno da izveštava iz Moskve – tip bi tako uzalud platio skupu avionsku kartu.

Ali Boris je znao da pomogne, recimo starom školskom drugu Darijusu Gapiju, biznismenu upletenom u skandale, tako što mu je dao adresu novinara Stjuarta Kolijera koji je istraživao Gapijeve mutne poslove. Džonson je dobro znao da se Kolijeru spremaju batine, ali mu je rečeno da će to biti tek „dve masnice ispod očiju i polomljeno rebro“. Prebijanje se ipak nije desilo, ali se Boris nikada nije izvinio Kolijeru. Gapi je kasnije završio u zatvoru, ali Džonson se izvukao samo uz kritiku svog urednika.

Boris je znao da bude ljubazan. Kada se jedan kolega divio knjizi koju čita, Boris mu je naprosto poklonio knjigu. Jednom je izvadio pet funti i pružio novajliji iz magazina Spektator koji je poslat da ga intervjuiše – za sendvič i kafu.

Predano je bio uključen u sportske aktivnosti sa kolegama – bio je talentovani bacač u kriketu, barem tako procenjujem iz svoje perspektive amaterskog udarača. Ali je imao i divlju narav koja bi pogodila svakog ko bi ga greškom držao za nekakvu tršavu verziju Falstafa. To je vrsta iracionalnog gubitka kontrole zbog koje bi i njegovi britanski glasači mogli da se zapitaju koliko je mudro da takav čovek ima šifre za nuklearno oružje.

Lažima do fotelje

Živeli smo blizu jedan drugome, ali u različitim svetovima. On je išao na prestižni internat Iton, ja u državnu jezičku gimnaziju. U Briselu sam najmio stan sa jednom spavaćom sobom na prvom spratu, a on je posedovao četvorospratnu vilu iza ćoška.

Boris je provodio vreme izbegavajući pozive iz Dejli telegrafa dok je konfabulirao priče o evropskoj super-državi koja iskorišćava poštene britanske radnike. Jednom je za BBC rekao da je to bilo kao bacanje kamenja preko dvorišne ograde i slušanje „zadivljujućeg loma“ u susednoj kući, Engleskoj.

Oni koji su mu bili bliski odavno su slutili da je prešao iz novinarstva u politiku. Ako postane premijer, možda će uvideti da izbegavanje i izmišljanje bez razmišljanja ne pale u Dauning stritu 10, sedištu britanske Vlade, kao što su palili u briselskom dopisništvu Dejli telegrafa.

Jedan bivši kolega ga je opisao kao genija za kampanje koji zapravo ne veruje u Bregzit. Tako nekako ostavlja trag nesreće svuda, recimo među brojnim ženama u svom komplikovanom ljubavnom životu.

Poslednji put kada je bio u Evropskom parlamentu kao gradonačelnik Londona, prelazio je zastakljenim mostom između dve zgrade baš pored Širin Viler, novinarke BBC koja je bila usred intervjua. Inače, ona je Džonsonova svastika. „Dobro jutro, Širin“, rekao je Džonson, prekidajući je u poslu. Ona je pogledala sa strane i rekla: „Proveravam samo da li je dobro jutro, jer ti si takav lažov, Borise.“

Laži su mu popločale put do Broja 10, ubedio je mnoge da je Evropska unija loša za Britaniju. Ako nastavi tako da laže, to će mu brzo popločati put napolje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Boris Džonson bi u sredu trebalo da postane premijer. Naš autor ga dobro zna iz vremena dok su izveštavali iz Brisela.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::La%C5%BEov%20Boris%20D%C5%BEonson%2C%20izme%C4%91u%20kriketa%20i%20pabova&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49689381&x4=11475&x5=La%C5%BEov%20Boris%20D%C5%BEonson%2C%20izme%C4%91u%20kriketa%20i%20pabova&x6=0&x7=%2Fsr%2Fla%C5%BEov-boris-d%C5%BEonson-izme%C4%91u-kriketa-i-pabova%2Fa-49689381&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/lažov-boris-džonson-između-kriketa-i-pabova/a-49689381?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49714413_303.jpg
Image source Reuters/T. Melville

Item 12
Id 49678030
Date 2019-07-21
Title Bolje sobarica u Njujorku nego u Budvi
Short title Bolje sobarica u Njujorku nego u Budvi
Teaser Crnogorskom primorju nedostaje radne snage – glavni uzroci su niske plate i loši uslovi rada. Sve više mladih sezonski posao nalazi preko work and travel programa. I radije odlaze u Ameriku. U Srbiji je slično.

Neprocenjivo iskustvo! Novi ljudi, drugačija kultura, sticanje radne navike… Tako Ivana Gojković opisuje takozvani work and travel u okviru kojeg ovog leta radi kao sobarica u jednom hotelu u Njujorku.

„Ujedno ću i zaraditi dovoljno za master studije, i to čini ovu odluku jednom od najpametnijih koje sam ikada donela“, priča Ivana za DW.

U njenoj rodnoj Crnoj Gori pak na primorju nedostaje radne snage. To nije novost, ali je problem pogoršan jer su sve popularniji programi koji omogućuju mladima da putuju i rade, najčešće u Sjedinjenim Državama.

Ove godine je prema nezvaničnim podacima oko 2.000 studenata iz Crne Gore zatražilo odgovarajuću vizu, a njih 1.500 zaista otputovalo za udaljeni kontinent.

Studenti koji su imaju i ovo iskustvo, ali i iskustvo letnjeg posla na domaćem primorju – kažu da se više isplati work and travel.

Kristina Knežević, studentkinja iz Bara, radila je pre dve godina na ostrvu Martini Vinogradi u Masačusetsu, a sledeće leto provela je na crnogorskoj obali.

„Moj prvenstveni cilj je bila isključivo zabava“, priča Kristina za DW. Na kraju je pak radila dva posla – ujutru sobarica, popodne ispomoć u kuhinji – uz dva slobodna dana nedeljno. „Bilo je još studenata sa Balkana. Pre povratka kući, vreme sam iskoristila za obilazak pojedinih gradova. Svima toplo preporučujem.“

Kaže da se može zaraditi od oko 3.000 evra mesečno pa naviše. Ne čudi je, kaže, što Crnogorci radije zasuču rukave u Americi nego u domovini. „Svaki radni sat se plaća, svaki prekovremeni sat košta duplo, ako je satnica 11 dolara, prekovremena je 22 dolara. Pa sad računajte.“

U Crnoj Gori pak, kaže Kristina, zarada je često oko 500 evra mesečno i to „uz malo sreće“. To ništa ne znači studentu koji bi sam da plati studije. „Često ne postoje slobodni dani, radite prekovremeno ili po pozivu i to neplaćeno. Rad na crno više je praksa nego izuzetak.“

Između zarade i zabave

Samo u malenoj Crnoj gori deluje jedanaest posredničkih agencija koje – za priličnu naknadu – pomažu studentima da se potraže posao i američku vizu.

David Knežević iz agencije WAT objašnjava da se kod sličnih programa radi prvenstveno o razmenama koje treba da omoguće studentima da vide nešto novo, nauče jezik i steknu iskustvo. „Jedini sporni momenat je što ih studenti sve više doživljavaju kao programe za pravljenje novca, što oni nesu“, tvrdi Knežević.

U maju su se oglasili i sa Univerziteta Crne Gore sa namerom da zabrane polaganje ispita u vanrednim terminima, navodeći da se to protivi statutu Univerziteta. To bi u velikoj meri srušilo planove studenata koji planiraju da leto provedu u Americi.

Reakcije studentske zajednice povodom toga bile su burne. Univerzitet je potom popustio i ponovo odobrio vanredni rok za polaganje ispita.

Ideja o odlasku iz Crne Gore postala je svakodnevnica za veliki broj ljudi. Veliki broj kandidata upisuje novi fakultet i polaže neke ispite samo kako bi stekli uslov za vizu. Zatim, ako viza bude odobrena, povratnu kartu nikad ne iskoriste.

Zbog toga su ove godine i uslovi za dobijanje vize bili strožiji. Kandidati su podvrgnuti detaljnom ispitivanju.

Prema godišnjem izveštaju Stejt dipartmenta za prošlu godinu, tu državu je trebalo da napusti 1.404 posetilaca na razmeni i studenta iz Crne Gore koji nisu imigranti, to jest imaju vize F, M, J kategorije. Od tog broja je 95 osoba prekoračilo rok, a za 72 se sumnja da su još u zemlji. To znači da oko pet odsto osoba ostaje da radi na crno.

Zvanični podaci kažu da se 453 državljana Srbije od njih 6.616 prošle godine zadržalo u SAD duže od trajanja vize. Državljani BiH se nisu vratili na vreme u 169 slučajeva (od 2.070), Makedonije 56 (od 1.101), a Albanije u 618 (od 15.319).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Sve više mladih sezonski posao nalazi preko work and travel programa. I radije odlaze u Ameriku.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Bolje%20sobarica%20u%20Njujorku%20nego%20u%20Budvi&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49678030&x4=11475&x5=Bolje%20sobarica%20u%20Njujorku%20nego%20u%20Budvi&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbolje-sobarica-u-njujorku-nego-u-budvi%2Fa-49678030&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190721&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/bolje-sobarica-u-njujorku-nego-u-budvi/a-49678030?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 13
Id 49678197
Date 2019-07-21
Title Na ivici rata u kojem „neće biti pobednika“
Short title Na ivici rata u kojem „neće biti pobednika“
Teaser Tenzije su na ivici pucanja nakon što je Iran zaplenio britanski tanker u Hormuškom moreuzu. London traži sankcije, Amerikanci šalju dodatne vojnike u region, a nemački šef diplomatije kaže da sada valja „sprečiti rat“.

Zvanični London preti Iranu sankcijama zbog zaplene britanskog tankera Stena Impero u vodama Hormuškog moreuza, morske staze od velikog značaja za svetsku trgovinu naftom.

Pri tom je i Londonu jasno da je zapljena broda prošlog petka odgovor na zaustavljanje iranskog tankera Grace 1 u britanskim vodama Gibraltara početkom jula. Zbog sumnje da taj brod krši sankcije EU nametnute Siriji, plovilo je ukotvljeno u Gibraltaru. Tamošnji sud je produžio njegov prisilni boravak u luci za još 30 dana, do 20. avgusta.

No britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant ne želi da pređe preko odmazde Irana. Na Tviteru piše da je telefonirao sa iranskim kolegom Mohamedom Džavadom Sarifom i da je razgovor protekao „ekstremno razočaravajuće“. Iran tvrdi da teži popuštanju napetosti „ali se ponaša na suprotan način“, žali se britanski ministar. „Britanski pomorski prevoz mora biti zaštićen i biće“, dodao je Hant.

„Ekonomski terorizam SAD“

Kako javlja Dejli telegraf, London bi već u nedelju mogao da obznani diplomatske i nove ekonomske sankcije protiv Irana. List kao moguću sankciju navodi zaplenu imovine, a London će se obratiti i Savetu bezbednosti.

Po svemu će Velika Britanija težiti obnovi ekonomskih sankcija i na nivou Evropske unije. Sankcije su bile postepeno ukidane nakon sporazuma o zamrzavanju iranskog nuklearnog programa, koji je prekršio američki predsednik Donald Tramp. SAD traže da se i evropski partneri drže sankcija protiv Irana.

Teheran naravno čitav slučaj vidi sasvim drugačije: britanski tanker je navodno udario iranski ribarski brod i oglušio se na njegove pozive u pomoć, čime je prekršio zakone plovodbe.

Utoliko i iranski ministar spoljnih poslova na Tviteru piše da je zaplenu opravdana „za razliku od piratstva u Gibraltarskom moreuzu“. Dodaje da Iran i dalje jamči sigurnost u Persijskom zalivu i Hormuškom moreuzu, ali i poručuje Londonu da „mora da prestane da bude privezak ekonomskom terorizmu Sjedinjenih Država“.

„Sprečiti rat“

U Americi mediji javljaju da će dodatnih 500 vojnika biti poslato u uporišta u Saudijskoj Arabiji i da će se intenzivnije izvoditi izviđački letovi nad Persijskim zalivom.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini zatražila je puštanje britanskog broda, ali i upozorila da treba izbeći „nove eskalacije“.

Nemački šef diplomatije Hajko Mas upozorava da je stanje u Persijskom zalivu „postalo još ozbiljnije i opasnije“ i da se sada mora „sprečiti rat“, piše tabloid Bild. Ako diplomatija zakaže i dođe do vojnog sukoba,„neće biti pobednika, nego samo gubitnika“, smatra Mas.

cg/aš (dpa, afp, rtr)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Tenzije su na ivici pucanja nakon što je Iran zaplenio britanski tanker u Hormuškom moreuzu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Na%20ivici%20rata%20u%20kojem%20%E2%80%9Ene%C4%87e%20biti%20pobednika%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49678197&x4=10660&x5=Na%20ivici%20rata%20u%20kojem%20%E2%80%9Ene%C4%87e%20biti%20pobednika%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fna-ivici-rata-u-kojem-ne%C4%87e-biti-pobednika%2Fa-49678197&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190721&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/na-ivici-rata-u-kojem-neće-biti-pobednika/a-49678197?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49658172_303.jpg
Image caption Satelitski snimak Persijskog zaliva i Hormuškog moreuza
Image source picture-alliance/dpa/Nasa/The Visible Earth

Item 14
Id 49677905
Date 2019-07-21
Title Džombast teren za nemačku autoindustriju
Short title Džombast teren za nemačku autoindustriju
Teaser Nemci i njihov voljeni auto... Proizvodnja vozila je glavna ekonomska grana u Nemačkoj, i dalje. Ali to ništa neće vredeti jer se karte u svetskom pokeru mešaju, komentariše Henrik Beme, urednik ekonomske redakcije DW.

Mnogo ima stereotipa o Nemačkoj – recimo da je automobil omiljeno dete svakog Nemca. Ako je to ikada i bilo tačno, pitanje je da li je još uvek. Izvesno je da se, uprkos svim trikovima i prevarama nemačkih proizvođača, vozači ipak ne odriču automobila. Niti ih manje kupuju, niti ih manje voze.

To je slično kao sa novim trendom pogotovo među omladinom – priča se o „sramoti letenja" jer kerozin utiče na klimatske promene. Ali ipak svi lete na letovanje. Tako se i automobili kupuju, ne više nego ranije, ali žreci automobilskog tržišta kažu da je „potražnja stabilna". A na sve to Nemci opet kupuju više automobila koji idu na – dizel.

Doduše i električni automobili su u naletu – u procentima. Jer 80 odsto veća potražnja automobila na bateriju i 70 odsto veća potražnja za hibridima i dalje su skromni u apsolutnim brojkama. Vozila na struju imaju udeo od svega 1,7 odsto na tržištu, što je još beznačajno u poređenju sa jednom trećinom novih vozila na dizel.

Ipak je sa 48.000 novoregistrovanih elektromobila u prvom polugodištu Nemačka prestigla – po broju stanovnika malenu – Norvešku (44.000). A Norveška je svetski prvak e-automobila, tamo je svako drugo novo vozilo na struju.

Iako sve ovo znamo, bilo bi neprimereno i čak pogrešno tvrditi da se nemačka autoindustrija oporavila. Upravo suprotno – prošli dani krcati su lošim vestima.

Novi šef Dajmlera je u toku samo dve sedmice dvaput morao da koriguje prognozu profita svoje firme – zaradiće se manje nego što se mislilo. Prethodni šef Diter Ceče je ostavio haos. Ceče je jednom rekao: „Kod nas se ne vara", pa se ipak ispostavilo da je i Mercedes deo dizel-skandala i da mora da odvoji stotine miliona evra za kazne.

Kod bavarske konkurencije iz BMW-a se traljavo ide ka električnoj mobilnosti, a vrednost na berzi da i ne pominjemo. U Minhenu verovatno plaču za Herbertom Disom koji je želeo da postane šef BMW, a kada mu to nije dato, otišao je da bude šef Folksvagena. Tamo već dve godine radi na riskantnoj promeni celokupne strategije – sve će biti podređeno vožnji na baterije.

Ali ni u Volfsburgu ne cvetaju ruže. Gigantskog proizvođača pritiskaju trideset milijardi evra za penale zbog „prevare veka". Najmanje još toliko će koštati ulazak u elektromobilnost na velika vrata. Pare pak mogu da se zarade samo prodajom automobila.

Trenutni trgovinski konflikti širom sveta slabe konjukturu, a to među prvima osećaju proizvođači automobila. Žestok je pad prodaje na važnim i velikim tržištima Sjedinjenih Država i Kine. Analitičari branše očekuju da ove godine na kraju izađe minus umesto dobiti.

Na svu muku još uvek je nejasno da li će tviteraš iz Bele kuće uvesti kaznene carine na evropske automobile. Trenutno je na atlantskom frontu zatišje, ali to može da bude i zatišje pred buru.

To su sve sastojci krize. Graditelji automobila – dika i lokomotiva celokupne nemačke ekonomije – narednih će meseci, možda i godina, više voziti po džombastom terenu nego po trkačkoj pisti.

Politička podrška u zemlji još postoji, barem tako izgleda. Ali za razliku od vremena kada su nemački šefovi Vlada nazivani „autokancelarima" zbog neskrivene podrške autoindustriji, sada iz Berlina konačno dolaze drugačiji tonovi. U prevodu: uradite konačno nešto, dosta smo vam mi spasavali guzice.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Tradicija ne pomaže kada se karte ponovo mešaju. To važi i za proizvodnju automobila.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::D%C5%BEombast%20teren%20za%20nema%C4%8Dku%20autoindustriju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49677905&x4=11475&x5=D%C5%BEombast%20teren%20za%20nema%C4%8Dku%20autoindustriju&x6=0&x7=%2Fsr%2Fd%C5%BEombast-teren-za-nema%C4%8Dku-autoindustriju%2Fa-49677905&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190721&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/džombast-teren-za-nemačku-autoindustriju/a-49677905?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/39836840_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/K.-J. Hildenbrand

Item 15
Id 49677664
Date 2019-07-21
Title „Sluga naroda“ juriša ka novoj pobedi
Short title „Sluga naroda“ juriša ka novoj pobedi
Teaser Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ima velike planove – mir, lustracija, borba protiv korupcije. Za sve to mu treba većina na nedeljnim parlamentarnim izborima. U kampanji ovaj komičar ima tihu podršku Moskve.

Sedam meseci trebalo je Vladimiru Zelenskom (41) da osvoji Ukrajinu. U novogodišnjoj noći je televizijski komičar objavio kandidaturu za predsednika, a u aprilu je u drugom krugu pregazio dotadašnjeg šefa države Petra Porošenka sa 73 odsto glasova.

Sada se stranka Vladimira Zelenskog nalazi pred pobedom i na parlamentarnim izborima u nedelju (21. jul). Ranije jedva poznata stranka pod nazivom „Sluga naroda“ – nazvana po komediji sa Zelenskim u glavnoj ulozi – bi, kako pokazuju ankete, mogla da osvoji između 41 i 52 odsto glasova. To bi bio rekord u Ukrajini.

Polovina poslanika bira se po tim partijskim listama, a druga polovina direktno u izbornim okruzima. Sve osim apsolutne većine za Zelenskog bilo bi čudo. Prema prognozama bi cenzus od pet odsto trebalo da preskoče još četiri partije.

Predsednik je u maju raspustio parlament i raspustio izbore. Ta računica se isplati – stranka profitira od njegove popularnosti. Recept je isti – kandidati su uglavnom mlade političke novajlije bez veza sa tradicionalnim strankama koje među mnogim Ukrajincima važe za korumpirane.

Jedini izuzetak je šef kampanje Dmitro Razumkov (35), politički savetnik koji je nekada bio član Partije Regiona bivšeg predsednika Viktora Janukoviča.

Zelenski hoće lustraciju

Parlamentarni izbori su presudni za Zelenskog jer radikalni zaokret kojem teži ovaj glumac teško se može sprovesti bez jake većine u Verhovnoj radi, kako se naziva ukrajinska skupština.

Zelenski želi da reformiše skoro sve oblasti, promoviše digitalizaciju i na taj način se bori protiv korupcije. S druge strane, on se obračunava sa zaostavštinom Petra Porošenka. Otpustio je nekoliko zvaničnika i predložio da se lustracija koja važi za eru Viktora Janukoviča proširi na Porošenka i njegov tim.

Predlog zakona o tome već je u parlamentu. Ni krivično gonjenje poslanika nije isključeno jer „Sluga naroda“ želi da ukine opšti imunitet. Većina naroda bi to pozdravila.

Zelenski želi da ograniči uticaj oligarha na politiku. Nejasano je da li to važi i za Igora Kolomojskog, sa kojim je Zelenski pre izbora bio u bliskim odnosima, a ovaj ga je preko svojih medija snažno podržao. Obojica poriču da su u nekakvom savezu.

No činjenica je da predsedničku kancelariju sada vodi bivši advokat Kolomojskog. Za vodeće mesto u partiji „Sluga naroda“ kandidovan je generalni direktor televizije koja je u vlasništvu Kolomojskog i podržava Zelenskog.

Ko su partneri, ko je opozicija

Koliko se planova može sprovesti zavisi od toga da li će partija Zelenskog vladati sama ili u koaliciji. Kao mogući partner nudi se opoziciona „Platforma za život“, koja je prema anketama na drugom mestu – sa skočila je na petnaest odsto podrške. Ona se uglavnom sastoji od nekadašnjih pristalica bivšeg proruskog predsednika Janukoviča.

Sama stranka je ukorenjena u ruskom govornom području istoka i jugoistoka Ukrajine, zalaže se za zbližavanje sa Rusijom i obećava kraj rata sa separatistima u rudarskom području Donbasa.

Ovo je takođe glavna briga Zelenskog u kojeg mnogi polažu nade da će zaustaviti sukobe. „Spremni smo da sprovedemo sve što je u sporazumima iz Minska“, rekao je Zelenski nedavno za DW. Očigledno je spreman za više ustupaka nego njegov prethodnik Porošenko.

Ruski i proruski mediji jasno podržavaju Platformu, a time posredno i Zelenskog.

Ali i Otadžbinska stranka bivše premijerke Julije Timošenko pokazuje spremnost za saradnju. Prema anketama, ona ima svega pet odsto podrške. Pre samo godinu dana Timošenko je važila za uticajnu političarku, verovalo se da može da postane predsednica – ali od te popularnosti ostali su tek tragovi.

U opoziciji u novom parlamentu bi mogle da završe Porošenkova stranka „Evropska solidarnost“ i nova stranka „Glas“ rok-pevača Svetoslava Vakarčukova. Obojica love glasove u zapadnoj Ukrajini, jedinom regionu u kojem Zelenski nema većinu.

Dok Porošenko promoviše svoju stranku kao silu protiv „proruske osvete“, Vakarčuk deluje prilično umereno i pokušava da od Zelenskog kopirati recept za uspjeh. Poput „Sluge naroda“, „Glas“ uglavnom čine mladi, nepoznati političari. „Kandidovaću se za parlament i dovesti mlade ljude. To je najbolji je način za promene“, rekao je Vakarčuk za DW.

Stručnjaci u Kijevu u parlamentarnim izborima vide priliku za novi početak i ukazuju na mnoga nova lica kao oličenje nove generacije. Ali mogu se čuti i upozorenja da se radi o preokretu u korist Rusije – uprkos prozapadnoj retorici. Kraj napetosti možda i nije tako blizu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Na parlamentarnim izborima u Ukrajini favorit je stranka novog predsednika Zelenskog. Jačaju i proruske snage.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::%E2%80%9ESluga%20naroda%E2%80%9C%20juri%C5%A1a%20ka%20novoj%20pobedi&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49677664&x4=10660&x5=%E2%80%9ESluga%20naroda%E2%80%9C%20juri%C5%A1a%20ka%20novoj%20pobedi&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsluga-naroda-juri%C5%A1a-ka-novoj-pobedi%2Fa-49677664&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190721&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/sluga-naroda-juriša-ka-novoj-pobedi/a-49677664?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 16
Id 49660981
Date 2019-07-20
Title Konstanc – molitva za Jana i Zorana
Short title Konstanc – molitva za Jana i Zorana
Teaser Brod kao po ulju klizi Bodenskm jezerom. Površina svetluca. Na njoj sunce ispisuje reči nepoznatog jezika. To mogu biti samo stihovi himne posvećene putovanjima. Konstanc još iz daleka pozdravlja raširenih ruku.

Osmotrite li bolje videćete da je ženska figura u luci raširila ruke. Nju je skulptor Peter Lenk nazvao „Imperija“. Ironija u ovakvom imenovanju postaje vidljiva tek kada brod pored nje uplovi u luku.

Imperija, dama sačinjena od 18 tona čistog betona, ima erotsku harizmu. Zavodljive obline, ogrtač koji više otkriva nego što skriva, smeli dekolte. Na njenim dlanovima kao u foteljama sede dva čovečuljka. Jedan ima insignije papske, a drugi carske moći.

Kurtizana Imperija

Od 1993. kada je statua postavljena traje rasprava da li su muškarci na Imperijinim dlanovima istorijski likovi Sabora u Konstancu koji je održan od 1414. do 1418. Jedan od njih je car Svetog rimskog carstva Zigmund kojeg su u svojstvu ugarskog kralja zvali i Žigmund Luksemburški. Despoti iz srpske loze Brankovića bili su mu vazali.

Drugi je papa Martin V.

Protivnici ovakvog tumačenja tvrde da je umetnik mislio više metaforički spuštajući na dlanove betonske kurtizane Imperije simbole duhovne i svetovne moći. Umetnik je doprineo opštoj zbunjenosti kada je izjavio da su ti čovečuljci u stvari cirkusanti koji su uzurpirali znamenja svetovne i duhovne moći: „A procenu, koliko su prave pape i carevi bili cirkusanti ostavljam istorijskom obrazovanju posmatrača.“

Peter Lenk je inspiraciju potražio u Balzakovoj noveli „Lepa Imperija“, u kojoj se francuski klasik obračunava sa licemernim moralom visokog katoličkog sveštenstva, a radnju smešta upravo u Konstanc za vreme čuvenog Sabora. A istorijski model za Balzaka bila je rimska kurtizana Dona Imperija, koja je živela skoro čitav vek posle Sabora, i to u Rimu.

Sve ovo, uključujući i kapu dvorske lude na Imperijinoj glavi, razočaraće pristalice istorijske patetike, a doneće osmeh na lice ljudima koji cene slobodoumno sprdanje sa istorijskim veličinama.

Statua se zahvaljujući nevidljivom rotacionom mehanizmu ispod nje u roku od nekoliko minuta okrene oko svoje ose.

Grad koji nije goreo

Već prve ulice koje vode iz luke ka istorijskom jezgru imaju južnonemački istorijski rukopis – čeka me perfekcionistički održavana tradicionalna slika grada. Jedinstven je broj građevina koji je sačuvan još iz srednjeg veka jer Konstanc spada u retke nemačke gradove koji nisu razarani ni u Tridesetogodišnjem ratu ni u Drugom svetskom ratu.

Iza Imperije se u luci vidi se zgrada Sabora. Nastala je kao velika robna kuća gradskih trgovaca još krajem 14. veka. Sigurno niko tada nije ni slutio da će u najvećoj zgradi varoši 1417. na crkvenom saboru biti izabran novi papa koji će u hronikama ostati zabeležen kao Martin V.

Pored 1.000 crkvenih dostojanstvenika, monaha, pisara, vladara, u Konstanc su tada pohrlile i prostitutke. Hroničar po imenu Rihental je zabeležio da ih je bilo oko 700. Sabor se otegao nekoliko godina, katolički sveštenici su, kao što znamo, profesionalne neženje, a vlasteli je bilo dosadno. Lepa Imperija nije slučajno postala znak raspoznavanja za grad.

Grad u kojem je gorela lomača

Crkveni Sabor u Konstancu je osnova za smelu tvrdnju da je grad na Bodenskom jezeru nekoliko godina bio centar sveta. To je odličan mamac za turiste. Stvar je pre šest vekova ipak bila poprilično ozbiljna.

Katolici su umesto jednog imali tri pape koje se međusobno nisu priznavale. Kritičari stanja u crkvi poput rektora Praškog univerziteta, češkog teologa Jana Husa, dobijali su sve više pristalica. Sabor je sazvan da se u crkvu i carstvo uvede red.

U takvom redu nije bilo mesta za Jana Husa. Car Zigmund ga je pozvao da dođe u Konstanc, garantujući mu bezbednost. Jan Hus je došao, uhapsili su ga i izveli pred crkveni sud. Nisu mu dali da se brani ili da obrazloži svoj stav. Prebacivali su mu da je pristalica engleskog crkvenog reformatora Džona Viklifa koji je za života propovedao siromaštvo sveštenstava i osuđivao crkvenu hijerarhiju.

Tražili su od Husa da porekne sve što je rekao i da se pokaje. Odbio je. Sudili su mu u katedrali. Velika većina prisutnih je bila za njegovo smaknuće.

Izveli su ga na lomaču 6. jula 1415. „Sa verom u Boga s kojom sam pisao, učio i propovedao umirem danas s radošću“, rekao je na dan pogubljenja. Lomača je potpaljivana, a on se molio se za svoje sudije.

Na mestu gde su ga osudili, u katedralnoj crkvi, zapalio sam mu sveću. Najveća, katedralna crkva u Konstancu, kao i u mnogim drugim nemačkim gradovima zove se „minster“. U toj reči skriva se isti koren kao u reči manastir – monasterium. Nekada su sveštenici glavnog hrišćanskog hrama u gradovima živeli kao monaška zajednica. Jan Hus bi sigurno rekao da su to bila bolja vremena.

Konstanc nije samo Sabor

Ime je grad dobio u vreme rimskih careva. Istoričari nisu jedinstveni u proceni po kome je grad mogao biti nazvan. Jedni kažu da je to bio jedan od tetrarha Rimskog carstva Konstancije I Hlor.

Drugi smatraju da je to njegov unuk i sin Konstantina Velikog, Flavije Julije Kostancije, inače naš zemljak, jer je rođen u tadašnjem Sirmijumu – Sremskoj Mitrovici. Poznat je po tome što je pobio sve potomke svog deda da bi posle očeve smrti nasledio carstvo.

Za Rimljane je Konstanc bio granični grad, naročito kada su se povukli na Rajnu i utvrdili granicu – Limes – duž Rajne koja uvire u Bodensko jezero da bi opet potekla iz njega ka severu.

Sve ono što važi za evropsku istoriju izdešavalo se i ovom gradu. Pre Rimljana je tu živelo keltsko pleme Helveti na koje će se kasnije pozivati Švajcarska. Posle Rimljana dominiraju germanska plemena, njihovi kneževi i kraljevi. Konstanc postaje i biskupsko sedište. Trgovci povezuju sever Italije i sever Evrope, to donosi blagostanje.

Pomeranje trgovačkih ruta posle otkrića Amerike zamrzlo je grad u stanju bivšeg blagostanja – nije bilo novca za nove zgrade i prepravljanje starih. Tako gotiku niko nije doterivao.

Grad je za vreme reformacije bio sklon protestantizmu, ali habsburški car je mačem vratio zvanično katoličanstvo u grad. Slede stoleća u kojima se u gradu proizvodi laneno platno. Tek moderno doba budi grad iz dremeža.

Nesuđena Švajcarska

Valja napomenuti da je u 15. veku Konstanc želeo da postane deo Saveza švajcarskih kantona, ali su seoski švajcarski kantoni bili protiv prijema, jer su se bojali da će zajedno sa Cirihom, Bazelom i drugim gradskim kantonima, ionako izražena prevlast švajcarskih gradova postati još veća.

Tako Konstanc preko volje nalazi svoje mesto u Švapskom savezu i time se istorijski okreće – Nemačkoj. Konstanc opet postaje pogranični grad.

Za vreme vladavine nacista na granici u Konstancu postavljena je žičana ograda. Granica sa prirodnim gradskim okruženjem i Krojclingenom, varoši koja se sa švajcarske strane priljubila uz Konstanc, obeležena je tom žicom sve do 2006. Istorija stvara čudovišta, ali u običnom životu njihova nedela ponekad ih nadžive.

Jedna od konstanti Konstanca je i Alemanski karneval, koji se razlikuje i od onog u Kelnu i od onog u Veneciji. Karnevalisti nastupaju pod drvenim maskama, u grupama. Arhaično-agresivna crta sa ruralnim supstratom loše hristijanizovanih rituala jeste u ovakvim procesijama i fascinantna i zastrašujuća. Ali leti toga nema.

Jesen dijalektike

Mada ima tek 85.000 stanovnika, Konstanc je sedište dve visokoškolske ustanove. Univerzitet je osnovan 1966. i od tada spada u nemačke elitne univerzitete. Kampus je verovatno jedan od najlepših u Evropi. Sa uzvišenja na kojem se nalaze fakultetske zgrade studenti mogu da posmatraju površinu Bodenskog jezera po kojoj su prosute sunčeve žiške. Ili da u jesen posmatraju pramenove magle nad vodom.

Verovatno je u tom pogledu uživao dvadesetsedmogodišnji Zoran Đinđić pre nego što je 1979. u Konstancu odbranio doktorsku tezu „Marksova kritička teorija društva i problem utemeljenja“. Na njegovu smrt od 2013. podseća spomen-ploča u Alpskoj ulici gde je živeo.

Nazad u luku

Taman kada pomisliš da si zavirio i u poslednji sokak u kojem te iznenađuje zidno slikarstvo na staroj kuli ili izgled apoteke u zgradi iz 14. veka, iskrsne još neki detalj, još jedna uličica. Ako si video oslikanu fasadu većnice iz 16. veka, pa si pokušao da razaznaš cara Fridriha Barbarosu među prikazanim važnim građanima kako pre skoro osam i po vekova potpisuje mir sa Lombardskim savezom – a slika je iz godine 1836. – još nisi video kulu koja se zove Rajnska kapija. Ako si video nju nisi video Husov kamen na mestu gde je češki reformator spaljen. I tako redom.

Kada se čovek dobro umori od istorije i njenih turističkih derivata, kada iscrpi svoj kapacitet divljenja sveprisutnom šarmu Konstanca, vreme je da potraži mesto gde može da uživa u lokalnom pivu, vinima ili hrani.

U luci su bivši dokovi i magacini pretvoreni u lepe lokale. Uz obavezan pogled prema plavičastoj vodi, roju jedrilica na njoj, i odblesku kasnog popodnevnog sunca na Imperijinim razgolićenim grudima, čovek uz piće i mirise dobre švapske kuhinje može porazmisliti o odnosu intelekta i moći.

Jan Hus je izabrao mišljenje kao Božiji dar i to ga je ovde, u Konstancu, ubilo. Zoran Đinđić je prešao put od levičara sklonog anarhističkom shvatanju slobode do liberalno-konzervativnog demokrate. Iz Konstanca je, bez obzira na intelektualnu distancu prema marksizmu, u Srbiju poneo želju da promeni svet, a ne da na različita tumačenja sveta samo doda još i svoje.

Ispalo je da je povratak u Srbiju za njega bio isto tako koban kao dolazak Jana Husa u varoš na Bodenskom jezeru gde ga je čekala lomača.

Više konstante u životu

Pada mi u oči uspela reklama na boku broda koji će nas uskoro prebaciti nazad, preko Bodenskog jezera do Fridrihshafena: Više konstante u životu. Na nemačkom je konstanta istovetna sa reči Konstanc. Dakle – Više Konstanca u životu. Prvi put sam došao ovamo tačno pre dvadeset godina. I eto, hoću još, pa sam se vratio.

Dok isplovljavamo, sa vetrom u lice gledam kako Imperija sama oko sebe vrti ko zna koji krug za danas. Razmišljam opet o imenima gradova.

Nemački Konstanc ima imenjakinju Konstancu u Rumuniji. Mada su međusobno udaljena skoro 2.000 kilometara, oba grada su bila kumčad jedne rimske imperijalne familije. Rumunska Konstanca je još u 4. veku dobila ime po sestri Nišlije Konstantina Velikog.

Dobro je da i tu misao zapišem. Da ne budem ja kriv ako turistički agent nekoga uputi na Crno more umesto na Bodensko jezero.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Brod kao po ulju klizi Bodenskm jezerom. Površina svetluca. Na njoj sunce ispisuje reči nepoznatog jezika.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Konstanc%20%E2%80%93%20molitva%20za%20Jana%20i%20Zorana&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49660981&x4=10690&x5=Konstanc%20%E2%80%93%20molitva%20za%20Jana%20i%20Zorana&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkonstanc-molitva-za-jana-i-zorana%2Fa-49660981&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/konstanc-molitva-za-jana-i-zorana/a-49660981?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49614850_303.jpg
Image source DW/D. Dedovic

Item 17
Id 49661154
Date 2019-07-20
Title Zehofer: Hoćemo da pomognemo Salviniju
Short title Zehofer: Hoćemo da pomognemo Salviniju
Teaser „Imam razumevanje za stav Malte i Italije da ne mogu na svojim plećima da nose temu migracija u ime cele Evrope“, kaže za DW nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer. On veruje u brzi dogovor sa kolegama.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer uveren je da će početkom septembra EU imati finalno rešenje za spašavanje izbeglica iz Sredozemnog mora te njihovu raspodelu. Zehofer je u Helsinkiju za DW rekao da konačni dogovor nije već sada postignut jer je u igri previše „suprotstavljenih interesa“.

„Problematiku migracija ćemo rešiti samo ako veliki broj država članica učestvuje u savladavanju problema – posebno u spašavanju na moru“, rekao je bavarski konzervativac za DW.

Tematika je postala aktuelna nakon što su ove godine pre svih Italija i Malta zatvarale svoje luke za brodove nevladinih organizacija koje spašavaju migrante iz Sredozemnog mora. U oštroj retorici se posebno istakao italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini.

EU je ukinula svoje morske misije i sarađuje sa takozvanom Libijskom obalskom stražom koju kritičari optužuju za nasilje nad migrantima i trgovinu ljudima.

Brze deportacije?

Ideja Berlina je da se pronađe formula za raspodelu migranta spašenih na moru kako zemlje poput Malte i Italije ne bi morale same da se bave njima. Zehofer kaže da se neće čekati da sve članice EU pristanu da prime jedan broj došljaka, već je dovoljno ako „značajan broj“ članica na to pristane. „Rekao bih, nakon današnje diskusije, da imamo šansu da pridobijemo najmanje desetak zemalja za to.“

„Imam razumevanje za stav Malte i Italije da ne mogu na svojim plećima da nose temu migracija u ime cele Evrope“, priča nemački ministar policije. „Dakle moramo da ih podržimo. Samo tako će ova stvar funkcionisati. Jasno smo stavili Salviniju do znanja da iskreno hoćemo da mu pomognemo“, rekao je Zehofer.

On se pak založio za brze deportacije u domovine svih onih koji nemaju osnova da traže azil. „Mi kao Evropljani moramo da pošaljemo jasan signal da ne može boraviti u Evropi neko kome zaštita ne treba. I nevladine organizacije imaju odgovornost da ne podstiču ilegalne migracije indirektno“, dodaje Zehofer za DW.

br/nr/dw

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer za DW govori o izbegličkoj krizi u Sredozemnom moru.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Zehofer%3A%20Ho%C4%87emo%20da%20pomognemo%20Salviniju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49661154&x4=11475&x5=Zehofer%3A%20Ho%C4%87emo%20da%20pomognemo%20Salviniju&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzehofer-ho%C4%87emo-da-pomognemo-salviniju%2Fa-49661154&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zehofer-hoćemo-da-pomognemo-salviniju/a-49661154?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 18
Id 49661110
Date 2019-07-20
Title Sloboda za svinje?
Short title Sloboda za svinje?
Teaser Aktivisti za prava životinja u Nemačkoj traže da se uopšte ne jede meso, a sve životinje – oslobode. Debata se vodi izrazito emotivno. Nemci podržavaju bolje uslove za životinje, ali nisu spremni da skuplje plate meso.

Krv prska po zidu i podu. Govedo se rita, ispušta prodoran krik dok mesar dubokim rezom prekida vrat. Da li je životinja mrtva? Udara je u prsa – nema reakcije. Ranije je pokušao da je smiri ubodom u mozak. Neuspešno.

Krvave slike dolaze iz male klanice u Ferbelinu, nedaleko od Berlina. Snimljene skrivenom kamerom objavljene su krajem prošle godine od strane organizacije za zaštitu životinja Animal Right Watch (ARW). Klanica, koja je čak nosila organski pečat kvaliteta, morala je da sezatvori.

Pravilo ili izuzetak?

Cilj aktivista je još veći: zatvaranje svih klanica. Zbog toga šire strašne slike poput onih iz Ferbelina i izlaze na ulice nemačkih gradova – ove subote su u Štutgartu. „Cilj je jednostavan, ne ubijati životinje za ljudske potrebe“, kaže za DW Ahim Štamberger iz organizacije ARW. Skandali kao u Ferbelinu su „uobičajeni u većini klanica“, tvrdi on.

Tome protivreči Hajke Harštik, izvršna direktorka Udruženja nemačke mesne industrije. Tvrdi da su takvi uslovi izuzetak. „Slike su dramatične i ne smeju se tolerisati.“ Nažalost, kaže, uvek postoje takvi izuzeci. „Onda se oni posmatraju kao pravilo, ali to nije istina, a mi pokušavamo učiniti nešto po tom pitanju“, tvrdi Harštik za DW.

Ona kaže i da je mesna industrija poslednjih godina učinila mnogo da bi poboljšala zaštitu životinja. Recimo video nadzor u stajama i klanicama je raširen, a uz pomoć inicijative za zaštitu životinja neki poljoprivrednici drže životinje po standardima iznad zakonskog minimuma. Tako životinje imaju malo više prostora ili dobijaju seno, a ne samo koncentrate.

Ali aktivisti poput onih iz ARW ne žele samo bolje uslove. Oni zahtevaju kraj uzgoja životinja za ljudske potrebe i pravo na život za svaku životinju. „To bi bio minimum, uz to dolaze i pravo na telesni integritet i pravo na slobodu – koliko je to moguće za uzgajane životinje“, kaže Štamberger.

Traži se sloboda za 26 miliona svinja i 12 miliona goveda koje se trenutno nalaze u nemačkim štalama i oborima.

Malo manje šnicli

Nekada se mislilo da je meso zdravo, a životinje glupe i bez osećanja. Ali to se promenilo, tako kažu aktivisti za prava životinja. „Mi jednostavno imamo potpuno nova saznanja i ovaj prvobitni stav više nije opravdan – niti naučno, niti etički – dakle, ne preostaje ništa osim da poptuno napustimo ovaj sistem.“

U Štambergovom klubu je aktivno svega oko 400 članova. Uprkos tome broj Nemaca koji se odriču životinjskih proizvoda. Veruje se da je takvih ljudi danas oko milion.

Na policama supermarketa danas se može naći mnogo više biljnih zamena za meso nego pre tri godine. Nije ni čudo da se prodaja veganske i vegetarijanske hrane od tada udvostručila. I za nemačkim trpezama, u restoranima i kantinama vodi se rasprava o tome da li i koliko mesa treba jesti.

Za proizvođače mesa nema razloga za brigu, kaže predstavnica udruženja Harštik. „Potražnja za svinjetinom malo je opala, ali to je više zbog sve većeg broja muslimana u Nemačkoj. Zato se jede sve više živine.“

„Nije tačno da nemačko stanovništvo masovno postaje vegansko. Nema šanse, to niko ne očekuje.“, dodaje ona. A šta je sa aktivistima za prava životinja kao što su Štamberger i njegovi drugovi? „Ti ljudi su formirali svoja mišljenja i nisu dostupni za argumente“, kaže Harštik.

Malo je rasprava koje se vode tako emocionalno kao one oko dobrobiti životinja i potrošnje mesa. „I to sa obe strane“, kaže aktivista Štamberger. „Ljudi osećaju kao da im se nešto oduzima.“

Kobasica bi trebalo da bude jeftina

Od 2002. godine, nemački Ustav naziva zaštitu životinja državnim ciljem. U zakonu se kaže da životinje ne mogu biti ubijene bez „razumnog razloga“. Međutim, zakoni su često nejasni, na primer kada je reč o „humanom postupanju“. Da li je stvarno prikladno kada se krmače smeštaju u boksove koji su jedva veći od njih?

Prema anketama, velika većina Nemaca se zalaže za bolje uslove uzgoja, veće kontrole i veću zaštitu životinja. Zbog toga će kažu, rado staviti ruku dublje u novčanik.

Ulrih Eneking, profesor Poljoprivrednog marketinga na Univerzitetu u Osnabriku, ispitao je to u anketi i na terenu. Rezultat: tri četvrtine kupaca odlučilo se za kobasicu, odreske i gulaš u jeftinoj verziji. Organsko meso i meso s oznakom zaštite životinja za većinu su bili preskupi.

„Tamo smo utvrdili razliku između stvarne i hipotetičke kupovine“, kaže Eneking za DW. „Poznato je da su Nemci vrlo osetljivi na cene. Nemački potrošači nisu toliko spremni da kupe kvalitetnije proizvode ili odu na pijacu kao što se recimo više radi u Francuskoj.“

„Prodavnica vrvi od ljudi“

Nemačka je i dalje jedna od zemalja s najvećom potrošnjom u svetu – 60 kilograma mesa po osobi godišnje. Uprkos tome, Eneking smatra da trend veganske prehrane postaje sve jači. Čak i aktivista za prava životinja Štamberger veruje da će se u budućnosti sve više ljudi odreći životinjskih proizvoda.

A preduzeće iz Ferbelina, koje je moralo da zatvori klanice zbog videa? Preduzeće naprosto više neće samo klati stoku, rekao je vlasnik za lokalni nemački list. Odvodiće stoku drugde na klanje, onda je obrađivati u Ferbelinu i prodavati u marketu na farmi.

„Prodavnica vrvi od ljudi“, kaže on.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Aktivisti za prava životinja u Nemačkoj traže da se uopšte ne jede meso, a sve životinje – oslobode.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Sloboda%20za%20svinje%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49661110&x4=11475&x5=Sloboda%20za%20svinje%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsloboda-za-svinje%2Fa-49661110&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/sloboda-za-svinje/a-49661110?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 19
Id 49660668
Date 2019-07-20
Title Jošanica u jednoj cevi, profit investitoru iz SNS
Short title Jošanica u jednoj cevi, profit investitoru iz SNS
Teaser Na obroncima Kopaonika beše reka Jošanica. Tu je sada gomila kamenja i raskopane obale. Od bistre vode ostalo je tek nešto tekućine što se probija kroz kamenje. Tako izgledaju posledice malih hidroelektrana.

„To je slika i prilika pošasti zvane mini-hidroelektrane“, kažu meštani Jošaničke Banje. Na obali reke gde je već izgrađen vodozahvat dočekuju aktiviste iz cele Srbije. Pričaju da je duž celog toka Jošanice niklo 15 takvih malih hidroelektrana (MHE).

„Ne morate da budete ni stručni, ni preterano obrazovani da shvatite da ovo nije normalno“, kaže za DW Jelena Drmanac iz Jošaničke Banje. Ona se već šest godina bori protiv izgradnje. „Opasnost presušivanja izvora i gubitka pijaćih voda mene dovodi u strašnu situaciju da razmišljam o tome da li će moja deca moći da piju vodu ili će morati da je kupuju.“

Prvu MHE dobili su i u Brusu na Graševačkoj reci. I oni su naučili lekciju. Sada protestuju zajedno sa kopaoničkim aktivistima, jer još jednu MHE na svojoj reci, kažu, neće dopustiti.

„Investitor je uništio rečno korito“, priča Dobrivoje Tatić iz sela Žiljci kod Brusa. „Posečeno je više od 500 stabala oraha, topole, vrbe što su sadili naši stari.“

U krajevima u kojima žive od voćarstva ujedinjeni su u strahu da neće imati čime da navodnjavaju imanja. Dobrivoje se žali da mu je prinos već opao za pedeset odsto. „Mi smo voćarski kraj, imamo kupinu, malinu – živimo od te reke. Ako ona ode u cevi, nama tamo više nema opstanka.“

Posledice će nas nadživeti

Više nego po opstanak voćarstva, mini hidroelektrane derivacionog tipa, kakve se u Srbiji najviše grade, imaju katastrofalne posledice po životnu sredinu. One se najčešće grade na malim planinskim rekama. Da bi se njihovim koritima uopšte prišlo, prvo se seku stabla i raskopavaju obale.

Na reci se postavlja betonska brana, zatim se od tog mesta u rečno korito ukopavaju cevi koje vodu iz reka odvode do turbo-mašinske hale gde se preko turbina i generatora snaga vode pretvara u električnu energiju.

Prvi rezultat je uništavanje pejzaža i smanjenje kvaliteta vode nizvodno od MHE. „Kada imate zaustavljanje vode, automatski imate i povećanje temperature. Time dobijate uslove za razvoj algi i u tom trenutku imate veću potrošnju kiseonika. Smanjenje kiseonika stvara uslove za promenu drugih parametara i klasa vode automatski mora da pada“, objašnjava doktor Ratko Bajčetić, stručnjak za vodotokove.

Posledice su, međutim, utoliko većih razmera što investitori ne poštuju pravilo biološkog minimuma, što bi značilo da van cevi ostave dovoljno vode da bi se omogućio opstanak živog sveta koji naseljava reku.

Naime, takozvani riblji kanali na MHE uglavnom su nefunkcionalni, a u danima kada je vodostaj prirodno nizak, pregrađuju kamenjem, limom, daskama i tako zahvataju sto odsto vode. Redovna je praksa zahvatanje čak i one količine vode rezervisane za riblju stazu, i njeno puštanje u cev, kako elektrane ne bi morale da prestaju sa radom i proizvodnjom struje.

Tako MHE može da proizvede više struje, ali rečna korita isušuju i u njima izumiru zaštićene životinjske vrste, poput potočnih pastrmki karakterističnih za Jošanicu.

Turbine i bezakonje

„Radovi su ugrozili i oštetili ekosistem Jošaničke reke u većoj meri i na širem prostoru“, potvrdio je i Zavod za zaštitu prirode kada je 2013. godine na inicijativu meštana obišao Banju. Nije vredelo.

Ali upiranje prstom bundžijama se obilo o glavu. Kažnjeni su, kažu, izgradnjom mašinske zgrade tik pored kuća u kojima žive. „Nisu stavili zvučnu izolaciju i moja porodica je izložena buci turbine koja je snage 98 decibela i buke generatora koji je snage 91,8 decibela“, žali se Aleksandar Drašković, aktivista iz Jošaničke Banje.

Osim što njima život čini nemogućim, buka im je, dodaje, oterala i turiste koji su u Banju često svraćali. „Ljudi su investirali u kuće kako bi se bavili turizmom. Sad ne možemo nikome da izdamo apartman, jer ko god da dođe i čuje tu buku, samo se spakuje i ode na drugu stranu“, dodaje Drašković.

Zato je prvi put u šezdesetoj godini života presavio tabak i na kraju dobio spor protiv investitora – ali tek prvostepeno. „MHE Velež 1, za koji je papire ishodovao Bojan Jakovljević, u tom trenutku poslanik SNS u Skupštini Srbije, napravili su tako što su napisali da se ona ne nalazi na teritoriji Jošaničke Banje. Sve su to napravili na osnovu lažnog papira koji je potpisao Goran Petković koji je vodio lokalnu samoupravu, a geometri iz katastra su pronašli da se ona nalazi baš u epicentru Jošaničke Banje. Sada čekamo rasplet na apelacionom sudu“, objašnjava Drašković.

„Država je umrla“

Dok čekaju kraj spora, koriste svaku priliku da upozore javnost na agresivnost investitora i pasivnost države koja, kažu, dozvoljava sve i svašta. „Gradi se bez monitoringa, bez rešenja, sa volšebnom matricom u kojoj vam inspektor dođe, vidi da nema reke, a onda kaže: ali oni imaju papire“, priča Drašković.

Argument države je, međutim, da Srbija, kao potpisnica ugovora o osnivanju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope i Evropske unije, ima obavezu da do 2020. godine počne da iskorišćava 27 odsto struje dobijene iz obnovljivih izvora.

„Ali mi imamo resurse za geotermalnu energiju, solarnu energiju, biomasu, petrogeotermalnu energiju i sve smo to nudili tadašnjoj ministarki Zorani Mihajlović. Umesto toga smo dobili cevi koje su ucevile oko 27,2 kilometara naših reka“, kivan je Drašković.

Lokalna koordinatorka za kampanju „Spasimo plavo srce Ervope“ Iva Marković, koja predvodi posetu aktivista ovom kraju, dodaje da je žrtva prevelika. „MHE donose samo dva procenta zelene energije od onoga što je potrebno Srbiji. Za to vreme pravimo nepopravljive štete po prirodu i lokalne zajednice koje zavise od te prirode.“

Ona podseća i da se uprkos pozivanjima na primere Austrije i Nemačke, MHE ni tamo ne grade već deset godina. „Uočili su koliko štetu nanose i negde se čak i vade sa reka. Tako da stvarno ne moramo da prolazimo sve pogrešne cikluse koje su neki već prošli.“

Međutim, do aprila ove godine već je izgrađeno 125 MHE i izdato 1.700 dozvola za izgradnju, od čega je čak 37 odsto predviđeno u zaštićenim područjima. Za investitore i dalje zlatna koka, jer su najjeftiniji način da se proizvede zelena energija koju država skupo plaća.

Naime, državni elektro-distributer vlasnicima malih hidroelektrana dvanaest godina garantuje povlašćenu cenu otkupa od oko dvanaest evrocenti za kilovat-čas. Redovna struja košta upola manje. Razliku plaćaju građani kroz „naknadu za povlašćene proizvođače“, kako stoji na računu za struju.

Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), najviše novca potrošeno je na MHE u vlasništvu EPS-a i one povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića.

„Naš sistem je dodatna komplikacija, upravo iz tog razloga što otvara mogućnost za biznis šeme koje su izuzetno profitabilne i otvaraju niz mogućnosti za korupciju“, dodaje Iva Marković.

U tom sistemu kočnicu je povukao jedino ministar zaštite životne sredine Goran Trivan stavom da je gradnja MHE u zaštićenim područjima nedopustiva i najavio izmene zakona kojim će se gradnja u tim delovima zabraniti.

„Ministar razume problematiku i ne sumnjam da ima dobru volju da se obustavi gradnja, ali mislim da to jeste kompromisna ideja, s obzirom na to da i reke u nezaštićenim područjima opet imaju neku vrednost i da priroda ne zna za administrativne granice. Svaki poremećaj biodiverziteta uzrokuje dalje probleme“, smatra Marković.

Jedan dan iluzije

Za to vreme, vladajuća stranka kreće u kontranapad. Na dan posete aktivista predvođenih kampanjom „Spasimo plavo srce Evrope“ Jošaničkoj Banji, doček je organizovala i grupa građana koji podržavaju izgradnju MHE, noseći parole „Srbiji trebaju investicije, a ne lažni ekolozi“, „Banja živi od MHE, a vi od stranog kapitala“ i „Nemci, čuvajte vaše plavo srce, Srbiju ostavite Srbima“.

„Okupili smo se da kažemo istinu, da ne slušamo više laži koje dolaze od stranih interesnih grupa koje finansiraju lokalne organizacije u Srbiji i regionu da pobunjuju javnost protiv izgradnje MHE“, rekao je za agenciju Tanjug Goran Jemuović iz Baljevca kod Jošaničke Banje, koji je zaposlen u jednoj od MHE.

Aktivisti su došli, ali na drugu lokaciju, kako bi izbegli sukob. „To je prvi put da se tako nešto dešava, a ono što je najtragičnije, to je nenajavljeni skup na kom je prisustvovao potpredsednik opštine Raška sa službenim opštinskim automobilom“, priča Aleksandar Drašković.

„Tu je bio i Bojan Jakovljević, vlasnik najvećeg broja MHE na ovom potezu, kadar SNS. Tu nisu bili ljudi iz Jošaničke Banje, bila je jedna mala grupa ljudi koja je vezana radnom obavezom, jer su primljeni da rade u sistemu MHE, a sve ostalo je ekipa iz Srpske napredne stranke, mladi ljudi nesvesni onoga što će da se desi“, kaže Drašković.

Na etikete da su plaćenici, kažu, već su se navikli. „Mi faktički branimo njihove reke od njih samih, jer su prešli na drugu stranu iz raznih, najčešće finansijskih razloga, ne shvatajući da će ovo dovesti do takvih posledica da im taj novac sutra neće ništa značiti“, kaže Jelena Drmanac.

Ali malu bitku su, veruju, ipak dobili. Zbog posete aktivista iz cele Srbije puštena je voda kroz korita i riblje staze. „Hvala vam, spasili smo reke barem na jedan dan“, rekao im je Drašković. A dobijene bitke od Despotovca, Vlasotinca, Dimitrovgrada, Kraljeva, Paraćina, daje mu nadu da je moguće i dobiti rat za „plava srca Evrope“.

„Ovo je pitanje opstanka. Ako se taj proces ne zaustavi, imaćemo egzodus ljudi iz ovog kraja, jer ako nemaju egzistenciju, ljudi će napustiti ovaj prostor, a ako ga napuste, ne postoji mogućnost da država sačuva tu teritoriju i biće po onoj narodnoj: čije su ovce njegova je livada“, zaključuje Drašković.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Na obroncima Kopaonika beše reka Jošanica. Od bistre vode ostalo je tek nešto tekućine što se probija kroz kamenje.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Jo%C5%A1anica%20u%20jednoj%20cevi%2C%20profit%20investitoru%20iz%20SNS&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49660668&x4=11475&x5=Jo%C5%A1anica%20u%20jednoj%20cevi%2C%20profit%20investitoru%20iz%20SNS&x6=0&x7=%2Fsr%2Fjo%C5%A1anica-u-jednoj-cevi-profit-investitoru-iz-sns%2Fa-49660668&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/jošanica-u-jednoj-cevi-profit-investitoru-iz-sns/a-49660668?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49660208_303.jpg
Image caption Meštani pokazuju slike suvog korita Jošanice
Image source DW/S. Kljajić

Item 20
Id 49660561
Date 2019-07-20
Title Tači je opet glavni, podela Kosova opet u igri
Short title Tači je opet glavni, podela Kosova opet u igri
Teaser Ostavkom Ramuša Haradinaja predsednik Hašim Tači ostaje bez glavnog konkurenta. To bi moglo da vrati na sto ideju o razmeni: teritorija za priznanje, komentariše Vilma Filaj-Balvora, urednica redakcije DW na albanskom.

Dvadeset godina posle rata na Kosovu su mnoge rane otvorene, većina zločina nekažnjena, a pomirenje Srba i Albanaca se ne nazire. Ipak, važna stvar je započeta osnivanjem Specijalnog suda koji se u petak pobrinuo za naslove: pozivanjem premijera Ramuša Haradinaja novi tribunal odmah cilja na sam vrh UČK.

To je drugi put da Haradinaj dobrovoljno odlazi u Hag. I prvi put, 2005. godine, je iz istog razloga podneo ostavku. Nakon njegovog oslobađanja usled nedostatka dokaza ostala je sumnja da su svedoci zastrašivani i ubijani. Haradinaj je u Prištini dočekan kao nacionalni heroj.

Nova ostavka Haradinaja mogla bi da ima dalekosežne posledice po Kosovo – odlaskom glavnog igrača pomera se klatno moći. Od početka rada ove Vlade pre dve godine je Haradinajeva takozvana „ratna koalicija“ bila veoma trusna, a izazovi ogromni: teški odnosi sa Srbijom, korupcija, visoka nezaposlenost i Damoklov mač Specijalnog suda.

Mogao se predvideti prevremeni kraj ove vlasti.

Posebno u dijalogu sa Beogradom sada u Prištini nastaje novi odnos snaga: Haradinaj se odlučno zalagao za dijalog na čijem će kraju biti priznanje Kosova i suprotstavljao se izmeni granice. To su kao mogućnost nabacili kosovski predsednik Hašim Tači i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić.

Svojim držanjem po ovom pitanju je Haradinaj osvajao političke poene na Kosovu i u inostranstvu. Jer mnoge članice EU – pre svih Nemačka – izjasnile su se protiv pomeranja granica u Evropi.

Ipak, Haradinaj je dospeo pod masivan međunarodni pritisak kada je njegova Vlada uvela visoke carine na uvoz iz Srbije. Od tada je dijalog u dubokom ledu – ali sa njim i moguća razmena teritorija. Haradinaj nije popuštao oko carina uprkos intenzivnim pokušajima posredovanja.

Njegova tvrdoglavost bi mu pre ili kasnije politički došla glave. Hag je samo ubrzao odlazak. Haradinajev potez je konsekventan i ispravan: predaće se u ruke pravosuđa.

Odlazak sa političke pozornice – čak i ako je samo privremen – promeniće scenu na Kosovu. Hašim Tači i njegova Demokratska partija ostaju bez glavnog protivnika u pitanju dijaloga sa Beogradom. Tako bi ponovo mogao da se podgreje predlog o kojem se govori više od godinu dana – teritorija u zamenu za priznanje.

Sporazum koji bi išao u ovom pravcu bez širokog konsenzusa stanovništva na Kosovu ne bi bio dobro znamenje za dugoročno i održivo rešenje kosovskog pitanja

Specijalni sud za albanske ratne zločine tokom sukoba na Kosovu je u petak načinio snažan korak u pravcu pravosudnog suočavanja sa prošlošću. To je ohrabrujući znak za Kosovo.

Na političke posledice Haradinajeve ostavke se izgleda neće dugo čekati – u dijalogu sa Srbijom moglo bi da bude pozitivnih pomaka. Ali po svaku cenu valja izbeći nekakav truli dogovor na temelju trenutne političke slabosti Kosova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ostavkom Ramuša Haradinaja predsednik Hašim Tači ostaje bez glavnog konkurenta.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Ta%C4%8Di%20je%20opet%20glavni%2C%20podela%20Kosova%20opet%20u%20igri&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49660561&x4=11475&x5=Ta%C4%8Di%20je%20opet%20glavni%2C%20podela%20Kosova%20opet%20u%20igri&x6=0&x7=%2Fsr%2Fta%C4%8Di-je-opet-glavni-podela-kosova-opet-u-igri%2Fa-49660561&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tači-je-opet-glavni-podela-kosova-opet-u-igri/a-49660561?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 21
Id 49660321
Date 2019-07-20
Title El Čapo je mit, pravi gospodari kokaina rade dalje
Short title El Čapo je mit, pravi gospodari kokaina rade dalje
Teaser Jedan narko-bos će na doživotnu robiju. Ali suđenje u Njujorku se nije ni dotaklo pravog pitanja – ko pomera drogu svetom i obrće milijarde. Za DW piše Anabel Hernandez, čuvena meksička novinarka koja istražuje ovu temu.

Svet je u sredu obišla vest o presudi protiv meksičkog narko-bosa Hoakina Guzmana Loere, poznatog kao El Čapo. Među većinom od ne tako brojnih i dobro upućenih posmatrača ovog procesa raširilo se zadovoljstvo: El Čapo je osuđen na doživotnu kaznu plus trideset godina zatvora, a trebalo bi da vrati 12,6 milijardi dolara koliko je navodno stekao tokom dve decenije kriminalne karijere.

„Proces veka“ praćen je kao TV novela. Nema sumnje da je suđenje bilo najpoznatije svoje vrste, zahvaljujući medijima i društvenim mrežama.

Malo je ironično što je na kraju El Čapo ipak postao svetski poznat. O tome je sanjao još otkako je sa sedam godina morao da napusti školu kako bi pomagao ocu u ilegalnom uzgoju droge u meksičkoj saveznoj državu Sinaola. Ali, verovatno je drugačije zamišljao svoju slavu.

Tri meseca je sedeo na optuženičkoj klupi u Bruklinu, Njujork. Prvo je zatočen u hladnu ćeliju bez ikakvih popusta. Slušao je kako četrnaest bivših partnera, podređenih i čak njegova bivša ljubavnica i meksička kongresmenka pričaju bizarni istorijat prepun nasilja, osvete i surovosti.

Advokati su naložili El Čapu da ćuti jer bi svaka reč samo pogoršala njegove izglede. Poslednje reči koje je čuveni narko-bos izgovorio pre izricanja presude takođe nisu bile posebno slavne: „Ovde nema pravde“, rekao je i požalio se na „neljudski tretman“ u zatvoru. „Sjedinjene Države nisu ništa bolje od bilo koje druge korumpirane zemlje“, žalio se.

To je dakle bio kraj i vrhunac jednog mita koji su stvorile vlasti u SAD i Meksiku, a mediji ga proneli širom sveta. Priča o seljaku iz planina Sinaloe, genijalnom kriminalnom umu neuporedivog šarma, čoveku koji jedva zna da čita i piše pa je ipak postao jedan od najbogatijih ljudi sveta. Dejvid Kioperfild kokaina koji pucne prstima i droga nestane na jednom kraju sveta da bi se pojavila na drugom.

Sve to uz pomoć malog broja saučesnika, ali i nekih visokih državnih službenika iz sistema bivših predsednika Meksika Felipea Kalderona i Enrike Penje Nijeta. Tu je bio i bivši visoki funkcioner tajne službe Đenaro Garsija Luna u čijem su slučaju iskazi svedoka ostali tajni.

Pravo pitanje nije ni postavljeno

Od početka procesa je američki sudija Brajan Kogan stavio veto na ispitivanje pojedinosti koruptivnog sistema kartela iz Sinaloe u Meksiku i van njega. Nije meksička vlast na optuženičkoj klupi, rekao je Kogan u novembru na saslušanju zatvorenom za javnost – ja sam ipak pribavila transkript.

Prema Koganu, valjalo je samo razjasniti da li je Guzman Loera kriv za deset zločina koji mu se stavljaju na teret: proizvodnja i međunarodno rasturanje droga, pranje novca, upotreba vatrenog oružja i tako dalje.

Ali kako se uopšte mogu objasniti zločini El Čapa i njihove posledice ako se ne priča o korupciji u Meksiku i šire? O korupciji koja je baronu droge i mnogim drugima omogućila da izvoze narkotike po celom svetu? Kako objasniti da kartel nekažnjeno zarađuje milione dolara za svaku tonu droge, a da ne pomenemo pravni sistem koji omogućava da se prljav novac opere? Kako objasniti to što kartel Sinaloa i dalje igra ulogu u globalnoj trgovini drogom iako je El Čapo već dve godine u strogom zatvoru u Njujorku?

Posle četrnaest godina istraživanja o istorijatu, strukturi i načinu rada Sinaloe dobro znam da je pozadina daleko dublja i kompleksnija nego što nam se predstavlja svođenjem procesa na El Čapa.

Prema Institutu za analizu odbrane, jednom trustu mozgova koji savetuje američko Ministarstvo odbrane, El Čapov kartel je zastupljen na 80 odsto zemljine kugle: na celom američkom kontinentu, u zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Holandije, Španije, Nemačke, na zapadu Afrike, u metropolama Indije i Kine, pa sve do Australije i Novog Zelanda.

Teritorijalna zastupljenost kartela i impresivne količine novca iz trgovine drogom zahtevaju da se stvar posmatra drugačije.

Prema jednom knjigovođi, čije je svedočenje u ovom procesu prošlo maltene ispod radara, kartel u Kolumbiji, Peruu i Boliviji kupuje kilogram kokaina za 2.500 dolara. Isti kilogram u Meksiku ima velikoprodajnu cenu od 15.000 dolara. Četvrtina ili petina tržišne cene dovoljne su da pokriju bruto-troškove proizvoda, uključujući transport. Ostalo je profit. Gde god da kilogram kokaina završi na ovom svetu, kartel je dobar 300 do 400 odsto nabavne cene.

Brojke su interesantnije kada kilogram droge putuje dalje. U Los Anđelesu se na veliko prodaje za 20.000 dolara, u Čikagu za 25.000, Njujorku za 35.000 dolara. U Italiji to ide do 55.000 dolara, a u Australiji do čak 140.000.

Pet punjača i tri telefona

Ovaj posao sveprisutnim čine pare, a ne kriminalni talenat El Čapa. Da li iko ozbiljan može da poveruje da se poslovni model sa ovakvim maržama može zaustaviti tako što smestite Guzmana Loeru u zatvor? Šta će biti sa ovim profitima onda? To je pitanje na koje je trebalo da odgovori proces protiv El Čapa. Ali niko na to ne želi da odgovori.

Brojeve treba staviti u vezu sa najčuvanijim tajnama meksičke vlasti: koliko je nekretnina, firmi, bankovnih računa, nakita i keša zaplenjeno od Hoakina Guzmana Loere, njegove familije ili bliskih osoba od 2006. do kraja prošle godine? Dakle u vreme šestogodišnjih mandata predsednika Kalderona i Nijeta koji su najavljivali „snažan“ i „nemilosrdan“ rat protiv trgovine drogom?

Tražila sam da mi, na osnovu meksičkog zakona o transparentnosti, nove vlasti levičarskog predsednika Lopeza Obradora dostave ove podatke. Oni su odbijali pozivajući se na istragu koja je u toku i nacionalnu bezbednost.

Na kraju sam ipak dobila podatke. Odgovor glasi: zaplenjena su tri ručna sata, jedna parcela, pet komada vatrenog oružja, 171 patrona, pet punjača, jedan računar i tri mobilna telefona. Smešan spisak i njegovo sramotno držanje u tajnosti govore za sebe.

Velika igra moći u obliku trgovine tonama droge u Sjedinjenim Državama i drugde nastaviće se i bez Guzmana Loere. Pravi gospodari igraju dalje. Hoakin Guzman Loera je samo šahovska figura u ovoj partiji.

Presuda protiv El Čapa iz Njujorka izazvaće u javnom mnjenju varljivi osećaj pravde. Ali neće zaplašiti ni one koji odlučuju da budu šrafčići nepregledne mašinerije međunarodne trgovine drogom, a kamoli istinske bosove i druge velike profitere sistema. El Čapo nije jedan od njih. Glavni krivci nisu u zatvoru.

*Novinarka i autorka Anabel Hernandez, 1971, godinama istražuje i piše o narko-kartelima i korupciji u Meksiku. Nakon više pretnji smrću napustila je domovinu i sada živi u Evropu. Ove godine ju je DW odlikovao Nagradom za slobodu govora.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Jedan narko-bos će na doživotnu robiju. Ali suđenje se nije ni dotaklo pravog pitanja – ko pomera drogu svetom?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::El%20%C4%8Capo%20je%20mit%2C%20pravi%20gospodari%20kokaina%20rade%20dalje&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49660321&x4=10660&x5=El%20%C4%8Capo%20je%20mit%2C%20pravi%20gospodari%20kokaina%20rade%20dalje&x6=0&x7=%2Fsr%2Fel-%C4%8Dapo-je-mit-pravi-gospodari-kokaina-rade-dalje%2Fa-49660321&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/el-čapo-je-mit-pravi-gospodari-kokaina-rade-dalje/a-49660321?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49624987_303.jpg
Image caption Skica iz sudnice: El Čapo (desno) na izricanju presude
Image source picture-alliance/dpa/E. Williams

Item 22
Id 49659993
Date 2019-07-20
Title Haradinaj treći put u Hagu – da li su svedoci sada zaštićeni?
Short title Da li su svedoci sada zaštićeni?
Teaser Optužbe za ratne zločine i mafijaške aktivnosti dugo prate Ramuša Haradinaja, piše nemačka štampa. U Hagu je dvaput oslobođen nakon što su svedoci nerazjašnjeno ginuli. Sada je podneo ostavku i po treći put ide u Hag.

„Ramuš Haradinaj je umetnik političkog preživljavanja“, piše berlinski Tagesšpigel. „Bez obzira da li su u pitanju ratni zločini ili mafijaške aktivnosti – nekadašnjem komandantu UČK nikada ništa nije dokazano. Za sada.“

Većina nemačkih medija prenela je da je kosovski premijer iznenađujuće podneo ostavku nakon što je dobio poziv Specijalnog suda za zločine UČK u svojstvu osumnjičenog. Haradinaj bi trebalo da bude ispitan u Hagu sledeće sedmice.

„Haradinaj već ima turbulentni istorijat odnosa sa Haškim tribunalom“, piše dalje Tagesšpigel. Taj sud ga je dvaput – 2005. i 2011. godine – optužio zbog ratnih zločina. „U oba slučaja je oslobođen. Upadljivo je pri tome bilo što su brojni svedoci ginuli na delimično nerazjašnjene načine.“

Noje cirher cajtung podseća da se bivša glavna tužiteljska Tribunala Karla del Ponte i u svojoj biografiji žalila na „masivno zastrašivanje svedoka koje je onemogućilo valjano izvođenje dokaza“.

„Otvoreno je pitanje da li će novi sud bolje izaći na kraj sa ovim problemom. Dvadeset godina nakon događaja svaka optužnica počiva skoro isključivo na iskazima svedoka. Skepsu budi to što mlada institucija ima već trećeg glavnog tužioca, ali još nijednu optužnicu“, zaključuje ugledni švajcarski list.

Portal hamburškog nedeljnika Cajt podseća da su bivši komandanti UČK Rustem Mustafa Remi i Sami Luštaku u januaru već morali da se pojave u Hagu. „Kosovski mediji izveštavaju da bi već tokom godine mogle da budu podignute prve optužnice. Ima spekulacija da bi Haradinaj kao i predsednik Hašim Tači i predsednik parlamenta Kadri Veselji mogli biti optuženi.“

Švajcarski javni servis SRF se u naslovu svog priloga pita: „Ratni zločinac ili žrtveni jarac?“ Citirana je politikološkinja Aulona Memeti koja kaže da je nečuveno da se Haradinaj treći put izvodi pred sud. „To znači: ko ne odgovara međunarodnoj zajednici biva uklonjen.“

SRF navodi da je „u novembru Haradinaj stekao nove protivnike u međunarodnoj zajednici kada je njegova Vlada uvela carine od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH. Ali upitno je da li je to zbilja igralo ulogu u ponovnom pozivanju u Hag.“

Podseća se da su osnova Specijalnog suda izveštaji Švajcarca Dika Martija za Savet Evrope. Uz to „nemačka Savezna obaveštajna služba je 2005. došla do zaključka da se Haradinajev porodični klan na posleratnom Kosovu bavio 'čitavim spektrom kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti'. Ipak je zatim napredovao sve do mesta šefa Vlade“, zaključuje švajcarski javni servis.

Austrijski list Prese naziva ostavku Haradinaja „potezom koji će snažno protresti unutrašnju politiku Kosova“.

Predsednik Kosova Hašim Tači ima 45 dana da imenuje novog mandatara ili da raspiše nove izbore.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Optužbe za ratne zločine i mafijaške aktivnosti dugo prate Ramuša Haradinaja, piše nemačka štampa.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Haradinaj%20tre%C4%87i%20put%20u%20Hagu%20%E2%80%93%20da%20li%20su%20svedoci%20sada%20za%C5%A1ti%C4%87eni%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49659993&x4=10687&x5=Haradinaj%20tre%C4%87i%20put%20u%20Hagu%20%E2%80%93%20da%20li%20su%20svedoci%20sada%20za%C5%A1ti%C4%87eni%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fharadinaj-tre%C4%87i-put-u-hagu-da-li-su-svedoci-sada-za%C5%A1ti%C4%87eni%2Fa-49659993&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/haradinaj-treći-put-u-hagu-da-li-su-svedoci-sada-zaštićeni/a-49659993?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/15847745_303.jpg
Image caption Bivši borci UČK u prizrenu 2000. godine
Image source picture-alliance/dpa

Item 23
Id 49634731
Date 2019-07-19
Title Crkva će se udaviti u crnim parama
Short title Crkva će se udaviti u crnim parama
Teaser Ruska pravoslavna crkva dobila je, Putinovim ukazom, još jedan veliki izvor prihoda. Sve više građana prezire pohlepu onih koji propovedaju odricanje. To je put u propast, piše u autorskom tekstu za DW Konstantin Egert.

Rusija je dobila monopol u još jednoj „privrednoj grani“. Predsednik Vladimir Putin je potpisao ukaz kojim se uređuje ko su to „hodočasnici“ i šta je „hodočašće“. Kratki dokument zapravo stavlja organizaciju poseta svetim mestima isključivo u ruke verskih zajednica ili struktura koje su one ovlastile.

Veliki broj putničkih agencija koje su organizovale hodočašća će ili ostati bez prihoda ili će morati da se podredi i deli pare sa dva glavna organizatora takvih putovanja – Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC) i većem muftija. Na kraju krajeva i ruski muslimani idu do svetih mesta u Saudijskoj Arabiji.

Glavni lobista iza ovog ukaza je patrijarh Kiril. Takođe je tražio – i dobio – da verske organizacije ne moraju da podnose poreske prijave i da mogu da plaćaju svoje zaposlene koliko im je volja, a ne koliko propisuju zakoni o radu.

„Hodočasnički“ ukaz je poslednji čin pretvaranja glavnih ruskih konfesija – preciznije, njihovih rukovodećih struktura – u velike i nekontrolisane fabrike za priliv i pranje crnog novca.

Struktura RPC je strogo hijerarhijska i podseća na vojsku. Obični parosi – ljudi koji obično podižu nekoliko dece – potpuno su nemoćni u toj strukturi, nemaju utvrđenu platu i imaju neograničene obaveze. Oni ništa neće dobiti ovim rešenjem Kremlja. Naprotiv, dok okuplja vernike za hodočašća, lokalni sveštenik će ni kriv ni dužan morati da im objašnjava zašto više ne mogu da biraju u čijoj će organizaciji i po kojoj ceni ići na put.

U žargonu biznisa, samo će rukovodstvo RPC imati benefite od sistema u čijem je kreiranju učestvovalo preko patrijarha.

Predstavnici RPS vole da kažu da u Rusiji ima skoro osamdeset ili čak sto miliona pravoslavaca. Ipak, statistike i moje lično iskustvo običnog vernika pokazuju da u praksi samo mali broj ljudi živi hrišćanskim životom, redovno čita Sveto pismo, ide na pričest i bogosluženje nedeljom.

Prema nalazima centra Levada, procenat takvih nikada nije prešao 10 ili 12 odsto onih koji sebe zovu pravoslavnim. Razume se, poseta ili donacija crkvi je svačiji lični izbor. Ali tako skroman udeo aktivnih vernika stvara problem crkvenoj strukturi koja ima brojne nekretnine i vidi sebe jednim od simbola ruske državnosti – naprosto im nedostaje novca.

Crkvena hijerarhija dakako ne želi da bude siromašna. Današnji poglavar je to shvatio još dok je bio mitropolit Kalinjingrada i Smolenska, kada se završio religiozni bum krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Ustrojavanje crkve po vertikali bilo je i tada i sada njegova glavna preokupacija.

Dovoljno je popričati sa nekim običnim sveštenikom da se sazna kako funkcioniše vertikala. Svakog meseca svaka parohija u koverti daje određenu sumu glavešini crkvenog okruga. On onda deblju kovertu nosi episkopu, ovi ih daju mitropolitima, a ovi nose u Moskvu.

Tu su i državne pare za obnovu i restauraciju crkvenih objekata, a te poslove dobijaju oni koji su bliski crkvi. Doduše i pravoslavni – i ne samo takvi – biznismeni nikada ne odbijaju kada ih neki guverner ili predsednik države, skupštine ili vlade zamole da pomognu crkvi. Nije čudo da je patrijarh redovno u vrhu neformalne liste lobista kakvu sastavljaju ruski poslovni magazini.

Slična je priča i kod muslimana – uz opasku da tamo nema stroge hijerarhije pa se sredstva drugačije raspoređuju. Takođe, muslimanski vernici u proseku pomažu versku zajednicu nešto više od pravoslavnih. Ali nema nikakve sumnje da je sistem uvek podložan korupciji, bez obzira na veroispovest.

Ovo sve političkom režimu garantuje bespogovornu lojalnost rukovodstva najvećih konfesija u Rusiji. Neprozirni finansijski tokovi uvek mogu biti odličan razlog da državne inspekcije ili policija banu na vrata. Naravno, oni će to učiniti samo ako režim vidi potrebu.

U zamenu za dozvolu da budu alave na pare zvanične religijske strukture podržavaju politiku Kremlja i aktivno učestvuju u stvaranju državne ideologije zasnovane na neslobodi i svevlasti. Pri tome sa pravne tačke gledišta država ostaje sekularna – ona izdvaja pare jedino za restauraciju crkava i manastira zato što se smatraju spomenicima istorije i arhitekture te podržava socijalne programe.

Narod dobro vidi šta se zbiva. Poslednjih godina nastaje talas maltene militantnog ateizma, posebno među mladima i pripadnicima srednje klase i to najviše jer ljudi odbijaju licemerje i pohlepu onih koji pozivaju na asketizam i duhovnost.

Hijerarhija RPC ne obraća pažnju na tu manjinu, smatraju ih grupom skandaloznih snobova koji uzimaju pare od Stejt dipartmenta i Džordža Sorosa. Ali to je velika greška.

Slogani ljudi koji su u maju u Jekaterinburgu protestovali protiv izgradnje hrama su nagoveštaj kakav bi stav o crkvi uskoro mogao da ima najveći deo društva. I kako bi se, možda, jednog dana ponašale postputinovske vlasti prema religijskim organizacijama, a posebno prema RPC.

Jedini put da se izađe iz korupcionaške zamke jeste da se prizna da jurnjava za brojem nominalnih vernika i statusom uništava crkvu. Naprosto, bolje je biti siromašniji, ali zato slobodan i poštovan.

Ne vidim nikakve naznake da neko u RPC ima takav uvid. Bojim se da se neumitno približava trenutak kolapsa sadašnje crkvene strukture.

*Ruski novinar i politički komentator Konstantin fon Egert je redovni kolumnista DW na ruskom jeziku i voditelj emisija na TV kanalu Dožd. Ranije je bio urednik moskovske redakcije servisa BBC i glavni urednik radija Komersant FM.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ruska pravoslavna crkva dobila je, Putinovim ukazom, još jedan veliki izvor prihoda.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Crkva%20%C4%87e%20se%20udaviti%20u%20crnim%20parama&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49634731&x4=10660&x5=Crkva%20%C4%87e%20se%20udaviti%20u%20crnim%20parama&x6=0&x7=%2Fsr%2Fcrkva-%C4%87e-se-udaviti-u-crnim-parama%2Fa-49634731&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190719&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/crkva-će-se-udaviti-u-crnim-parama/a-49634731?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/46757502_303.jpg
Image caption Patrijarh Kiril i predsednik Putin
Image source picture-alliance/AP Photo/A. Nemenov

Item 24
Id 49631178
Date 2019-07-18
Title „Tajne“ misije Bundesvera
Short title „Tajne“ misije Bundesvera
Teaser Nemačka vojska završila je misiju u Kamerunu. Kakvu misiju? To su se zapitali mnogi, čuvši ovu vest. Vlada u Berlinu bez znanja parlamenta šalje vojne instruktore u nekoliko zemalja. Poslanici to kritikuju.

Pored Kameruna su Niger i Tunis dve afričke zemlje u kojima Nemačka sprovodi obuku vojske i policije – bez mandata parlamenta u Berlinu. Na upit DW je Ministarstvo odbrane potvrdilo postojanje tih misija dodavši da zakon ne zahteva odobrenje Bundestaga za slanje vojnih i policijskih instruktora u „mirne zemlje“ – sve dok nemačka vojska nije umešana u oružane konflikte.

Kristof Hofman, poslanik opozicionih Liberala koji predvodi parlamentarnu grupu za Centralnu Afriku, nema načelni problem sa ovom misijom. Za DW kaže da se niko ne buni ni kada nemački vojnici učestvuju u obukama u Kanadi.

„Misija u Kamerunu je počela pre četiri godine u vreme velikih problema sa Boko Haramom na severu Kameruna“, podseća Hofman na vreme kada je ta teroristički grupa bila na vrhuncu snage. „Mislim da je humanitarni čin pomoći Kamerunu da se odbrani od terorista.“

Da li Ministarstvo laže?

Međutim, poslanik kaže da se situacija u međuvremenu dramatično promenila. „Nemačka vojna misija je trebalo da se okonča pre dve godine nakon što je konflikt između anglofonog i frankofonog stanovništva na jugoistoku zemlje postao nasilan“, dodaje Hofman.

Njegov kolega iz stranke Levice Štefan Libih je zapravo zaslužan što je javnost uopšte saznala koliko traje ova misija u Kamerunu. Misije poput ove se tretiraju skoro kao državne tajne i parlament se čak ni ne obaveštava. Libih je poslao upit Ministarstvu odbrane i dobio odgovor da je misija okončana „po planu“.

„Sintagma 'po planu' je pomalo neiskrena“, kaže Libih za DW. Pre samo nekoliko sedmica je Vlada saopštila da razmatra produženje te misije. „Zato sam sada postavio upit i onda su mi rekli da je misija okončana. Verujem da bi, da nije pokrenuta debatu u javnosti i parlamentu, misija verovatno bila nastavljena.“

Prvi je o „tajnim“ misijama nemačke armije govorio socijaldemokrata Hans-Peter Bartels, parlamentarni poverenik za Bundesver. On je kritikovao kabinet Angele Merkel jer zaobilazi parlament.

Misija ima logike

Ibrahim Muiše, politikolog sa kamerunskog univerziteta Jaunde koji trenutno kao gostujući predavač boravi u Nemačkoj, kaže da je pomoć vojsci Kameruna bila opravdana. „Imamo 'anglofonu krizu', Boko Haram, a na istoku pobunjenike iz Centralnoafričke Republike koji često upadaju na našu teritoriju. Mislim da postoje razlozi za obuku naših snaga bezbednosti“, dodaje on za DW.

Muiše podseća da broj nemačkih vojnih instruktora u ovoj afričkoj zemlji ni u jednom trenutku nije bio veći od deset.

Kristof Hofman, nemački Liberal, saglasan je sa tim. Nedavno je posetio Kamerun gde su mu tamošnji parlamentarci preneli da bi kancelarka Merkel trebalo da dođe u Kamerun i pokrene mirovni proces. Nemačke stranke su u zajedničkom pismu pozvale Merkel da to učini. „To bi bila dobra uloga Nemačke“, zaključuje Hofman.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nemačka vojska završila je misiju u Kamerunu. Vlada u Berlinu bez znanja parlamenta šalje instruktore u Afriku.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::%E2%80%9ETajne%E2%80%9C%20misije%20Bundesvera&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49631178&x4=10660&x5=%E2%80%9ETajne%E2%80%9C%20misije%20Bundesvera&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftajne-misije-bundesvera%2Fa-49631178&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190718&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tajne-misije-bundesvera/a-49631178?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47393980_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/M. Assanimoghaddam

Item 25
Id 49584432
Date 2019-07-14
Title Tropska oluja stigla na kopno, u Nju Orleansu strahuju
Short title Tropska oluja stigla na kopno, u Nju Orleansu strahuju
Teaser Oluja nazvana „Beri“ izgubila je na snazi pred kopnom SAD, ali nosi veliku količinu padavina. Oko sto hiljada ljudi ostalo je bez struje, a oni iz obalskih mesta su evakuisani. Nju Orleans se sprema za poplave.

Pred obalom zapadno od Nju Orleansa je „Beri“ izgubio na snazi – sada se, umesto u uragane, ubraja u tropske oluje. Brzina vetra je oko 85 kilometara na sat i očekuje se dalje slabljenje kako oluja bude išla dublje na kopno.

No brige pričinjava manje vetar, a više mnogo vode koju je „Beri“ prikupio u Meksičkom zalivu. Zbog opasnosti od poplava već su evakuisani ljudi iz nekoliko manjih priobalnih mesta.

U gradiću Frenklinu je u noći između subote i nedelje petočlana porodica ostala zatočena u poplavljenoj kući. Lokalna televizija prenosi da je nacionalna garda imala teškoća da prodre do njih.

„Ovo je tek početak“, rekao je Bel Edvards, guverner Luizijane. U toj federalnoj državi, kao i Teksasu, Misisipiju i Alabami je bez struje ostalo oko 117.000 ljudi.

Sećanje na „Katrinu“

Milionski Nju Orleans se nalazi na rubu zone od oko 200 kilometara koja bi mogla da bude pogođena poplavama. Tamo su već evakuisani ljudi iz ugroženih četvrti i zatvorene su gradske brane koje bi trebalo da sačuvaju jezgro grada od eventualnih poplava.

Uragan „Katrina“ je 2005. opustošio velike delove Nju Orleansa kada je stradalo oko 1.800 ljudi. Od tada je grad pojačao sistem odbrane od poplava – međutim periferija na kojoj žive siromašniji nalazi se van zone zaštite.

Prema prognozama meteorologa će „Beri“ tokom nedelje preći preko Luizijane u pravcu sever-severozapad i u ponedeljak stići do države Arkanzas.

nr (dpa, ap, afp)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Oluja nazvana „Beri“ izgubila je na snazi pred kopnom SAD, ali nosi veliku količinu padavina.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Tropska%20oluja%20stigla%20na%20kopno%2C%20u%20Nju%20Orleansu%20strahuju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49584432&x4=10660&x5=Tropska%20oluja%20stigla%20na%20kopno%2C%20u%20Nju%20Orleansu%20strahuju&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftropska-oluja-stigla-na-kopno-u-nju-orleansu-strahuju%2Fa-49584432&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190714&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tropska-oluja-stigla-na-kopno-u-nju-orleansu-strahuju/a-49584432?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49584391_303.jpg
Image source picture-alliance/AP Photo/D. J. Phillip

Item 26
Id 49577995
Date 2019-07-13
Title Zlatibore pitaj Taru
Short title Zlatibore pitaj Taru
Teaser Vreme provedeno sa domaćinom na tremu spada u najbolje što Zlatibor može da ponudi. Strmina sa voćnjakom. Drveni zid kuće koji zaista miriše na drvo. Pošten pogled čoveka koji brzo misli, a sporo priča.

Tamo gde Srbija na zapadu već prestaje da se naslanja na Bosnu i priklanja se Hercegovini i Crnoj Gori uzdiže se gorje. A na gorju hoteli u kojima je Slobodan Mulina u zlatno doba jugoslovenskog socijalizma pevao: „Zlatibore pitaj Taru, da li pamti ljubav staru...“

Mnogo ranije gorštaci su ovde pevali arhaične “pesme iz vika” – zatisnu jedno uho i puste glas niz goru.

Kada od Užica krenete uzbrdo već ste stupili u taj čarobni krug borovine, pašnjaka, meda, sira, rakije, srećnih krava i proročanstava. Ovde je Vuk Karadžić čuo jezik koji je ugradio u temelje književnog jezičkog kanona. Istočnohercegovačka melodija pomalo obojena narečjem Polimlja može se čuti u govoru meštana zlatiborskih sela.

Kažu da su Zlatibor do sredine 19. veka zvali Rujna gora ili Ruj, po biljci koja se koristila za bojenje kože i izvozila se čak do Dubrovnika. Ova oblast se u srednjovekovnoj Raškoj zvala župa Rujno.

Kratka povest zlatiborskog turizma

Samo mesto Zlatibor se do 1893. zvalo Kulaševac po izvoru i potoku. Kažu da je zlatiborski serdar ovde rado leti provodio vreme. Knez Miloš je znao ovamo doći s porodicom. Kralj Aleksandar Obrenović je 1893. darovao česmu na izvoru potoka. Od tada se mesto zvalo Kraljeva Voda.

Ta godina bi se mogla smatrati početkom turizma u kraju. I Karađorđevići, Petar sa sinom Aleksandrom, su 1905. boravili na Zlatiboru. Onda je 1910 podignut hotel „Kraljeva Voda“, potom i jedna vila. Sedamnaest godina kasnije, u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca od Užica se već stizalo modernim putem. Slede novi hoteli kao „Švajcarija“ i „Dom invalida“, vodovodna mreža. Do Drugog svetskog rata nastaju vile, kaćiperne i luksuzne po uzoru na evropsku banjsku arhitekturu.

Posle Drugog svetskog rata mesto dobija naziv Partizanske vode u spomen na jedan tragični događaj. Krajem novembra 1941. ranjeni partizani su posle pada Užičke republike ostavljeni na Zlatiboru. Nemački vojnici su ih naprosto pobili. Neke su čak gazili i tenkovima.

Posle rata je na Šumatnom brdu, dva kilometra iznad današnjeg naselja Zlatibor, napravljena spomen-kosturnica. Tu je 1967. podignut obelisk visok deset metara na kojem su urezani stihovi Vaska Pope: Ne dam ovo sunca u očima, Ne dam ovo hleba na dlanu...

Do obeliska vodi dobro uređena pešačka staza.

Tek 1991. mesto dobija naziv po planini – Zlatibor. Ponovno preimenovanje je značilo i kraj ekskluzivnog partizanskog narativa. Danas su u prodavnicama suvenira u komercijalnom suživotu na šoljama i Tito i Čiča Draža.

Sa Šumatnog brda se može videti kako se beskrajne livade prošarane borovim šumarcima talasaju do horizonta. Mesne hronike kažu da je Zlatibor bio pun gustih borika, ali da je negde početkom 19. veka veliki požar progutao šumu. Tako je nastao predeo tipičan za Zlatibor. Jedna skoro zaboravljena reč – suvati – označava pašnjake sa pojilom. Ona na Zlatiboru i dalje živi jer nije iščezlo ni to što označava.

Kada šetač okrene od puta na vrh Čigotu prema centru, silazeći u kotlinu uočiće najpre mir i sklad. Zlatiborski svet se pred njim prostire niz padinu sa odmaralištima, senovitim tremovima lepih kuća i mirnim restoranskim baštama, kao što je ona u „Vili Srbija“.

I taj svet je još uvek potpuno u skladu sa očekivanjima koja zahtevni turisti imaju od srpske perjanice planinskog turizma. Ali što je bliže centar sklad se sve vidnije rastače i pomalja se ružno lice sa ožiljcima.

Tranzicioni čir

Pretpostavljam da je devedesetih započeo proces koji je doveo do današnjeg stanja. Ranija pravila za odmarališta, zdravstvene ustanove, sportske terene, ukupan urbanistički plan… suspendovani su vanrednom situacijom, a potom su došle tranzicione naplavine. Tako je vanredna situacija postala svakodnevica.

Ringišpil i luna park odmah iza parkinga autobuske stanice, koji uokviruju niz tezgi i kućica sa jeftinim suvenirima, boflom, lažnim etno produktima. Ono što su ružne godine napravile od lepe Budve na Jadranu, posrećilo se varvarskm rukama i ovde. Nastao je tranzicioni čir pod srcem lepog Zlatibora.

Gradi se na sve strane, i po desetak spratova. Skupi butici kao „Tiffany“ nalaze se u lavirintu radnji i kafića, a sve to na podlozi od starog, napuklog asfalta prošaranog utonulim šahtovima.

Kraljev trg i veštačko jezero su ostali glavno sastajalište gostiju. Samo što su guma i plastika velikih igraonica za decu obogatili pejzaž. Kada odete na piće u neki od restorana na jezeru, za letnjih večeri ćete odslušati žablji horski koncert. Jer jezero je postalo bara.

U naselju Zlatibor možete videti apsurdne kontraste. Osaćanke – tradicionalne zlatiborske brvnare – poslužile su kao model za trafike, prodavnice, kockarnice i – menjačnice. A iznad njih kranovi i novokomponovani spratovi. Ko zna čiji novac i uz čiju dozvolu postiže toliku spratnost na nadmorskoj visini od oko hiljadu metara.

Raj u svetu nekretnina

Na sajtu zlatibor.org tvrdi se da je ova planina postala „bukvalno raj u svetu nekretnina“. Doduše, tu piše dosta toga što bi se moglo podvesti pod onu veštinu koju je Čika Jova Zmaj opisao u pesmi „Ciganin hvali svoga konja“.

„Sve potrebe svakoga su zadovoljene“ i „sve je pretvoreno u zabavu i doživljaj“. Ovi principi totalnog turizma podsećaju na principe totalnog rata. Deca mogu da uče kako se skija, jaše ili pliva. A odrasli neka pohrle u noćne klubove, kafiće, igraonice i kladionice. Ili nek se penju na vrhove Tornik i Čigotu. Ništa od ovog nije obećanje netaknute prirode. Na momente reklama zvuči kao pretnja.

Ali konstatacija da je Zlatibor raj u svetu nekretnina jeste tačna. Može se pretpostaviti da je ovo mesto Edenski vrt za špekulante, građevinske tajkune i ljude koji bi da legalizuju svoj ilegalni novac.

Primenimo li urbanističko-estetske kriterije, kako iz vizure zaštite prirode, tako i sa stanovišta gradnje u skladu sa okolinom, centar mesta je, na žalost, tragična žrtva udruženog zločinačkog poduhvata.

Zato bi svakom ko dolazi ovamo trebalo da bude jasno: Ako voli prirodu i sklad, neka zaboravi naselje Zlatibor. Ono je u svojoj suštini postalo nedovršeno i poluoronulo gorsko vašarište. Pravi Zlatibor više nije tu. Ima li ga? Ima. Pođite, recimo ka selu Ljubiš.

Ljubiš

U selu Ljubiš jedva da razaznate gde selo počinje, a gde se završava. Tamo gde je gazda zaustavio vodu i napravio ribnjak sa lepim restoranom u starozlatiborskom stilu jeste neka vrsta centra raštrkanog sela.

Ulazimo u restoran u kojem jedva da ima gostiju. Pitamo konobara da li zna domaćine koji nude dobre seoske proizvode. Konobar bez oklevanja pozove nekog telefonom i onda nam kaže da idemo nazad prema Boškovoj vodi, izvoru pretvorenom u bazen sa odmaralištem. Sa desne strane će nas sačekati Velja.

Posle kilometra ili nešto jače vidimo s desne strane tablu „domaći med“. U blizini je neki suvonjav čovek. Pitamo ga da li on prodaje med, on kaže da ne prodaje, ali prodaje Velja. On je Veljin zet. Velju vidimo kako drugim putem ide naviše prema kući na brežuljku. Veljin zet nam pokazuje kuda mi da priđemo.

„Ima tu jedan cuko, ali neće vam ništa.“ Pitam ga da li na Zlatiboru kažu „cuko“, a ne „kuca“. On me pomalo zbunjeno pogleda i kaže: „Priča ko kako hoće.“

Ovaj čovek je manirom seoskog diplomate izbegao odgovor.

Brzo misli, sporo pričaj

U njegovim rečima našao sam potvrdu teze da je narod sa ove i one strane Drine i Lima oduvek govorio istim jezikom, onim koji je Vuk Stefanović Karadžić uzeo za osnovu književnog jezika Srba. Istočnohercegovački govori su temelj na kojem je izgrađena naša jezička kuća. A Zlatibor je jedan od kamena međaša tog zdanja. Ljubiš je srce tog kamena.

Moj lični dokaz da je tako nije samo činjenica da se na Zlatiboru nalazi obnovljeni manastir Rujno, u kome je još u 16. veku nastala prva štampana knjiga u Srbiji, čuveno Rujansko četvorojevanđelje. Već i podatak da je jedan od glavnih junaka mog detinjstva rođen baš u Ljubišu. Ljubivoje Ršumović.

Čim pomislim na to u glavi počnu da se vrte Ršumovi hitovi: Kad nisam u svojoj školi, / Mene moja duša boli...Ili: Vuče vuče bubo lenja / Šta će reći pokolenja. Njegova porodica vodi poreklo iz Gacka. Veći broj porodica na ovoj pitomoj planini ima hercegovačke korene, te je naziv „Ere“ za stanovnike ovog kraja više nego opravdan.

Velja nas, onako visok i brkat, kao da je rod čuvenom pesniku za decu, smešta na trem, a potom iznosi zlatan med i rakiju medovaču. Ne priča mnogo. „Dobro je da ste navratili, da i ja odmorim od posla po ovoj vrućini.“

U čašice veličine naprstka sipa rakiju nezaboravnog, medenog ukusa. „Kila rakije, pola kile meda.“ Kada kašika zaroni u njegov šumski med, on se kao smola zalepi za nju. Nema žitkosti. To je osobenost gustog, domaćeg meda. Ukus mu je toliko sveprisutan, da vas prati kao vibriranje čula za sreću još dugo nakon što vam je med kliznuo niz grlo.

Vreme provedeno sa Veljom na njegovom tremu spada u najbolje što Zlatibor može da ponudi. Strmina sa voćnjakom. Drveni zid kuće koji zaista miriše na drvo. Pošten pogled čoveka koji brzo misli, a sporo priča.

Prah kosmičke kugle

Svakako, mogu se kao izletnički cilj uzeti i Mokra Gora i Tara, čuveni turistički voz „Šarganska osmica“ polazi na svakih sat vremena. Odavde se može, ako poranite i ne upadnete u pograničnu gužvu, otići i do Višegrada. Neko zbog Ćuprije, neko zbog Andrićgrada.

Za kupače je planinski odmor ranije značio suočavanje sa hlorisanom vodom hotelskih bazena. Više nije tako. U prečniku od dvadesetak kilometara od naselja Zlatibor postoji nekoliko kupališta. Neka od njih pune bazene izvorskom vodom.

A skoro redovno je uz njih i ribnjak lokalnog restorana sa svežom pastrmkom. Tako je bilo i na Jokinom vrelu, gde smo proveli srećne sate uz odličnu bistru rakijicu, hladno pivo i savršenu prženu pastrmku.

Mene je nakon toga privukla ezoterična strana Zlatibora. Nepismeni proroci Miloš i Mitar Tarabić su u 19. veku, kažu njihovi fanovi, među kojima je bio i vladika Nikolaj Velimirović, predviđali ono što će nam se izdešavati.

Selo se zove Kremna, navodno po naslagama kremena na kojem leži. Zaseok Tarabići je već na obroncima Tare. Spomen dom kremanskih proroka, sav u drvetu, postao je mesto hodočašća za hiljade znatiželjnika. Svašta se priča o tom mestu.

„Kosmička kugla“, kamena lopta od jednog metra u prečniku, koju su osamdesetih našli pri iskopavanju, nastradala je u jednom požaru, pa nisam mogao da je dodirnem i ustanovim da li prouzrokuje vidovitost.

Kremna je, čini mi se, interesantna zbog neutažive ljudske želje da se predvidi budućnost. A ta želja počiva i na strahu od nepoznanica i na veri da postoji Tvorčev plan. Zato je kod svakoga u kome ima straha i vere, živa i nada da neki od nas, makar nepismeni pastiri, povremeno umeju da zavire u taj plan.

Istinito jer je – nemoguće

Uzalud je publicista Voja Antonić u svojoj knjizi „Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane“ ustanovio da postoji dvanaest verzija rukopisa, te da su neka „proročanstva“ verovatno naknadno lepljena.

Tarabići su navodno predvideli PTT usluge, propast Obrenovića te crvenog cara sa zvezdom na čelu.

Ni Miloš, ni sinovac mu Mitar, nisu bili vični tačnim datumima. Na pitanje kada će se nešto zbiti znali bi da se obrecnu na protu Zaharija Zaharića, koji je zapisivao njihove vizije: „Uskoro ćeš, kume, čuti.“

Mitar Tarabić je obilazeći podrum sa rakijom svog kuma prote Zaharija njemu navodno rekao: „Vidiš li ovo bure. Ko se u njemu bude krio biće budući vladar Srbije.“ Desilo se da je posle hercegovačke bune Zaharije od Obrenovićevih žandara krio baš Petra Karađorđevića u tom buretu.

Samouki skulptor Miladin Lekić iz sela Šljivovice izradio je drvenu skulpturu „Kralj u buretu“. Ta skulptura kao i izrezbarene skulpture jednog Tarabića i prote koji zapisuje su, u stvari, najlepši eksponati ovog hrama – vere ili sujeverja, to neka prosudi svako za sebe. Za sve poklonike Tertulijanovih duhovnih akrobacija, ono što okružuje kremansko proročanstvo ostaće zauvek istinito jer je – nemoguće.

Zlatibore, ti si bajka

U kafeu Kraljev trg u centru Zlatibora čuvena zlatiborska „komplet lepinja“ pretvara se u kulinarski doživljaj. Košta koji dinar više, ali je neuporedivo bolja od sličnih proizvoda u restoranima brze hrane. Pretop koji se na drugim mestima u Srbiji zove „moča od pečenja“ plus kajmak i jaja. Ne sme da se misli na holesterolski rizik, već da se čulom ukusa prepusti lokalnoj tradiciji.

Još više sve ovo važi za restoran „Ljubiš“ koji je u mirnom kraju iznad hotela „Mona“. Od proje do zapečenog krompira i sira – sve što tamo izađe na sto spada u sam vrh srpske gastronomije.

Ali u sam vrh spada i sir koji smo kupili kod Mice odmah kod Boškove vode. Na Zlatiboru možete nabaviti i stelju, sušenu jagnjetinu. Ipak, njoj je vreme tek krajem godine. Iskusni turista već zna da razlikuje pravi med sa borovim iglicama od meda u koji su stavili karamelizovani šećer da poprimi željeni ukus.

Sve u svemu, zlatiborska sela su živo čudo, dok je sam centar Zlatibora samo još jedna profana priča. Za utehu nam ostaju stihovi dečaka Ljubivoja Ršumovića koje je, veoma davno, njegova učiteljica poslala u Beograd:

Zlatibore, o planino, na tebi se živi fino.
Tu ja imam jednog brata i kuću sa dvoja vrata.
Tu mi žive otac, majka, Zlatibore, ti si bajka.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Strmina sa voćnjakom. Drveni zid kuće koji zaista miriše na drvo. Pošten pogled čoveka koji brzo misli, a sporo priča.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Zlatibore%20pitaj%20Taru&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49577995&x4=10690&x5=Zlatibore%20pitaj%20Taru&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzlatibore-pitaj-taru%2Fa-49577995&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190713&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zlatibore-pitaj-taru/a-49577995?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49561585_303.jpg
Image source DW/D. Dedović

Item 27
Id 49577769
Date 2019-07-13
Title „Pobednik je Putin“ – razdor u NATO zbog turske nabavke S-400
Short title „Pobednik je Putin“
Teaser Prvi ruski raketni sistemi već su isporučeni Turskoj. Amerikanci prete sankcijama. „Pobednik na poene je ruski predsednik Putin. Još jednom mu je uspelo da podrije zajedništvo Zapada“, komentariše štampa na nemačkom.

Rusija je isporučila prve odbrambene raketne sisteme S-400 u Tursku. Ova nabavka za 1,8 milijardi evra je prvi put da je neka članica NATO pazarila oružje od Rusije. Isporuka bi trebalo da se okonča do oktobra.

Takva kupovina nije se dopala Sjedinjenim Državama koje sada Ankari prete sankcijama. Vašington najavljuje da će zaustaviti isporuku borbenih aviona F-35. Ranije je Turska, koja je bila uključena u produkciju nove generacije tih aviona, poručila 116 letelica.

Konzervativni list Velt (Berlin) u naslovu donosi odlučnu ocenu: „Ruskim raketama se Erdogan oprostio od Zapada“.

Drugačije piše Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Niko ne može da zameri zemlji na jugoistočnom krilu NATO što želi ovakav instrument za samoodbranu – posebno jer su u susedstvu Sirija i Iran. Ali Vašington je dugo odbijao isporuku američkog sistema Patriot. Ankara se zato okrenula Rusiji.“

List Folksštime (Magdeburg) piše da postoji bojazan da bi preko radara sada Rusi mogli da špijuniraju tehnologiju zapadnog naoružanja u Turskoj. Preti se sankcijama, ali Turska ne popušta „i to iz dobrog razloga. Za Tursku se radi o geopolitičkoj strategiji. Zemlja kroz milijardski posao sa Rusijom želi da udari temelj za saradnju. Tu ulogi igra i ruski gas kojim Turska namerava da zadovolji svoje velike energetske potrebe.“

„NATO može da odgovori sankcijama, ali je upućen na baze u Turskoj posebno kada se u vidu ima Bliski istok i žarište u Persijskom zalivu“, zaključuje Folksštime.

Ovim potezom turski predsednik Redžep Erdogan daje sebi i svojoj zemlji na značaju, komentariše švajcarski Noje cirher cajtung: „On je velikan koji sebi može da priušti ovako nešto, a Turska je velika zemlja koja vodi samostalnu spoljnu politiku i ne trebaju joj tutori“, piše list o Erdoganovoj neizgovorenoj poruci.

Odluka Erdogana da žrtvuje moderne aviona F-35 i nabavi statično odbrambeno oružje govori da Turska pomalo odustaje od agresivnih planova prema Siriji, dodaje Noje cirher cajtung. „Nova uzdržanost je priznanje poraza. Erdogan je na početku sirijskog rata pokušao da izazove promenu režima u Damasku uz američku pomoć. Taj plan je propao.“

„Sada se Erdogan nada da će uz pomoć Rusa ipak doći do rešenja za Siriju koje bi bilo povoljno za Tursku. Njemu je važno da spreči ono što se desilo u Iraku – nastanak kurdske tvorevine koja liči na državu i mogla bi da izazove destabilizaciju na kurdskom istoku Turske. Amerikanci naprotiv i u Iraku i u Siriji veoma računaju na kurdske borce“, piše list i zaključuje:

„Pobednik na poene je ruski predsednik Putin. Još jednom mu je uspelo da podrije zajedništvo Zapada. Njegove rakete još nisu ni raspoređene, a već su pogodile cilj.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Prvi ruski raketni sistemi već su isporučeni Turskoj. Amerikanci prete sankcijama. Evo komentara iz štampe na nemačkom.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EPobednik%20je%20Putin%E2%80%9C%20%E2%80%93%20razdor%20u%20NATO%20zbog%20turske%20nabavke%20S-400%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49577769&x4=10687&x5=%E2%80%9EPobednik%20je%20Putin%E2%80%9C%20%E2%80%93%20razdor%20u%20NATO%20zbog%20turske%20nabavke%20S-400%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpobednik-je-putin-razdor-u-nato-zbog-turske-nabavke-s-400%2Fa-49577769&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190713&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pobednik-je-putin-razdor-u-nato-zbog-turske-nabavke-s-400/a-49577769?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48792044_303.jpg
Image caption Mobilni raketni sistem S-400, ovde na jednoj probi za vojnu paradu u Moskvi 2017. godine
Image source picture-alliance/dpa/V. Sharifulin

Item 28
Id 49568367
Date 2019-07-12
Title Milioni Nemaca nemaju para za odmor
Short title Milioni Nemaca nemaju para za odmor
Teaser Za Nemce je „Urlaub“ svetinja. Ako treba, žestoko će da „stegnu kaiš“ da bi ipak otišli na odmor. Ipak, iako se mnogima čini da su ovih dana baš svi Nemci na odmoru, milioni njih nemaju za to dovoljno novca.

Nema mnogo stvari za koje su Nemci spremni da odvoje čak i više novca nego za automobil. Među njima je – godišnji odmor. I iako se stanovnicima turističkih destinacija možda čini da sada preko leta u Nemačkoj verovatno nije ostao niko, to je ipak daleko od istine: praktično svaki sedmi stanovnik Nemačke (14,5%) nema novca da jednom godišnje ode negde na odmor na bar nedelju dana.

Najnoviji podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuju da je prošle godine 12 miliona Nemaca tokom cele godine ostalo kod kuće. Ipak, postoji još jedna strana te statistike: udeo previše siromašnih da bi sebi mogli da plate odmor već godinama je u padu.

I dalje je odmor nedostižan luksuz pre svega za porodice sa samohranim roditeljima. Njih 31,1 odsto je tako čitave prošle godine ostalo kod kuće.

To veoma ljuti predsednika stranke Levica Bernda Riksingera: „Uvek bi trebalo imati u vidu: trećina samohranih roditelja nije bila u stanju da svojoj deci priušti odmor!"

Nije lako ni samcima, gotovo četvrtina njih ostaje kod kuće za vreme odmora.

„Put na odmor je za mnoge (u Nemačkoj) nedostižan luksuz. To da neko sebi ne može da priušti odmor odraz je siromaštva protiv kojeg se moramo odlučno boriti", smatra i političarka Levice zadužena za socijalna pitanja Sabine Cimerman.

Ipak, prema podacima Eurostata, Nemcima je u stvari još i dobro: na prostoru čitave Evropske unije prošle godine čak 27,6 odsto građana nije moglo sebi da priušti jednonedeljni odmor. Nešto bolje nego u Nemačkoj je u Danskoj (12,2%), Austriji (12,4%), Finskoj (13,3%) i Holandiji (14,3%), ali je zato gore u Francuskoj (22,6%), Velikoj Britaniji (22,5%) i u Italiji čak 43,7%.

aš(dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Iako se mnogima čini da su ovih dana baš svi Nemci na odmoru, milioni njih nemaju za to dovoljno novca.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Milioni%20Nemaca%20nemaju%20para%20za%20odmor&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49568367&x4=10690&x5=Milioni%20Nemaca%20nemaju%20para%20za%20odmor&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmilioni-nemaca-nemaju-para-za-odmor%2Fa-49568367&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190712&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/milioni-nemaca-nemaju-para-za-odmor/a-49568367?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49340819_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/imageBROKER

Item 29
Id 49565820
Date 2019-07-12
Title Pristojni Srbi tuguju zbog Srebrenice, ali oni drugi su glasniji
Short title Pristojni tuguju zbog Srebrenice, ali oni drugi su glasniji
Teaser U tekstu „Srbija i genocid“ Frankfurter algemajne cajtung piše da je Vučić išao u Potočare, dok Izetbegović nije u Bratunac, ali da je bez obzira na to u Vučićevoj stranci dozvoljeno slavljenje pokolja kao „oslobođenja“.

„Vladimir Đukanović ima mišljenje. Plasira ga između ostalog i na Tviteru, kako je to danas uobičajeno i u Srbiji. U četvrtak je pisao na temu Srebrenice“, piše Mihael Martens u Frankfurter algemajne cajtungu.

On podseća da je u četvrtak bila godišnjica kada su 11. jula 1995. trupe generala Ratka Mladića umarširale u Srebrenicu u okviru akcije „Krivaja '95“. Martens piše da su tada vojnici bosanskih Srba, zajedno sa drugim jedinicama u okolini Srebrenice, ubili 7.000 ljudi, a taj broj je prema podacima zvaničnog Sarajeva u međuvremenu porastao na 8.372 ubijene osobe.

Martens citira šta je tim povodom Đukanović napisao na Tviteru je tim povodom: „Srpskom narodu želim da čestitam dan oslobođenja Srebrenice. Hvala generalu Ratku Mladiću na briljantno izvedenoj vojničkoj operaciji 'Krivaja '95.“

„I to ne bi bilo vredno pomena – s obzirom da nije ništa novo da su društvene mreže poput Tvitera poprište huškanja svake vrste – da je Đukanović neki demagog koji iz svog podruma huška preko Tvitera. No, on je mnogo više od toga. On je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Aleksandra Vučića. Pri tom je još i u 'predsedništvu', vodećem telu njegove partije“, piše Martens za nemački list.

„No, ono što je još značajnije je to kakve posledice imaju njegovi užasni iskazi: naime, nikakve. Jer, Đukanović koji najveći masakr nakon Drugog svetskog rata u Evropi smatra nečim što treba da se slavi, i masovna ubistva preimenuje u 'oslobođenje', neće zbog toga izgubiti poslanički mandat niti će biti izbačen iz partije srpskog predsednika. On će i dalje moći da radi isto kao i do sada“, piše Mihael Martens.

On napominje da ne prođe nijedna sedmica da srpski nacionalisti na najodvratniji mogući način ne glorifikuju ili pak trivijalizuju nasilje počinjeno od strane Srba u ime Srbije.

„Čak i mediji, pa i oni nezavisni, ne iskoriste priliku da od toga naprave veliku temu. Ako bi se bavili svim nacionalističkim izjavama koje dolaze iz Vučićeve koalicije, onda ništa drugo ne bi mogli da rade. Debata o Srebrenici u četvrtak u srpskom parlamentu je primer na koliko iščašen način Srbija diskutuje o njenoj ulozi u ratu devedesetih.“

Martens citira Vojislava Šešelja, „čija je leva ruka u mladosti bio Vučić“, koji je rekao da u Srebrenici nije bilo genocida i da je ubijeno maksimalno „1.000 do 1.200 muslimanskih zarobljenika“.

„No, čak i Šešelj to naziva 'strašnim zločinom'. Ali, kaže da je mnogo strašnije što su bosanski muslimani u glavnom gradu Sarajevu za vreme rata ubili 5.000 srpskih civila. Prema srpskim nacionalistima, Sarajevo nije između 1992. i 1995. bilo opkoljeno od strane Srba, već su muslimani opkolili sami sebe i pucali po sebi – što je gigantska prevara kako bi svet obmanuli u vezi sa srpskim zločinima“, piše frankfurtski list.

„Čak i u Srebrenici su, kaže Šešelj, muslimani sami krivi za svoju smrt. Jedan poslanik SNS je rekao da je za žaljenje toliki broj žrtava, ali da ih ne bi bilo da prethodno nisu muslimani pobili Srbe, po ovom parlamentarcu njih 3.267“, dodaje se u tekstu.

Novinar Mihael Martens napominje da je dokazano da su izgladneli Bošnjaci 1992. i 1993. išli u pljačkaške pohode u srpska sela i pri tom ubili više od 1.000 srpskih civila, neke od njih na najbrutalniji način.

„Matijas Fink zbog svog na hiljadu stranica napisanog obuhvatnog dela 'Srebrenica. Hronologija jednog genocida' važi za jednog od boljih poznavalaca ovog velikog zločina. On govori o 1.200 srpskih žrtava. To što se o tom zločinu u vreme kada se dešavao u zapadnim medijima skoro uopšte nije izveštavalo, i što niko za te zločine nije osuđen pred Haškim sudom, nije nimalo slavno. Tačno je takođe i da je Vučić dva puta bio u Srebrenici kako bi se izvinio u ime Srbije, a Alija Izetbegović i njegov sin Bakir su se nasuprot tome ponašali drugačije“, piše on.

„'Osnivački predsednik' Bosne i Hercegovine i kasnije njegov sin, takođe izabrani predstavnik bosanskih muslimana, nisu smatrali potrebnim da prisustvuju pomenu (srpskim žrtvama prim. red. DW) u Bratuncu, jednom od mesta gde je ubijen najveći broj Srba.

Ali, cinično beogradsko poređenje da bez masakra 92/93. ne bi bilo ni masakra 1995. zasenjuje osnovne činjenice. Jer, da nije bilo srpske agresije protiv bosanskih muslimana u istočnoj Bosni, i da nisu opkolili Srebrenicu, ne bi bilo ni enklave a ni ubilačkiih hordi koje su odlazile u potragu za hranom.

Tako će se u debati o Srebrenici i ulozi Srbije u krvoprolićima devedesetih i dalje – umanjivati, lagati, trivijalizovati ili pak glorifikovati. Čak i u partiji predsednika Vučića koji i dalje tvrdi da želi Srbiju da uvede u Evropsku uniju. No, ima mnogo pristojnih Srpkinja i Srba koji se stide i tuguju zbog Srebrenice. Ali, ovi drugi su jednostavno glasniji“, zaključuje Martens.

U austrijskom Viner Cajtungu tema gostujućeg komentara pod naslovom „Budućnost Jugoistočne Evrope kao jedinica za merenje morala EU“ takođe je bila 24. godišnjica genocida u Srebrenici. Filip Jauernik, istoričar i predsedavajući organizaciji „Panevropska omladina“ u Austriji, piše:

„Zbog masakra koji se desio pre 24 godine Srebrenica je često simbol svih zločina i ratova koji su se desili u Jugoistočnoj Evropi tokom devedesetih godina i koji su rezultirali konačnim raspadom socijalističke Jugoslavije.

Ali, Srebrenica nije bila prvi masakr tokom užasnog krvoprolića devedesetih godina u Evropi. Događaji su usledili nakon što su konstitutivne republike bivše Jugoslavije počele da proglašavaju svoju nezavisnost. Otpor Beograda je ponekad bio veoma žestok – a situacija je često bila, posebno u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, poput građanskog rata. Linije fronta nisu samo postojale između vojnih formacija, već i između paravojnih formacija. Pre svega, linije razdvajanja su bile povučene između suseda, a delom i članova porodice.“

Filip Jauniker u Viner cajtungu naglašava da je „Evropa previše pasivno pratila krvoproliće devedesetih godina i istorijska je obaveza da danas budemo aktivniji“.

priredio Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Frankfurter algemajne cajtung piše o odnosu prema genocidu u Srebrenici u Srbiji.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Pristojni%20Srbi%20tuguju%20zbog%20Srebrenice%2C%20ali%20oni%20drugi%20su%20glasniji&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49565820&x4=10687&x5=Pristojni%20Srbi%20tuguju%20zbog%20Srebrenice%2C%20ali%20oni%20drugi%20su%20glasniji&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpristojni-srbi-tuguju-zbog-srebrenice-ali-oni-drugi-su-glasniji%2Fa-49565820&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190712&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pristojni-srbi-tuguju-zbog-srebrenice-ali-oni-drugi-su-glasniji/a-49565820?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/17781420_303.jpg
Image caption Tabla na ulazu u Srebrenicu sa izbrisanim latiničnim natpisom
Image source DW/E.Musli

Item 30
Id 49564983
Date 2019-07-12
Title Atentat na Hitlera: „Fon Štaufenberg je mogao da uspe“
Short title Atentat na Hitlera: „Fon Štaufenberg je mogao da uspe“
Teaser Bliži se 75. godišnjica atentata na Adolfa Hitlera koji je izvela grupa oko Klausa Šenka Grafa fon Štaufenberga. Da li je „Valkira“ uopšte mogla da uspe? Istoričar i oficir Bundesvera Magnus Pal za DW kaže da – jeste.

DW: Fon Štaufenberg i mnogi njegovi saborci su godinama bili ubeđene pristalice nacističkog režima. Šta ih je odjednom navelo da žele da ubiju svog vođu Adolfa Hitlera?

Magnus Pal: Pripadnici pokreta otpora protiv Hitlera su svakako mogli biti vođeni različitim ličnim, političkim ili religioznim motivima. Zajednička im je bila borba protiv zločinačkog režima. Kod Fon Štaufenberga, kao oficira generalštaba, i kod ostalih vojnih pripadnika otpora, uz to su dolazili i vojni motivi. Nakon razornih poraza u Staljingradu i severnoj Africi, ovi oficiri su shvatili da će Hitlerovo vođenje ratova odvesti Nemački Rajh u propast. Nakon Staljingrada se takoreći nastavilo sa planiranjem svrgavanja iz 1938. i 1939. godine.

Hitler je preživeo bombaški napad 20. jula sa lakšim povredama. Da li su pokušaj svrgavanja i operacija „Valkira“ imali tada ikakve šanse za uspeh?

Zaista je bilo vrlo važno da Hitler bude ubijen. To je važilo kao preduslov za uspeh državnog udara. Vojnici Vermahta su bili zakleti Hitleru i velikim delom i odani. Da je Hitler bio ubijen, oni bi bili oslobođeni ove zakletve, a put slobodan za rušenje vlasti.

Zaverenicima je za državni udar nedostajala dovoljno pouzdana vojna trupa. Uprkos tome, veruje se, posebno u novijim istraživanjima, da je puč zaista imao izvesne šanse za uspjeh. Naravno, to se u retrospektivi nikada ne možete precizno oceniti, ali postoji nekoliko pokazatelja. Jedan od njih je i pokušaj puča u Parizu. Tako je bilo uhapšeno oko 1.200 pripadnika službe bezbjednosti i SS-a. To pokazuje da je planiranje zaverenika bilo vrlo obećavajuće. U slučaju Hitlerove smrti, moglo je imati uspeha i u odlučujućem centru u Berlinu.

Nakon rata zaverenici su bili optuženi da su delovali iz čistog oportunizma. Kada je postalo jasno da bi rat mogao biti izgubljen, neki oficiri i vojnici su želeli da sačuvaju svoj ugled i glavu, govorilo se posle rata.

Od strane nacionalsocialističke propagande je naravno bilo pokušaja da se otpor potceni. Hitler je postavio smernice za to: Bila je to samo „mala klika zlikovačkih glupih oficira“. Tokom istrage su Gestapo i nacističko vođstvo naravno stekli drugačiji uvid. Danas znamo da je više od 200 ljudi iz civilnog i vojnog otpora aktivno učestvovalo u pripremi i sprovođenju 20. jula.

Ipak, slika „male kriminalne klike“ zadržala se i u vreme rane Savezne Republike. Uprkos potpunom porazu, mnogi Nemci su tada još uvek bili pod utiskom Trećeg Rajha, smatrali su zaverenike 20. jula izdajnicima. Ovde možete videti da je intenzivna propaganda, posebno poslednjih meseci rata, uticala na kolektivno pamćenje Nemaca.

Danas se Fon Štaufenberg i njegovi saborci slave kao heroji otpora. Kada se ta promena mišljenja dogodila među Nemcima?

To se ne može precizno odrediti. Jasno je da se slika Fon Štaufenberga i njegovih saučesnika kao izdajnika dugo održavala u velikim delovima stanovništva – u desničarskim ekstremističkim krugovima do danas. Međutim, fiksacija na Fon Štaufenberga postojala je od početka. Pogotovo jer je sam izvršio atentat, ali i jer je razradio plan puča „Valkira“. Zato je bio neophodan u Berlinu na dan napada.

Danas, 75 godina kasnije, 20. jul predstavlja poziv na hrabro zagovaranje pravde i slobode. Naravno, ideje zavjerenika nisu išle u pravcu uspostavljanja pluralističkog po ugledu na ovo danas. Ali njihova dela, prevedena u sadašnje modele mišljenja i jezika, mogu se bez sumnje shvatiti kao zagovaranje prava i slobode. A to su dva ključna elementa demokratske kulture.

*Doktor Magnus Pal je istoričar i oficir Bundesvera. Kurator je izložbe „'Firer Adolf Hitler je mrtav.' Atentat i pokušaj državng udara 20. jula 1944“. Izložba je otvorena u Vojno-istorijskom muzeju u Drezdenu do decembra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Da li je „Valkira“ uopšte mogla da uspe? Istoričar i oficir Bundesvera Magnus Pal za DW kaže da – jeste.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Atentat%20na%20Hitlera%3A%20%E2%80%9EFon%20%C5%A0taufenberg%20je%20mogao%20da%20uspe%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49564983&x4=10690&x5=Atentat%20na%20Hitlera%3A%20%E2%80%9EFon%20%C5%A0taufenberg%20je%20mogao%20da%20uspe%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fatentat-na-hitlera-fon-%C5%A1taufenberg-je-mogao-da-uspe%2Fa-49564983&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190712&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/atentat-na-hitlera-fon-štaufenberg-je-mogao-da-uspe/a-49564983?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/1270907_303.jpg
Image caption Fon Štaufenberg sa svojom decom 1940. godine
Image source AP

Item 31
Id 49549156
Date 2019-07-11
Title Merkel opet drhti – i kaže da je sve u redu
Short title Merkel opet drhti – i kaže da je sve u redu
Teaser Treći napad drhtavice nemačke kancelarke Angele Merkel u samo nekoliko sedmica ponovo je tema komentara u nemačkoj štampi. „Političari nisu mašine“, kažu jedni. „Trebalo je davno da ode“, pišu drugi.

„Osećam se sasvim dobro i nema potrebe za brigom“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel o napadima drhtavice. Ona je tako u sredu progovorila o temi koja sedmicama obuzima zemlju. Njene reči došle su posle trećeg napada drhtavice koji je javno zabeležen, ovog puta na dočeku finskog premijer Antija Rinea. Drhtanje je bilo nešto blaže i kraće od prethodna dva puta.

Merkel je rekla da je u fazi „oporavka“ nakon prve drhtavice početkom juna. Ona i nezvanični izvori iz Vlade drugi i treći napad objašnjavaju psihološkim posledicama prvog napada koji se navodno desio zbog vrućine i manjka tečnosti.

„To očito još nije sasvim gotovo, ali postoji napredak i sada neko vreme moram da živim sa tim“, rekla je kancelarka, dodajući da veruje da će napadi proći kako su i došli. Ona na potpitanja novinara nije želela da precizira šta su uzroci zdravstvenih tegoba. „Inače sam čvrsto uverena da sam sasvim sposobna (za svoj posao).“

Time je pokušala da otkloni debate o tome da li je njeno zdravlje tako narušeno da više ne može da obavlja kancelarski posao. Merkel uskoro u sredu navršava 65 godina.

„Sa svakim napadom drhtavice sve je više upitnika“, naslovio je berlinski Tagesšpigel. List podseća da je Merkel još prošle godine izjavila da želi da ostane kancelarka do kraja svog četvrtog mandata 2021. godine ukoliko joj zdravlje dozvoli. „Ta polurečenica sada dobija na značaju jer sa svakim novim napadom rastu sumnje“, piše Tagesšpigel.

Mnogo je direktniji uticajni tabloid Bild čiji zamenik glavnog urednika Nikolaus Blome piše: „Naravno da kancelarka nije polumrtva. Ali već je propustila pravi trenutak da ode. Nekontrolisana drhtavica je ružan simbol toga.“

Blome smatra da je pravi trenutak bio 2015. kada su se ispreplele kriza evra i izbeglička kriza. Ali ona nije otišla jer nije htela da izgleda kao „dezerterka“ i htela je da pokaže privrženost dužnosti i volju. Druga šansa da ode bila je da se ne kandiduje na izborima 2017, ali je i to propustila, piše Bild.

„Angela Merkel je htela da sama odluči o odlasku iz politike – da ode slobodno, a ne kao olupina. Što više oteže, to je manje verovatno da će joj to uspeti“, dodaje Blome.

Špigel na svom portalu piše da Merkel važi za nekog ko može mnogo da istrpi, kao „neuništiva“. „Umor, da, ali bol ili slabost? Merkel skoro nikada nije dozvolila da se to primeti. Kada je u decembru 2013. na planinarenju u Švajcarskoj pala i polomila karlicu – to je danima ignorisala. Bolovi mora da su bili nesnosni“, piše portal uglednog nedeljnika.

Dodaje se da kancelarkina izjava da „oporavak“ od prvog napada drhtavice „očito još nije sasvim gotov“ zvuči kao predostrožnost za slučaj da dođu novi napadi.

„Merkel naravno zna: i njeni pregovarački partneri u EU i moćni muškarci ovog sveta poput predsednika SAD Donalda Trampa i Rusa Vladimira Putina pomno su ispratili grčevite napade. U teškim pregovorima na političkim binama sveta javno pokazivanje slabosti može biti teška hipoteka“, piše list Zidkurir.

„Iz tog razloga su neki njeni prethodnici svesno ćutali o ozbiljnim oboljenjima ili su ih čak zataškavali“, dodaje se u tekstu.

U nedostatku pouzdanih saznanja se mediji naveliko upuštaju u špekulacije i „dijagnoze“ na daljinu. Tako je Bernhard Ozen, načelnik psihosomatske klinike u Nad Bramštetu, za magazin Fokus rekao: „Drhtavica je veoma neugodna situacija, pogotovo kada ste u javnosti i gleda vas ceo svet. To možda želite da izbegnete po svaku cenu. Ali time što na sve načine pokušavate da se nešto ne desi, ono se baš desi.“

Drugi lekari govore da uzrok može biti ortostatički tremor – bezazleno oboljenje koje se manifestuje kroz drhtavicu tokom stajanja. Uzroci nisu definitivno poznati, a sagovornici Fokusa prenose da se može raditi o naslednim faktorima ili manjku vitamina B12.

Berliner cajtung piše da „nema razloga da se sumnja u uveravanje Angele Merkel da se inače oseća dobro. Samo o tome se radi. Političari nisu mašine, imaju mane, slabosti i bolesti kao svi ljudi.“

List se osvrće na čuđenje američkih medija što u Nemačkoj uzbuđenje nije veće – u SAD je običaj da predsednici javnosti polažu svoj zdravstveni karton. „To što je tako, uprkos histeričnim javnim debatama na druge teme, govori u prilog političkoj kulturi Nemačke i verodostojnosti Angele Merkel. Tako treba i da ostane“, dodaje list iz Berlina.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Treći napad drhtavice nemačke kancelarke Angele Merkel u samo nekoliko sedmica ponovo je tema nemačke štampe.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Merkel%20opet%20drhti%20%E2%80%93%20i%20ka%C5%BEe%20da%20je%20sve%20u%20redu%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49549156&x4=10687&x5=Merkel%20opet%20drhti%20%E2%80%93%20i%20ka%C5%BEe%20da%20je%20sve%20u%20redu%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmerkel-opet-drhti-i-ka%C5%BEe-da-je-sve-u-redu%2Fa-49549156&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190711&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/merkel-opet-drhti-i-kaže-da-je-sve-u-redu/a-49549156?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49536037_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/M. Kappeler

Item 32
Id 49536618
Date 2019-07-10
Title Ambasadorka: Ignoriše se 800 godina istorije na Kosovu
Short title Ambasadorka: Ignoriše se 800 godina istorije na Kosovu
Teaser „Kosovo je 1912. oslobođeno, a ne osvojeno“ – tako na teze istoričara Olivera Šmita, odgovara ambasadorke Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković. I tekst istoričara i odgovor ambasadorke objavljuje „Noje cirher cajtung“.

Švajcarski list Noje cirher cajtung u rubrici „Mišljenja i debate“ (pisma čitalaca), objavljuje odgovor ambasadorke Srbije u Švajcarskoj Snežane Janković na tekst istoričara Olivera Šmita u istom listu 18. juna ove godine pod naslovom „Kosovski političari su ’ljudi iz šume’, žali se srpska premijerka – njeni prethodnici su tim ljudima utrli put“. Izvode iz tog teksta prof. Olivera Šmita u našem izboru iz štampe možete pročitati OVDE.

U svom odgovoru, ambasadorka Srbije navodi da Oliver Šmit „ignoriše oko 800 godina istorije. Kosovo je još u 12. veku bilo jedan od centara srpske državnosti, kulture i duhovnosti.“ A osim toga, dodaje, udeo Albanaca u stanovništvu bio je nizak.

Govoreći o 1912. godini, ambasadorka piše da je to bilo oslobođenje Kosova, a da su pre toga Albanci sproveli „prvu fazu ’etničkog čišćenja’ Srba. To je bio i deo političkog koncepta ’Albanske lige’, koja je sebi postavila za cilj stvaranje Velike Albanije“. To „etničko čišćenje“, navodi Snežana Janković, kasnije se nastavilo u više faza, zaključno sa „martovskim pogromima 2004. godine“.

U nastavku, ambasadorka piše: „Srbija se trudi da uspostavi dijalog sa kosovskim Albancima, što ovi međutim uporno odbijaju. To dokazuje i činjenica da Priština odbija da ukine kaznene tarife na proizvode iz centralne Srbije. Mi takođe ističemo da povlačenje jugoslovenske vojske i srpske policije 1999. godine nije rezultat poraza, već je bio deo političkog sporazuma. To je potvrđeno u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Tu je utvrđeno da je Kosovo sastavni deo Republike Srbije pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija“, piše u pismu ambasadorke Srbije dr Snežane Janković koje objavljuje „Noje cirher cajtung“.

priredio: Zoran Arbutina

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser „Noje cirher cajtung“ objavljuje odgovor ambasadorke Srbije u Švajcarskoj na tekst istoričara Olivera Šmita.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Ambasadorka%3A%20Ignori%C5%A1e%20se%20800%20godina%20istorije%20na%20Kosovu%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49536618&x4=10687&x5=Ambasadorka%3A%20Ignori%C5%A1e%20se%20800%20godina%20istorije%20na%20Kosovu%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fambasadorka-ignori%C5%A1e-se-800-godina-istorije-na-kosovu%2Fa-49536618&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190710&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ambasadorka-ignoriše-se-800-godina-istorije-na-kosovu/a-49536618?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 33
Id 49523378
Date 2019-07-10
Title Pošumljavanjem je moguće zaustaviti klimatske promene
Short title Pošumljavanjem protiv klimatskih promena
Teaser Ništa nije tako efikasno u borbi protiv globalnog otopljavanja – kao masovno pošumljavanje. U tu svrhu mogla bi da se iskoristi površina od oko milijardu hektara, što otprilike odgovara površini SAD.

Smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje upotrebe uglja i nafte – to su važni elementi u borbi protiv klimatskih promena. Najefikasnija mera za očuvanje klime, prema istraživanju švajcarskog Saveznog instituta za tehnologiju (ETH) iz Ciriha, jeste: sama priroda.

Prema studiji objavljenoj u časopisu „Nauka“ (Science), na površini od gotovo milijardu hektara na planeti Zemlji moglo bi da se zasadi drveće, bez ugrožavanja na gradove ili poljoprivrednog zemljišta. To bi povećalo šumske površine na svetskom nivou za oko jednu trećinu.

Moguće ograničenje globalnog zagrevanja

Studija prvi put pokazuje da se može postići cilj o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni koji je postavilo Svetski savet za klimu (IPCC), navode autori sa švajcarskog univerziteta. Prema IPCC, do 2050. godine moraju se ograničiti emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a u tom cilju trebalo bi, smatraju u IPCC, pošumiti oko milijardu hektara zemljišta.

„To je nesumnjivo dostižno“, navodi se u studiji. Zemlja je, prema podacima istraživača, trenutno pokrivena sa 2,8 milijardi hektara šume. Oni smatraju da je moguće da bude zasađeno novo drveće na dodatnih 900 miliona hektara. To skoro odgovara površini SAD, odnosno području koje je 25 puta veće od Nemačke.

Projekat za naredne decenije

Naučnici iz Ciriha koji tragaju za prirodnim rešenjima za posledice klimatskih promena, svesno su u svojim proračunima izostavili gradove i poljoprivredne površine. Uglavnom je reč o nekadašnjim nedirnutim, ali danas uništenim eko-sistemima.

Posebno velike površine za pošumljavanje nalaze se u Rusiji, a na listi (s velikim odstojanjem), slede SAD, Kanada, Australija, Brazil i Kina. Nove šume bi, kada porastu, mogle da skladište 205 milijardi tona ugljen-dioksida. To su otprilike dve trećine od 300 milijardi tona koje su ljudi od industrijske revolucije ispustili u atmosferu. „Morali bismo brzo da delujemo jer su potrebne decenije da šume porastu i da se iskoristi njihov potencijal“, naglašavaju istraživači.

Samo jedna od mera

Na internet-stranici univerziteta u Cirihu nalazi se i kalkulator koji za svaku lokaciju na zemlji izračunava koliko stabala bi tamo moglo da raste i koliko ugljen-dioksida da se skladišti.

„Površinom bogate zemlje, Rusija, Kanada, SAD, Brazil, Australija i Kina, zaista imaju najveći potencijal za dodatno pošumljavanje. Istovremeno, još je važnije da se obustavi krčenje šuma, posebno u Brazilu i Indoneziji“, slaže se Feliks Krojtcig sa Instituta za klimatske promene (MCC) iz Berlinu. Ipak, ona naglašava da pošumljavanje, uprkos svom potencijalu, može biti samo jedna od mnogih mera za zaštitu klime. Odustajanje, i to pod hitno, od fosilnog ekonomskog modela takođe je neophodno, a to se, smatra, najbolje može postići uz pomoć taksi za ugljen-dioksid.

qu/kle (dpa, ape, epd)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ništa nije tako efikasno u borbi protiv globalnog otopljavanja – kao masovno pošumljavanje.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Po%C5%A1umljavanjem%20je%20mogu%C4%87e%20zaustaviti%20klimatske%20promene&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49523378&x4=10690&x5=Po%C5%A1umljavanjem%20je%20mogu%C4%87e%20zaustaviti%20klimatske%20promene&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpo%C5%A1umljavanjem-je-mogu%C4%87e-zaustaviti-klimatske-promene%2Fa-49523378&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190710&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pošumljavanjem-je-moguće-zaustaviti-klimatske-promene/a-49523378?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49478848_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/I. Risco-Rodriguez

Item 34
Id 49519875
Date 2019-07-09
Title Mladi Nemci ne žele državni posao?
Short title Mladi Nemci ne žele državni posao?
Teaser Saveznoj državi, pokrajinama i opštinama potrebno je 200.000 službenika. Ali traže se i arhitekte, informatičari i inženjeri. Koliko su to atraktivni poslovi za mlade Nemce?

„Nekada je bilo dovoljno dati oglas u lokalnim novinama ili stručnom časopisu kada bi opštine tražile novog direktora nekog komunalnog preduzeća ili komandata vatrogasaca i sl. Danas je to moguće samo uz pomoć hedhantera“, piše Zidojče cajtung.

Kada privredi ide dobro, javne komunalne službe nisu toliko atraktivne. Na saveznom nivou, u pokrajinama i opštinama nedotaje 200.000 službenika, pokazuju podaci Nemačkog saveza državnih službenika. „Tu su uračunati i vaspitači i nastavnici. Ali, hiljade radnih mesta još je nepopunjeno u službama zaduženim za finansije, mlade, zdravstvo, kao i u građevinskim službama, službama zaduženim za javni red, carini i centrima za zapošljavanje i biroima za poslove sa strancima.“

Najpotrebniji inženjeri, informatičari...

Danas aktivni službenici u proseku su prilično stari, između ostalog i zbog toga što se prethodnih godina mnogo štedelo u tom sektoru. Takođe, broj nepopunjenih radnih mesta sa sadašnjih 200.000 mogao bi da poraste na 700.000 – „kada bejbi-bum generacija, odnosno rođeni šezdesetih godina odu u penziju“.

-pročitajte još: Ko ima posao, može da dođe

„Najpotrebniji su inženjeri, hemičari, informatičari i medicinsko osoblje. Ali takođe, sve manje pravnika se prijavljuje za rad u javnim službama. I dok ranije nisu svi koji završe više škole mogli da dobiju posao, danas mogu da biraju gde će se zaposliti“, piše dnevnik iz Minhena.

Sa druge strane, „prema podacima aktuelnog ’Barometra za podmladak službi u javnom sektoru’ urađenog za potrebe Agencije ’Nekst pablik’, 58 odsto studenata mogu sebe da zamisle u državnoj službi.“

Javni sektor ima loš imidž

Taj procenat nešto je manji kod inženjera, informatičara i ekonomista. Dakle, teoretski gledano, šanse za podmladak u javnim službama nisu uopšte loše.

„Mladi siguran posao smatraju atraktivnim“, smatra Petra Šit sa Instituta za društvena istraživanja (ISF) iz Minhena. Tu su još i razne druge pogodnosti, kao što je prilagođenost radnog vremena porodičnim ljudima, a javne službe su atraktivinije od privatnog sektora i kada je u pitanju jednakost polova“, piše Zidojče cajtung.

-pročitajte još: Nemačkoj potrebni vozači kamiona iz Srbije

„Ipak, ’svakodnevica rada u državnoj službi ima loš imidž: kruto, dosadno, sivo. Zbog toga takođe manje mladih odlazi u javni sektor – i to su izjavili mladi koji su učestvovali u istraživanju’, kaže Petra Šit. U svakom slučaju, nije samo neopravdano stečen loš imidž taj koji mlade odvraća od posla u državnoj službi, već i hijerarhijska organizacija i nedostatak mogućnosti za mobilna radna mesta, odnosno rad od kuće.

Rigidni uslovi zapošljavanja

Tu su i rigidni uslovi za zapošljavanje, smatra istraživačica tržišta rada petra Šit. ’Kada se jedno radno mesto pripiše određenoj platnoj grupi, onda oni koji nemaju završen fakultet otpadaju, bez obzira na to što na osnovu svog radnog iskustva imaju potrebno znanje. To su prepreke koje se moraju ukloniti’“, kaže ona za minhenski list.

I nakon brojnih reformi, kako na saveznom nivou, tako i u pokrajinama, karijere u državnim službama i dalje su u velikoj meri određene stručnom spremom. (...) Danas, na oko 40 visokih škola koje obrazuju mlade za državne službe u Nemačkoj studira više do 50.000 studenata. Brojke su znatno porasle zbog toga što se mnogo više svršenih studenata zapošljava u javnom sektoru“, piše SZ.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Saveznoj državi, pokrajinama i opštinama potrebno je 200.000 službenika. Koliko su to atraktivni poslovi za mlade Nemce?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Mladi%20Nemci%20ne%20%C5%BEele%20dr%C5%BEavni%20posao%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49519875&x4=10687&x5=Mladi%20Nemci%20ne%20%C5%BEele%20dr%C5%BEavni%20posao%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmladi-nemci-ne-%C5%BEele-dr%C5%BEavni-posao%2Fa-49519875&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190709&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/mladi-nemci-ne-žele-državni-posao/a-49519875?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48251073_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/A. Weigel

Item 35
Id 49474838
Date 2019-07-08
Title Dan kada sam postala prekobrojna
Short title Dan kada sam postala prekobrojna
Teaser Priče onih koji odlaze iz zemlje su manje-više slične, ali opet je svaka drugačija. Ovo je moja priča.

Prošlo je godinu i po dana otkako sam zatvorila vrata redakcije časopisa „Vojnosanitetski pregled“ u Beogradu, ne svojom voljom. Izbrišu vas sa spiska kao trag olovke gumicom. Nije to bilo prvi put da se pridružujem armiji prekobrojnih. Ali tog dana, na putu do kuće donosim odluku o napuštanju zemlje. Pravac Nemačka.

Procena da bi bilo dobro položiti nemački jezik u Gete Institutu pokazala se ispravnom. Valja dobro predočiti porodici „femili biznis plan“. Biće to dugi pregovori jer im pored ostalih obaveza još samo nedostaje učenje nemačkog jezika. Spremam se za nezgodna pitanja kao za konferenciju za štampu.

Moja odluka, moja porodica

Zahvaljujući dobroj pripremi dobila sam zeleno svetlo za pokret od moje male čete, sinova koji uskoro pune jedanaest i petnaest godina kao i od supruga. U tom slučaju morao bi napustiti sigurni državni posao. Rekla sam im kako je krajnje vreme da se zajedno potrudimo oko preseljenja u Nemačku jer time povećavamo šansu prvenstveno za njihovu bolju perspektivu. Na konstataciju da bi mama tamo sigurno brže pronašla novi posao, a tata više zarađivao, probudila se u njihovim očima ona zdrava, dečja radoznalost. Krenusmo mi u tu avanturu.

Kada čovek ostane bez posla pokreće u sebi motore i pronalazi sve moguće obnovljive izvore energije ne bi li pregrmeo taj udar asteroida kako bi posledice bile što bezbolnije. Dobra organizacija – ključ uspeha.

Familija Ćujić dobila je svoju oglasnu tablu na vidnom i najprometnijem mestu u stanu - trpezariji sa rasporedom svih mogućih časova, od redovne preko privatnih škola engleskog. Tu je pravilnik o korišćenju mobilnih telefona i svih tehničkih uređaja. Jasno je definisano ko, šta i koliko koristi zato što je vreme novac.

Ostao je nerešen nemački za najstarijeg i najmlađeg člana familije, ali za kratko. Otac i sin u istoj školi stranih jezika jednom nedeljno kao predstavnici dve generacije migranata. Dodeljena im je ista profesorka.

Prema rečima direktorke škole stranih jezika Urban school u Beogradu Olivere Nešić Jovanović, broj polaznika koji uče nemački jezik povećan je u odnosu na prethodnu godinu za dvadeset posto i primećeno je da deca kreću sve ranije na kurseve, već od trećeg razreda osnovne škole. Zbog sve većeg interesovanja subota je rezervisana za grupne polaznike tako da im se jedino nije pogodio isti dan u nedelji. Otac se ipak opredelio za individualni čas jednom nedeljno.

Stan pretvoren u učionicu

Naš stan pretvorio se u jednu veliku učionicu i postajalo je se sve zanimljivije kako se nastava zahuktala. Jedan drugom su donosili zadatke, pregledao ko je kako stigao, mimoilazili se na relaciji posao-škola jedna-škola druga. Odgledasmo porodično kompletnu seriju Extra auf Deutsch na Jutjubu i još njih nekoliko jer se strani jezik uči i slušanjem.

U dečjoj sobi na zidu zalepljena gramatika, od nepravilnih preko modalnih glagola sve do deklinacije prideva za koju se čini da je nikada nećemo u potpunosti savladati. Što su slova krupnija veća je šansa da se vizuelno memoriše gramatika. Ima li nešto teže na ovom svetu? Viber poruke pišemo na nemačkom i ko kaže da učenje stranog jezika ne može biti zabavno? Stariji sin se dosetio da sluša nemački rep.

Pogled unaokolo

Ono što vidimo i čujemo oko sebe svakim danom potvrđuje da smo doneli dobru odluku. Autobuse nema ko da vozi, pacijente nema ko da leči, liftove nema ko da popravlja. U parkovima je sve tiši žamor dece. Doza ravnodušnosti na galopirajuću migraciju postaje zabrinjavajuća.

Na našem ulazu još jedna porodica sa dvoje maloletne dece odlazi u Ameriku. Ukupno osam samo sa jednog beogradskog ulaza broj 78 na Banjici, za sada.

Jedno lepo zatvaranje kruga

Zahvaljujući internetu shvatamo koliko je to masovna pojava. Priče onih koji odlaze su manje-više slične, ali opet je svaka drugačija i zato ne čudi što se objavljuju u svim medijima, na društvenim mrežama, forumima.

Razočarani u svakodnevicu koja im tako malo nudi i uvereni da će im negde drugde biti bolje, povezuju se ljudi sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Ko bi rekao da ćemo najviše informacija, podrške, konkretne pomoći dobiti od zemljaka i to iz komšijskog grada u Hrvatskoj iz koga sam emigrirala devedesetih. Tako se zatvorio jedan krug i ispostavilo se da nas, bez obzira na naciju i veru, vezuje ista muka.

Porodica Ćujić sada odbrojava dane kada će zajedno nastaviti porodični život u okolini Bona. Suprug već uveliko radi u Nemačkoj sa nostrifikovanom diplomom elektroničara. Nadamo se da ćemo mu se pridružiti do početka nove školske godine. Potrebno je samo da pronađemo stan.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Priče onih koji odlaze iz zemlje su manje-više slične, ali opet je svaka drugačija. Ovo je moja priča.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Dan%20kada%20sam%20postala%20prekobrojna&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49474838&x4=10690&x5=Dan%20kada%20sam%20postala%20prekobrojna&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdan-kada-sam-postala-prekobrojna%2Fa-49474838&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190708&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/dan-kada-sam-postala-prekobrojna/a-49474838?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 36
Id 49501820
Date 2019-07-07
Title 11 činjenica o poljupcima
Short title 11 činjenica o poljupcima
Teaser Poljupci oslobađaju hormon sreće i jačaju društvene veze. Bilo da se radi o poljupcu iz ljubavi, prijateljstva ili iz poštovanja, evo nekoliko naučnih zapažanja važnih za zdravje, maženje i paženje...

1. Jedan običan poljubac sagoreva 6,4 kalorije u minuti. Onda to znači da je par koji drži rekord u ljubljenju sagoreo 24.198,4 kalorije. Ali, to nije sve! Strastveni poljubac sagoreva i do 20 kalorija u minuti.

2. Nauka istražuje temu ljubljenja - a ova oblast se stručno naziva filematologija. Naučnici su na primer otkrili da dve trećine ljudi naginje glavu u desno kada se ljubi.

3. Prosečan poljubac danas traje više od 12 sekundi. 80-ih godina parovi nisu mogli da izdrže toliko pa su morali malo ranije da uzimaju vazduh. Tako je prosečan poljubac 80-ih trajao 5,5 sekundi. Kratko, zar ne?

4. Lekari su oduševljeni poljupcima. Jer, poljupci jačaju naš imuni sistem i usporavaju starenje. Pored toga, sama pomisao na maženje povećava lučenje pljuvačke i rastvara zubni plak.

5. Maženje je odlično i za saobraćaj. Naučnici su ustanovili da osobe koje su odmah nakon poljupca ušle u automobil, voze manje agresivno i izazivaju manje saobraćajnih nesreća. Ali, tokom vožnje molim Vas koncentrišite se na put!!!

6. Tokom maženja reaguje preko 100 milijardi nervnih ćelija. Uz to se našim telom kreće hormon sreće (serotonin) i adrenalin i teraju srce da kuca brže. Krvni pritisak i telesna temperatura rastu.

7. Tokom ljubljenja sa partnerom razmenjujemo gomilu toga: 60 miligrama vode, 0,5 miligrama belančevina, 0,15 miligrama sekreta žlezda, 0,4 miligrama soli i oko 22.000 različitih vrsta bakterija.

8. Ljubljenje je nežan gest na koji se ne možete naviknuti - ono se događa instiktivno. Jednako kao orangutani ili drugi primati. Isto to rade guske kljunovima ili slonovi kada stavljaju jedno drugom surlu u usta.

9. Mazi se u više od 90 odsto zemalja. Ali, zašto je u svakoj zemlji drugačije? Francuzi se rado ljube tri puta u obraz, Srbi takođe. U Japanu se pak ljube samo oni koji žele seks.

10. Ali, ne gledaju svi baš rado na poljupce. Na primer u SAD, u Mičigenu i Konektiketu zabranjeno je nedeljom u javnosti poljubiti ženu. U ovim američkim saveznim zemljama se očigledno veoma strogo gleda na "Dan Gospodnji"! U metrou u glavnom gradu Turske, Ankari, putnici treba da se pridržavaju "moralnih pravila". Jedan par je bio upozoren zato što su ih nadzorne kamere snimile dok su se ljubili.

11. Na hit listi oni koji se rado ljube, Nemačka je na drugom mestu sa četiri poljupca po danu, odmah iza Švedske. Francuzi i Italijani se ljube kao ludi - čak sedam puta dnevno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Poljupci oslobađaju hormon sreće i jačaju društvene veze. Bilo da se radi o poljupcu iz ljubavi, prijateljstva...
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::11%20%C4%8Dinjenica%20o%20poljupcima&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49501820&x4=10690&x5=11%20%C4%8Dinjenica%20o%20poljupcima&x6=0&x7=%2Fsr%2F11-%C4%8Dinjenica-o-poljupcima%2Fa-49501820&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190707&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/11-činjenica-o-poljupcima/a-49501820?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/39554398_303.jpg
Image source DW

Item 37
Id 49473492
Date 2019-07-06
Title Lindau – jedinog Boga slava
Short title Lindau – jedinog Boga slava
Teaser Kula na promenadi je tu već osam vekova. Kada pijem piće u njenom hladu ponekad me kao ledeni nokat dotaknu prohujalo vreme i ljudi kojih više nema. Recimo, Marija Madlener koju su pogubili kao vešticu.

Bodensko jezero je nemačko nezasoljeno Sredozemlje. Dobro, ne samo nemačko. Južna obala glečerskog jezera je švajcarska, a istočna austrijska. U jezero uvire Rajna sa švajcarske strane, da bi iz njega izašla na nemačkoj strani, otpočinjući svoj put ka Severnom moru.

Na obalama jezera su nemački gradovi neprolazne lepote: Konstanc, grad u kojem je Zoran Đinđić pisao svoju doktorsku tezu kasnije objavljenu kao knjigu „Jesen dijalektike“. Mersburg, gde je umrla najznačajnija pesnikinja nemačkog jezika u 19. veku, Anete fon Droste-Hilshof. Ona se u jednoj pesmi obraća Bodenskom jezeru: Tako mnogo, mnogo si doživelo / to ti se mora vratiti u snu.

Napokon, Lindau.

U imenu ovog grada-muzeja sačuvan je način na koji su prvi hroničari videli naselje na vodi u kojoj se ogledaju alpski vrhovi: Ostrvo sa lipama. Lindau se uz nešto dobre volje može nazvati Lipovice.

Kada bih devedesetih dolazio ovamo iz algojskog pobrđa, jer živeo sam na pola sata vožnje od obale, u Vangenu, kao da sam dolazio u mnogo veći grad. Pritom u jezgru Lindaua ne živi više od tri hiljade ljudi. Početkom dvadesetog veka, kažu hronike Kraljevine Bavarske, bilo ih je dvostruko više. Šire područje grada koje obuhvata i kopno ima oko 25 000 duša.

Današnja vreva potiče od turista. Slično mediteranskim idiličnim mestima, i ovaj gradić živi od toga da mu se stanovništvo u sezoni umnogostručava jer gosti nešto dubljeg džepa pohrle u pansione, hotele i privatne sobe.

Ako dolazite vozom, shvatićete da ulazite u grad kada levo i desno vidite vodu. Lindau je ostrvo mostom povezano sa kopnom. Već stanična zgrada odiše sjajem prohujale epohe – secesija je na njoj ostavila svoj trag. „Pomoz` Bog na Bodenskom jezeru“ piše na tabli, a ispod toga „Železnička destinacija za odmor Lindau“.

Lav nad zelenom vodom

I već na minut šetnje od stanice nalazite se u luci. Ispred vas veliki bavarski lav na stubu sa leve i svetionik sa desne strane označavaju ulaz u zaštićeni deo za linijske i izletničke brodove. Hoteli na šetalištu su već na prvi pogled luksuzni na jedan konzervativan način – jer se luksuzom ne razmeću već istorijski šarm spajaju sa savršenim restauratorskim tehnikama. Tako nastaje čuveni nemački smisao za kvalitet moderne usluge ušuškan u odnegovani tradicionalni istorijski ambijent.

U nizu restorana možete naručiti vrlo klasične kolenice sa knedlama i kupusom, a uz to, lokalno „Poštansko pivo“. Za razliku od minhenskih lokala koji zbog masovne proizvodnje često i hranu i piće svode na prosek sa folklorističkim pakovanjem, ovde, u jedinoj bavarskoj luci na Bodenskom jezeru, ono što vam iznesu na tanjir spada u sam vrh nemačkih klasičnih gastronomskih dostignuća.

Lindau nudi mešavinu dve najbolje nemačke kuhinje – švapske i bavarske.

I bezalkoholni napici mogu biti pravi događaj. Ako vam ponude ceđeni sok od jabuke, ne oklevajte, jer su padine oko bodenskog jezera čuvene po zasadama jabuka.

Pod starom kulom

Ja sam često, čak i za vetrovitog vremena, sedeo pod kulom koja se zove Mangturm i svoje ime duguje razboju na kojem se između dva valjka ravnalo platno.Ona je na promenadi već osam vekova, pa kada pijem piće u njenom hladu ponekad me kao ledeni nokat dotaknu prohujalo vreme i ljudi kojih više nema.

Turistički menadžeri su ovaj osećaj za vekove pretvorili u igru. Od maja do oktobra u kuli se priređuje čitanje bajki za odrasle. Kada dođe vreme za pripovedanje sa kule izbace šest metara dugu pletenicu kao signal da možemo da uđemo i otkrijemo dete u sebi.

Nekoliko koraka od luke počinje glavna ulica u varoši koja se, kao u mnogim bavarskim varošima zove Maksimilijanštrase – Makimilijanova ulica. Ne pitajte me koji Maksimilijan, jer je bavarska istorija puna vladara tog imena. Pretpostavljam da se radi o prvom bavarskom kralju koji je bio saveznik Napoleona, ali je onda na vreme promenio stranu.

Soli Deo Glorija

Ta ulica je, kao i čitavo gradsko jezgro, bajkovita. Neke zgrade su stare i po 500 godina, neke su ukrašene raskošnim fasadnim slikama. Stara većnica je sazidana 1422, najpre u gotičkom stilu, posle su usledila renesansna renoviranja i oslikavanje fasade u 19. veku. Osamdesetak godina posle gradnje Većnice jedan Habzburg – pogodićete, zvao se Maksimilijan, je u svojstvu nemačkog cara u Lindau sazvao Rajhstag, sabor velmoža i plemića. Tako je nekadašnje skromno keltsko, pa rimsko ostrvo, ostrvo sa ženskim manastirom, a od 12. veka i slobodan kraljevski grad, posetila velika istorija.

Ostalo je zabeleženo da je prilikom poslednjeg ukrašavanja fasade 1930. umetnik Vilhelm Nida-Rimelin izazvao skandal. Kada je skinuo skele zblenuti građani su pored lipa, koje su kao simbol grada davno krasile bakarne novčiće, pored ribara i seljaka, naslikao kostur u plesu sa – golom ženom. To je u skladu sa tadašnjim prikazom borbe neba i zemlje u plesu smrti bilo za umetnika normalno ali za palanačke dušebrižnike – previše.

Na Većnici je na latinslkom ispisano: Soli Deo Gloria“ – jedinom Bogu slava. Ova izreka je jedan od pet principa reformacije. Preostala četiri su: „solus Christus“ samo Hrist, „sola scriptura“ samo Knjigom, „sola fide“ samo verom, „sola gratia“ samo milošću. Kao skraćenicu S.D.G. ovu izreku su i na notnim zapisima ostavljali Bah i Hendl.

Mada je istorijski bio sklon protestantskom pokretu grad je danas većinski katolički sa značajnom evangeličkom zajednicom.

Idi kud te noge nose

Dijalekt su ovde zaveštali Alemani, germansko pleme, koje je ostavilo snažan jezički trag između Štutgarta, Strazbura i Ciriha, a kolonizacijom su ga u južnoslovensko područje donele podunavske Švabe. Međutim, dijalekt se u varoši na jezeru pomešao s bavarskim i standardnim književnim jezikom, pa je dijalog sa domaćim stanovništvom ponekad zabavna avantura i za one koji savršeno vladaju nemačkim.

Čovek se po dolasku u Lindau može slobodno prepustiti slučaju. Izlaziti iz sokaka na trg, sa trga u sokak. Imena ulica pokazuju da je varoš stara: Limunovo sokače, Sokak soli, Četkarska uličica, Sokak belog biserka. Naravno da Lindau ima dobar muzej u kojem se mogu videti izložbe Šagala, Klimta i ostalih svetskih umetnika. Turisti koji dolaze ovamo jesu dubljeg novčanika sa većim životnim iskustvom. U bašti jednog hotela nadomak luke može vam se učiniti da je pao sneg usred leta. Ustvari, samo se sedokosi gosti izlažu sunčevim zracima uz kapućino.

Tu je i neupadljivi spomenik lokalnim vojnicima iz Velikog rata. Njih preko tri hiljade su ostavili kosti daleko od ovog raja.

U svojoj šetnji gradićem čovek će makar još jednom naići na većnicu. Ovaj put valja usmeriti pažnju na Novu većnicu, koja je odmah do stare, pri čemu izraz „nova“ kaže da je izgrađena 1717. Pri vrhu zgrade, u jednu nišu su ugrađena 24 bakarna zvona koja se svakog dana u 11.45 oglašavaju melodijom.

Začin užasa u lepoti

Rilke je u prvoj Devinskoj elegiji zapisao: Jer šta je lepota/ ako ne sam početak strašnoga / koji smo taman još kadri da podnesemo...

Ti stihovi mi padaju na pamet kada naiđem na Dibsturm – Lopovsku kulu u blizini Železničke stanice i Gradske biblioteke. Ko voli horor kao žanr neka ovde malo bolje zaviri u hronike grada. Nećemo se zadržavati na detaljima srednjovekovnog zatvorskog života u ovoj kuli. Ali jednu priču moram ispričati.

Marija Madlener je bila služavka. Gradski čuvari morala su je optužili da je imala predbračne polne odnose. Da je bila čedomorka. Našli su i počinioce – 12 uglednih građana koji su pokajnički platili kaznu. Za njih se muka tu završava, za Mariju počinje. Strpali su je u zatvor. Čuvar zatvora ju je optužio da je veštica. Mučili su je. Skidali je golu da traže veštičji mladež. Posle mučenja bi satima ležala na podu bez svesti. Pravnici iz Tibingena su na 80 strana stručno objasnili zašto ona mora da umre. Taj rukopis presude je sačuvan. Pogubili su je mačem 4. Avgusta 1730. Njene poslednje reči su zapisane: „Od sveg srca molim Boga da moj voljeni zavičaj Lindau tako tužan primer više ne doživi“.

Ovo joj je bilo uslišeno – ona je bila poslednja žrtva progona veštica u ostrvskoj varoši.

Izmirenje sa lepotom

Razmišljam o ovom dok u luci, ispod kule pijuckam pšenično pivo prožeto kvascem i gledam kako švajcarski turistički brod uplovljava u luku uz mukli pisak brodske sirene, na koji odgovaraju galebovi. Ako ima neba, ono je u nekom svom ćošku slično ostrvu sa lipama i Marija tamo pravi društvo Rilkeu.

Zaboravio sam da kažem da je u februaru ovde najmanje padavina, a u junu i julu najviše. Jednom se nebo iznad ostrva prolomilo, vetar je kidao oluke sa krovova. Sakrili smo se u butik sa skupim krpicama. Vlasnica nas je herojski otrpela. Ovaj tekst je prilika da joj kažem hvala. U nekoj dimenziji, gde prestaje vavilonska pometnja, ona će razumeti i ovaj jezik.

A posle pljuska je bavarski kraljevski lav, mada pokisao, i dalje čučao na straži zureći ka jezeru. Razvedravalo se i alpske planine su se pomaljale iz vode boje čelika koja se sve jasnijom linijom razdvajala od neba.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ta ulica je, kao i čitavo gradsko jezgro, bajkovita. Neke zgrade su stare i po 500 godina.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Lindau%20%E2%80%93%20jedinog%20Boga%20slava&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49473492&x4=10690&x5=Lindau%20%E2%80%93%20jedinog%20Boga%20slava&x6=0&x7=%2Fsr%2Flindau-jedinog-boga-slava%2Fa-49473492&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190706&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/lindau-jedinog-boga-slava/a-49473492?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49469290_303.jpg
Image caption Lindau
Image source DW/D. Dedovic

Item 38
Id 49487199
Date 2019-07-05
Title Amazon: za 25 godina od onlajn-knjižare do moćnog koncerna
Short title Amazon: za 25 godina od onlajn-knjižare do moćnog koncerna
Teaser Istorija najveće internet-prodavnice počela je pre 25 godina – u jednoj garaži u Sijetlu. Danas su deonice Amazona tražena roba, a osnivač Džef Bezos najbogatiji čovek na svetu. Ipak, čuju se i brojne kritike...

Džef Bezos je već sa 30 godina imao zavidnu karijeru u poslovima na berzi na Volstritu. Ali to mu očigledno nije bilo dovoljno. Njega je fascinirao internet. Zajedno sa svojom tadašnjom suprugom Mekenzi doneo je sudbonosnu odluku i svoju kancelariju u neboderu u Njujorku zamenio garažom u Sijetlu. Tu je počela priča o Amazonu, najvećoj internet-platformi za trgovinu na svetu.

„Naša vizija je postati firma koja je maksimalno usmerena na kupca, u kojoj ljudi mogu da pronađu sve što žele da kupe na internetu“, glasi Bezosovo geslo. Ali u početku je bio veoma daleko od te vizije. Džef i Mekenzi Bezos osnovali su 5. jula 1994. internet-knjižaru. Ona se najpre zvala „Cadabra“, ali je ubrzo dobila novo ime: Amazon. Ono što je počelo s knjigama, idućih godina se razvilo u najveću internet robnu kuću na svetu. Danas je Amazon još više od toga – poseduje čak i sopstveni lanac supermarketa u SAD.

Ali Bezos želi još više: recimo da konkuriše Netfliksu, vodećem pružaocu internet striming usluga, ali i da etablira sopstvenu logistiku za dostavu paketa. Niko ne zna šta će biti Bezosov idući korak i u kojoj branši. Amazon je početkom juna predstavio dostavu pomoću dronova, koji bi već za nekoliko meseci trebalo da isporuče prve pakete.

Ljubimac Volstrita

Zbog hroničnih gubitaka, koji su bili i posledica stalnih novih ulaganja, deonice koncerna koji se naglo širi, dugo nisu bile tražene na berzi. Ali otkada Bezos pouzdano ostvaruje dobit, postao je ljubimac Volstrita. U prvom tromesečju ove godine poslovi su išli odlično: zahvaljujući uhodanoj internet-trgovini i rastu ponude klaud-servisa, čista dobit je u poređenju sa istim periodom prošle godine porasla za 125 odsto, na 3,6 milijardi dolara. Toliko mnogo Amazon nikada ranije nije uspeo da zaradi u jednom kvartalu. Prošle godine u septembru Amazon je, kao drugi koncern nakon Epla, uspeo da privremeno dostigne berzansku vrednost od bilion dolara.

Za osnivača Bezosa se i lično dobro isplati navala ulagača na njegov koncern, budući da je on i dalje najveći deoničar. Zato već godinama taj 55-godišnjak dominira listama najbogatijih ljudi na svetu.

Na meti kritika

Ali van berze Amazon nema samo simpatizere. Koncern se uvek iznova nalazi na meti kritika zbog navodnih loših uslova rada, a mnogi tvrde i da svojim niskim cenama uništava male trgovce.

Ipak, Amazonov najveći neprijatelj živi u Beloj kući. Američki predsednik Donald Tramp stalno kritikuje taj koncern, navodno zbog njegove krivice za finansijske probleme američke pošte. Glavni razlog je verovatno Trampov sukob sa uglednim listom „Vašington post“, koji često o njemu kritički izveštava – a te novine su u vlasništvu Džefa Bezosa.

ajg/dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Istorija najveće internet-prodavnice počela je pre 25 godina – u jednoj garaži u Sijetlu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Amazon%3A%20za%2025%20godina%20od%20onlajn-knji%C5%BEare%20do%20mo%C4%87nog%20koncerna&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49487199&x4=10690&x5=Amazon%3A%20za%2025%20godina%20od%20onlajn-knji%C5%BEare%20do%20mo%C4%87nog%20koncerna&x6=0&x7=%2Fsr%2Famazon-za-25-godina-od-onlajn-knji%C5%BEare-do-mo%C4%87nog-koncerna%2Fa-49487199&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190705&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/amazon-za-25-godina-od-onlajn-knjižare-do-moćnog-koncerna/a-49487199?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48716187_303.jpg
Image source Reuters/P. Rossignol

Item 39
Id 49482354
Date 2019-07-05
Title Putujući cirkus EU u Poznanju
Short title Putujući cirkus EU u Poznanju
Teaser Šta je sa pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana? Evropska unija opasno dugo oteže, ocenjuje nemačka štampa povodom konferencije o Zapadnom Balkanu u poljskom Poznanju.

„Balkanska politika Evropske unije funkcioniše po principu putujućeg cirkusa. Svakih nekoliko meseci se negde održi po jedan samit o Zapadnom Balkanu – u blistavom ambijentu i sa mnogo magije. No, na kraju su sve to samo providni trikovi“, komentariše Peter Minh u minhenskom dnevniku Zidojče cajtung. „Prijem Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova u EU, koji je u izgledu još od 2003, ne napreduje a da se obećanja samo prebacuju na novu predstavu.“

„Sada je putujući cirkus u Poznanju, gde je zapravo reč o tzv. Berlinskom procesu. Proces je inicirala Angela Merkel 2014. kako bi se poboljšala saradnja između balkanskih zemalja i EU. Ali, izgleda da ni nemačka savezna vlada danas više ne može da se seti starih obećanja. Jer, i Berlin snosi deo odgovornosti zato što je odgođen početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koji je bio planiran za jun. Pri tom je Evropska komisija u maju potvrdila da su obe zemlje ispunile uslove. To je frustrirajuće za zemlje kandidatkinje i istovremeno opasno, zbog toga što ova politika otezanja samo jača nacionaliste“, zaključuje Peter Minh u listu „Zidojče cajtung“.

Balkan ostaje bure baruta

O samitu u Poznanju piše i Drugi kanal nemačkoj javnog servisa ZDF na svojoj onlajn stranici najpre citiraju nemačkog ministra spoljnih poslova Hijka Masa koji je rekao da „nije svejedno, jer se radi o bezbednosti u komšiluku“. Mas je to izjavio u Varšavi tokom priprema za samit u Poznanju, piše ZDF i ocenjuje:

„To je tačno, naravno, jer uvek je dobro da se dobro razumete sa komšijama. No, ovde se radi o tome da se ti susedi ne okrenu drugim susedima – na primer Rusiji, Turskoj ili državama sa strogim tumačenjem islama. A i Kina je počela da investira i takođe želi da sebi obezbedi moć i uticaj.“

„Zbog toga je i pokrenut tzv. Berlinski proces, jer bi tako trebalo da se zemlje Zapadnog Balkana zadrže u čekaonici Evropske unije, kako se čuje u diplomatskim krugovima u Varšavi. U svakom slučaju, zemlje Zapadnog Balkana nisu homogena trupa. Nakon građanskih ratova u regionu 1990-ih, granični konflikti, nacionalističke tendencije i etnički konflikti tema su i danas. Zbog toga Zapadni Balkan i dalje ostaje bure baruta.“

„Posebno ugrožen“ dijalog Srbije i Kosova

„Šest balkanskih država nemaju poverenja jedna u drugu, a u zemlji kao što je Bosna i Hercegovina situacija je posebno komplikovana zbog različitih etniteta. U toj zemlji koja broji 3,5 miliona stanovnika, skoro polovina stanovništva su muslimani, onih koji govore srpskim jezikom i mahom su pravoslavni je oko 30 posto, a katoličkih Hrvata 15 procenata.“

U tekstu se naglašava da je posebno je ugrožen dijalog između Srbije i Kosova: „Srpska manjina na severu Kosova oseća da pripada Srbiji, a albanska u Srbiji Kosovu. Tu još dolazi i aktuelni carinski spor; na Kosovu se bojkotuju srpski proizvodi.“

„S druge strane u Albaniji se i dalje sanja o Velikoj Albaniji u koju bi, pored Kosova, bio uključen i deo Severne Makedonije. Albaniji na putu ka EU još stoji organizovani kriminal, poslovi sa drogom u velikom stilu i upletenost političara u mafijaške strukture“, piše u tekstu ZDF-a u kome se na kraju zaključuje da će i ovaj samit biti samit sa parolama da se istraje, jer se radi o tome da se Zapadni Balkan veže za EU kako zemlje ne bi tražile druge partnere.

Zaev „pronašao prave reči“

I internet-portal Juronjuz (Euronews) na nemačkom prenosi upozorenja političkih analitičara (Florijan Biber i Nikolaos Cifakis) o tendencijama u balkanskim zemljama da izgrađuju veze sa novim partnerima. „Tako se Kina u prvoj liniji zanima za izgradnju privrednih veza, dok Rusija i Turska ulažu veće napore u izgradnju političkih i društvenih veza na Balkanu.“

Juronjuz je razgovarao i sa predsednikom Severne Makedonije Zoranom Zaevim koji je, kako pišu, „našao prave reči za Berlinski proces“.

„Ne postoji alternativa ni za jednu zemlju, ja mogu doduše da govorim za svoju zemlju. Ne postoji druga alternativa, do potpuna integracija u Evropsku uniju. Ali, jedno moram da kažem: mi ne očekujemo da odmah postanemo članica EU. Mi samo očekujemo da Evropska unija i dalje ostane motivisana i da se koncentriše na našu zemlju, na naše građane, kako bi naše države dostigle sledeći cilj koji budemo zaslužili. A sada zaslužujemo jedan: početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom“, istakao je Zaev za Juronjuz.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser EU opasno oteže u vezi sa Balkanom, ocenjuje nemačka štampa povodom konferencije u Poznanju.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Putuju%C4%87i%20cirkus%20EU%20u%20Poznanju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49482354&x4=10687&x5=Putuju%C4%87i%20cirkus%20EU%20u%20Poznanju&x6=0&x7=%2Fsr%2Fputuju%C4%87i-cirkus-eu-u-poznanju%2Fa-49482354&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190705&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/putujući-cirkus-eu-u-poznanju/a-49482354?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/49472208_303.jpg
Image source picture-alliance/AA/O. Marques

Item 40
Id 49427765
Date 2019-07-01
Title „Drugi nose zlatne lance, ja vozim traktor“
Short title „Drugi nose zlatne lance, ja vozim traktor“
Teaser Švajcarski dnevni list Noje cirher cajtung posvetio je dosta prostora Bosni i Hercegovini. Autor konstatuje da je „Bosna i Hercegovcina najkomplikovanija zemlja Zapadnog Balkana“ naročitao kada želite da osnujete firmu.

Tekst u vikend izdanju Noje cirher cajtung (NZZ) počinje opisom ranije delatnosti jedne mlade Bosanke. Ona je do pre pet godina na nemačkom telefonski prodavala pretplatu za Sky TV. Mada se zove Alisa Mujkanović ona se tada predstavljala kao Johana Nojmajer. Pošto je u Minhenu išla u osnovnu školu, njen nemački sa bavarskim akcentom i lažno nemačko ime pomagali su da proda više pretplata. Više to ne radi. Onda je pre pet godina prekinula studije i pokrenula privatni biznis:

„Od tada na razboju pravi od domaće vune i bosanskog drveta suvenire, igračke, nakit, dekoracije. Zanat je naučila od majke. U međuvremenu su zamenile uloge. Kao još deset radnica, majka kod kuće radi za nju. „Posao ide dobro, može se živeti od toga“, kaže Alisa Mujkanović. Ona se čak nosi mišlju da počne da izvozi svoje proizvode."

Autor teksta opisuje uspeh male firme Bogda, koja je u Visokom celi sprat privatne kuće pretvorila u radionicu i čiji je prodajni hit ovčica od vune.

„Uspešni mladi preduzimači i Bosna i Hercegovina, to najčešće ne ide zajedno. Ova balkanska zemlja najčešće pada u oči po negativnim ekonomskim pokazateljima. Nezaposlenost je 18 procenata, a za mlade čak 50 odsto. Postoje procene i sa mnogo većim procentima. Niko ne zna baš tačne cifre. Sve manje Bosanaca vidi svoju budućnost u zemlji koja je od rata završenog 1995. etnički podeljena.

Državni aparat nastao na osnovu Dejtonskog sporazuma je preglomazan i neefikasan. On stavlja svakom preduzetniku klipove u točkove. „Doing-Business-Ranking" Svetske banke pokazuje da je BiH iza susednih zemalja. Zato mnogi mladi i visokokvalifikovani stručnjaci okreću ovoj višenacionalnoj zemlji leđa. Alisa Mujkanović je izuzetak vredan hvale“.

Autor teksta navodi još jednog uspešnog čoveka koji u Alisinoj blizini takođe pokrenuo svoj posao. Dženan Hodžić na 2000 kvadrata zemlje koja pripada tašti i 8000 kvadrata koje je dodatno zakupio uzgaja voće i povrće. Cela porodica radi na zemlji, svojim proizvodima snabdeva velike samoposluge. „Pod imenom „Dr. Zo“ ovaj tridesedsedmogodišnjak je širom zemlje poznat kao rep muzičar. On smatra da nije tipičan reper: „Drugi nose zlatne lance, ja vozim traktor“. Medijska pompa oko njegove ličnosti mu je dozlogrdila, u poljoprivredi traži mir i spiritualnost.“

U tekstu se navodi da su i Alisa i Dženan bili učesnici programa švajcarske vlade za pomoć u zapošljavanju mladih ljudi putem pokretanja samostalnog biznisa. Autor je posetio i sarajevski supermoderni centar u kojem mladi preduzetnici iz IT-branše mogu iznajmiti poslovne prostorije - Hub-387.

Tamo je razgovarao sa Belmom Alagić, koja je studirala i radila u Čikagu, ali je bila i jedna od retkih koji su se vratili u svoju zemlju. Osnovala je internet platformu za učenje „Bookvar“. „Potencijal za učenje putem interneta joj izgleda velik, posebno u seoskim područjima. Ali ona je potcenila klijentelizam. „Kod javnih nabavki je partijska knjižica najčešće bitnija od toga šta nudiš“, kaže ona. Posao ide teško, prvi biznis plan je bio odveć optimističan. Da li misli na povratak u SAD? „Da, svaki dan! Ali ja ne odustajem tako lako".

Autor navodi njene reči da mnogi mladi ljudi ne žele da uprljaju ruke, da imaju nerealna očekivanja da budu šefovi čim završe fakultet, boje se napornog osmosatnog posla pa ostaju na džepu roditelja.

To su grube reči. Ali njih možete nezvanično čuti i kod predstavnika stranih razvojnih organizacija, kojih je u zemlji puno. Neki posmatrači vide u tome socijalističko nasleđe. U Jugoslaviji se država brinula o tome da ljudi sa fakultskim diplomama dobiju odgovarajuća mesta.

„Začudo, taj način razmišljanja imaju mnogi mladi, koji Jugoslaviju ne poznaju iz sopstvenog iskustva“, kaže jedan zapadni diplomata. U taj način razmišljanja spada i to, da prema podacima Svetske banke 89 odsto odraslog stanovništva teži nekom zaposlenju u javnom sektoru. I to ne zbog veće sigurnosti radnog mesta ili kraće radne nedelje. Važan razlog je veća plata. Plata državnih službenika je čak 40 odsto veća od plate u privatnom sektoru.

Ipak, zaključuje autor teksta „Bosna – uprkos svim poteškoćama“ Tomas Fuster, izuzeci kao Alisa i Dženan govore da mladi preduzetnici osim hrabrosti moraju imati i sreće: „U slučaju Alise Mujkanović sreća je došla u obliku mentorke, modne dizajnerke iz Pariza, koja ima veliki broj sledbenika na društvenim mrežama. Kada je ona objavila fotografiju male vunene ovce sa drvenom nožicom, obrt firme se za najkraće vreme udvostručio“.

Priredio: Dragoslav Dedović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser „Bosna i Hercegovcina najkomplikovanija zemlja Zapadnog Balkana“ naročitao kada želite da osnujete firmu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EDrugi%20nose%20zlatne%20lance%2C%20ja%20vozim%20traktor%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=49427765&x4=10687&x5=%E2%80%9EDrugi%20nose%20zlatne%20lance%2C%20ja%20vozim%20traktor%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdrugi-nose-zlatne-lance-ja-vozim-traktor%2Fa-49427765&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190701&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/drugi-nose-zlatne-lance-ja-vozim-traktor/a-49427765?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/41738955_303.jpg
Image source picture-alliance/blickwinkel/S. Ziese

Item 41
Id 15642412
Date 2012-01-03
Title Godina koju su pojele krize i revolucije
Teaser 2011. godina je bila godina finansijske i dužničke krize, arapskog proleća, serije terorističkih napada, prirodnih katastrofa, ali i srećnih trenutaka: venčanja, rekorda, suza radosnica i nade u bolje sutra...
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=15642412&x4=11467&x5=Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&x6=0&x7=%2Fsr%2Fgodina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije%2Fa-15642412&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20120103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/godina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije/a-15642412?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 42
Id 6475351
Date 2011-03-18
Title Belene
Teaser Nuklearna elektrana Belan projektovana je još 80-tih godina, kada je i počela njena gradnja. U međuvremenu je, više puta, prekidana i nastavljana, u zavisnosti od stava vladajuće partije, ali i javnosti.

Sada je projekat prepušten ruskoj kompaniji "Atomstrojeksport", koja bi trebalo da je završi do 2013. godine. Inače, nuklearna elektrana Belane biće prva takve vrste u Evropi koju grade Rusi i to na trusnom podričju, samo 200 km od Srbije.

Pre dve godine u ovom kraju zabeležen je zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale. Izgradnja, koju je aminovala i Evropska Unija, koštaće oko 6,8 milijardi evra. Imaće dva reaktora jačine od po 1.000 megavati.

Autor: Jelena Kulidžan

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Belene&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6475351&x4=11467&x5=Belene&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbelene%2Fa-6475351&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/belene/a-6475351?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/4743957_303.jpg
Image caption Igradnje nuklearke Belene
Image source AP

Item 43
Id 6474199
Date 2011-03-18
Title Temelín
Teaser Najveća nuklearna elektrana u Češkoj je od 2002. godine u komercijalnoj upotrebi. Zbog njene gradnje, uništeno je 6 sela. U pogonu su dva reaktora, koja proizvode 2026 megavata električne energije.

Pre četiri godine, došlo je do manjeg kvara, kada je iscurilo oko 2000 litara radioaktivne vode. Na sreću, otrovna voda nije dospela u okolinu. Uprkos dešavanjima u Japanu, Češka vlada je saopštila da ne planira obustavu gradnje još dva reaktora u ovoj elektrani.

Temelin se nalazi 50 kilometara od granice sa Austrijom. Početak izgradnje postrojenja izazvalo je žestoke proteste Austrijanaca zbog straha da će elektrana ugroziti životnu sredinu. Dok Česi tvrde da je elektrana 100 odsto sigurna, pokrajinska vlada Gornje Austrije upozorava da je Temelin visokorizična elektrana.

Nakon pristupanja Češke Evropskoj uniji, pitanje Temelina postala je tačka trvenja sa Austrijom. Da bi se sprečilo ugrožavanje „proširenja ka Istoku“, Češka i Austrija su potpisale Meklerov protokol, kojim su se dve zemlje dogovorile da se ustanovi posebna procedura ispitivanja uticaja elektrane na okolinu.

Namera je bila da se omogući bolja informisanost austrijske vlade i stanovništva o stanju u Temelinu. Zbog katastrofe u Černobilju, češka javnost takođe se protivila izgradnji nuklearne elektrane Temelin. Godine 2000. sakupljeno je preko 70.000 potpisa za raspisivanje referenduma. Međutim, predlog građana nikada nije došao na dnevni red češkog parlamenta. Iste godine, ankete su pokazale da je oko 71 odsto građana ipak podržavalo izgradnju elektrane.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Jakov Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Temel%C3%ADn&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474199&x4=11467&x5=Temel%C3%ADn&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftemel%C3%ADn%2Fa-6474199&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/temelín/a-6474199?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/438360_303.jpg
Image caption Početak rada: 2002; 2 Reaktora; 2026 MW
Image source AP

Item 44
Id 6474198
Date 2011-03-18
Title Dukovani
Teaser Nuklearna elektrana Dukovani na jugu Češke počela je sa radom 1985. godine. Sastoji se od četiri reaktora koji proizvode 1792 megavata električne energije, a u planu je i peti reaktor.

U oktobru 2001. godine dobila je status kompanije koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini. Međutim, u Dukovoniju nije ugrađen kontejner, mehanizam koji se ugrađuje u reaktor i pokriva ga u slučaju nezgode. Zbog nedovoljnih mera bezbednosti elektrana je podložna spoljnim uticajima.

Češka agencija za atomsku energiju i uprava elektrane započele su 1996. godine sa realizacijom investicionim planom vrednim 750 miliona dolara za modernizaciju Dukovanija i povećanja nivoa bezbednosti. Jedan od razloga bila je i korozija nastala u cevima koje sprovode vodu i paru. Iste godine čak 76 kvarova je registrovano. U okviru tog ambicioznog projekta, 1998. zamenjeni su zastareli sovjetski kontrolni sistemima sa savremenim zapadnim, koje je proizvela nemačka kompanija Simens.

Do 2028. godine svi reaktori bi trebalo do budu isključeni, zbog isteka planiranog roka rada od 40 godina.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Dukovani&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474198&x4=11467&x5=Dukovani&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdukovani%2Fa-6474198&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/dukovani/a-6474198?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 45
Id 6474167
Date 2011-03-18
Title Rivne
Teaser Elektrana Rivne je u upotrebi od 1981. godine. Sastoji se od četiri reaktora sa ukupnom proizvodnjom od 2835 megavata. Odustalo se od izgradnje dva dodatna reaktora zbog ekonomskih razloga.

U blizini elektrane nalazi se grad Kusnezovsk, u čijem se grbu nalazi Rivne. 1995. godine države G 7, Evropska komisija i Ukrajina su se dogovorile o gašenju elektrane u Černobilju. Ukrajini je obećana nadoknada u vidu povoljnog kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u iznosu od 215 miliona dolara radi izgradnje i modernizacije elektrane Rivne. Novac nije isplaćen jer prema navodima banke, Ukrajina nije ispunila uslove za dobijanje kredita.

Evropska agencija za atomsku energiju je dodelila pomoć od 42 miliona dolara za modernizaciju i poboljšanje bezbednosti u Rivneu. 2008. godine došlo je do odliva kubnog metra tečnosti za hlađenje, ali nije izmerena radioaktivnost izvan postrojenja. Za 2017. planirano je isključenje reaktora.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Rivne&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474167&x4=11467&x5=Rivne&x6=0&x7=%2Fsr%2Frivne%2Fa-6474167&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/rivne/a-6474167?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 46
Id 6474122
Date 2011-03-18
Title Krško
Teaser U upotrebi od 1983. godine. Sastoji se od jednog reaktora sa proizvodnjom od 730 megavata. Nuklearna elektrana nastala je u bivšoj Jugoslaviji saradnjom Hrvatske i Slovenije.

Do 1989. godine zbog raznih kvarova reaktori su skoro 70 puta prestajali sa radom. Nakon raspada bivše Jugoslavije, Krško je sporna tačka između dve države zbog pitanja korišćenja i raspodele troškova elektrane. Poslednje nesuglasice nastale su kada je hrvatska strana optužena da ne ispunjuje svoje obaveze iz 2003. godine. Iste godine Slovenija je 40 odsto proizvedene struje, dok Hrvatska čak 50 odsto.

Krško je takođe sporna elektrana jer se nalazi na trusnom području. Prema navodima Međunarodne organizacije za atomsku energiju, elektrana ispunjava sve međunarodne bezbednosne standarde i da seizmeološki faktori ne predstavljaju opasnost. 2008. godine došlo je izliva tečnosti za hlađenje, ali prema tvrdnjama slovenačkih vlasti, nije bilo posledica izvan postrojenja. Isključenje reaktora planirano je za 2023. U avgustu 2009. godine održan je sastanak sa italijanskim partnerima o izgradnji drugog reaktora, istočno od postojećeg postrojenja. Očekuje se da će odluka doneta do 2014.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Kr%C5%A1ko&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474122&x4=11467&x5=Kr%C5%A1ko&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkr%C5%A1ko%2Fa-6474122&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/krško/a-6474122?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/3389792_303.jpg
Image caption Početak rada: 1983; 1 Reaktor: 730 MW
Image source picture-alliance / dpa

Item 47
Id 6474187
Date 2011-03-18
Title Černavoda
Teaser Planirana početkom 80-ih, a završena 1996. godine, rumunska nuklearna elektrana sastoji se od dva reaktora. Sa ukupnom proizvodnjom od 705,6 megavata, Černavoda pokriva petinu proizvodnje struje.

Bilo je planirano da se izgrade tri dodatna reaktora, međutim odustalo se zbog nestabilnosti tržišta. Rumunska državna kompanija „Nuklearelektrika“ je posle zemljotresa u Japanu izdala saopštenje da njihova atomska elektrana može da izdrži potres i do 7,5 stepeni Rihterove skale. Reaktor bi se u tom slučaju bezbedno zaustavio, hladila bi se aktivna zona, a nadzor nad parametrima nuklearne sigurnostio bio bi na najvišem nivou.

Nije obustavljen rad na projektu reaktora 3 i 4 u centrali „Nuklearelektrike“. Rumunija namerava da izgradi dva nova nuklearna reaktora čija je vrednost porcenjena na četiri milijarde evra. U projektu bi država trebalo da ima oko 85 odsto akcija, nakon što su se povukle četiri kompanije iz konzorcijuma. Rumunija je najavila i izgradnju svoje druge nuklearne elektrane, a plan je da se ona izgradio do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::%C4%8Cernavoda&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474187&x4=11467&x5=%C4%8Cernavoda&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C4%8Dernavoda%2Fa-6474187&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/černavoda/a-6474187?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/6474282_303.jpg
Image caption Početak rada: 1996; 2 Reaktora; 705,6 MW
Image source picture alliance/dpa

Item 48
Id 6474176
Date 2011-03-18
Title Zaporožje
Teaser Izgrađena je 1984. godine na Dnjepru i sastoji se od šest reaktora. Ukupna proizvodnja je 6000 megavata, što Zaporožje čini trećom najjačom nuklearnom elektranom na svetu.

Ona snabdeva skoro čitavu južnu Ukrajinu i nakon isključivanja Černobilja postala je najvažnija elektrana u zemlji. Često se prijavljuju kvarovi. Delovi postrojenja su bili kontaminirani radioaktivnom vodom 1993. godine. Tada je ostala i bez više od 400 kvalifikovanih radnika. Zaposleni su često štrajkovali zbog malih plata. Posle inspekcije Međunarodne agencije za atomski energiju 1994. saopšteno je da se ukupno dogodilo 709 problematičnih događaja, od čega se 275 ticalo bezbednosti.

Od tada je uloženo samo dva miliona dolara u modernizaciju. Glavni problem u Ukrajini je odlaganje nuklearnog otpada. Zaporožje ima sopstvenu nuklearnu deponiju koja je izgrađena da traje sve do kraja rada elektrane. Predviđeno trajanje nuklearnih elektrana sa sovjetskom opremom je bilo 30 godina.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Zaporo%C5%BEje&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474176&x4=11467&x5=Zaporo%C5%BEje&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzaporo%C5%BEje%2Fa-6474176&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/zaporožje/a-6474176?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 49
Id 6474184
Date 2011-03-18
Title Mohovce
Teaser Mohovce se sastoji od dva reaktora koji proizvode 940 megavata struje. U upotrebi je od 1998. godine. Izgradnja dodatna dva reaktora počela je 2009. godine i planira se završetak 2013.

Po završetku privatizacije u aprilu 2006. godine italijanski energetski koncern „Enel“ kontroliše 66 posto akcija kompanije „Slovačke elektrane“, dok su preostala 34 procenta u vlasništvu Fonda nacionalne imovine Slovačke, čijim akcionarskim pravima raspolaže Ministarstvo privrede.

"Enel" se obavezao da uloži 775 miliona evra za završetak izgradnje dva nova reaktora. U gradnju su uključene vodeće slovačke, češke, ruske i zapadnoevropske kompanije. Svetska agencija za atomsku energiju je u izveštaju navela da elektrana Mohovce ispunjava standarde koje su postavljene u Zapadnoj Evropi.

Svojevremeno je austrijska Partija zelenih osporila izgradnju nuklearne elektrane Mohovce tvrdeći da postoji opasnost od emisije radioaktivnosti. Podneta je privatna tužba, ali je Austrijski sud odlučio da nema bezbednosnih rizika. Isključivanje prva dva reaktora očekuje se do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Mohovce&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474184&x4=11467&x5=Mohovce&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmohovce%2Fa-6474184&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/mohovce/a-6474184?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 50
Id 6474206
Date 2011-03-18
Title Bohunice
Teaser Čehoslovačke vlasti su još 1958. donele odluku o gradnji nuklearke. Prva elektrana Bohunice je u komercijalnoj upotrebi od 1972. i podeljena je na dva postrojenja, svako sa dva reaktora. Proizvodi 2027 megavata struje.

Prvo postrojenje V1 isključeno je na zahtev Evropske Unije, iz bezbednosnih razloga, što je bio i uslov za prijem Slovačke. Prvi reaktor je prestao sa radom 2006, a dve godine kasnije i drugi.

Postrojenje V2 je od 2005. do 2008. dodatno opremljeno da bi dostiglo proizvodnju od 1000 megavata. Pri tom su ugrađeni dodatni sigurnosni sistemi za slučaj zemljotresa, a unapređeni su sistemi za kontrolu i hlađenje reaktora čime je „životni vek“ elektrane produžen do 2025. Obnova je koštala Slovačku pola milijarde evra.

Tadašnje vlasti Slovačke nisu isključile mogućnost ponovnog aktiviranja reaktora u postrojenju V1. To se zamalo i dogodilo 2009. kada je Evropu zahvatila energetska kriza oko gasa zbog spora Rusije i Ukrajine. Tada su vlasti najavljivale reaktiviranje postrojenja V1 u elektrani Bohunice, usledile su oštre reakcije Evropske unije, a zbog rešenja krize Slovačka je odustala. Planirana je i izgradnja trećeg postrojenja do 2025. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Bohunice&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474206&x4=11467&x5=Bohunice&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbohunice%2Fa-6474206&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/bohunice/a-6474206?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste